Стиже рачун

Пад цене нафте, узрокован оркестрираном акцијом САД и Саудијске Арабије у последњем кварталу прошле године, почетком другог квартала 2015.године доћи ће „на наплату“ произвођачима нафте, пре свега из уљних шкриљаца (али и осталима) у самој САД.

Наиме, правила су таква да за 2014.годину произвођачи нафте у САД могу да своју вредност и очекиване петогодишње финансијске приходе од производње нафте израчунавају тако што као вредност барела узимају цену од 95 УСД. По истој методологији, у првом кварталу цена ће износити 51,28 УСАД/брл.

Тај пад од огромних 46% довешће до финансијског слома, односно великих тешкоћа када је реч о највећима, код произвођача нафте у САД.

Настаће велики пад вредности њихових акција. Показаће се да те компаније уопште немају довољан кредитни потенцијал за добијене кредитне линије и вероватно ће опет изронити гомила хартија од вредности које су емитоване са „трипл еј“ (ААА) рејтингом, које онда самостално круже као еквивалент новцу на финансијским тржиштима.

Други ударац ће се састојати у томе што по текућим ценама део „потврђених резерви нафте“ из уљних шкриљаца уопште не може рентабилно да се искоришћава. Није реч о свим резервама, али јесте реч о око 10%.

 Дакле стварна рачуница изгледа овако: петогодишње резерве које се могу експлоатисати (у технолошком смислу) се умање за 10%, а онда се остатак даље умањи за 46%. Преведено на бројке то изгледа овако:

Оно што је у 2014.години приказано као на пример 1.000.000.000 УСД, сада се, по истој методологији (милијарда x 90% x 54%) има приказати као 486.000.000 УСД.

Да их „частимо“ дупло мање.

Западни свет не функционише у оквирима „стварног и могућег“, пошто су ту, за њихове апетите, мали профити и менаџерски бонуси. Они су на пољу фикције и немогућег.

Како је сила реалног несавладива, остаје да видимо како ће изгледати то приземљење. Пилот који ће то безбедно успети да уради не постоји. Осим у њиховој самозаваравајућој фикцији, коју они од миља зову „врхунско знање“.