Protesti širom sveta

RTS, RADIO BEOGRAD 2, 06.12.2022

Gosti:

dr Mina Zirojević iz Instituta za uporedno pravo i

Branko Pavlović, pravnik i politički analitičar

Autor Dušanka Petrović

Mina Zirojević Mina Zirojević

Masovni protesti koji trenutno potresaju mnoge zemlje sveta, bile one siromašne ili bogate, imaju različite konkretne povode, ali nezadovoljstvo ima svuda isti uzrok.

Masovni protesti protiv enormnih poskupljenja i pada životnog standarda građana odigrali su se u prestonicama širom Evrope i nagovestili da su pred vladama zemalja na Starom kontinentu dramatični izazovi.

Branko Pavlović Branko Pavlović

U Češkoj i Italiji održani su protesti zbog rasta cena i pada životnog standarda. „Za ograničavanje cena” i „Za dostojanstven život” bile su glavne poruke protestnih skupova koji su održani u Pragu i Rimu. Hiljade ljudi marširalo je u subotu u Londonu i drugim gradovima Velike Britanije zbog visokih troškova života.

Neki su palili račune za struju i komunalije.

Protesti u više nemačkih gradova zbog visokih računa i inflacije.

Protesti protiv strogih mera zabrane kretanja, nametnutih u pokušaju da se spreči širenje kovida-19, izbili su širom Kine tokom poslednje nedelje novembra.

Protesti su zahvatili Iran otkako je Mahsa Amini, 22-godišnjakinja iz iranskog kurdskog regiona, poginula 16. septembra dok je bila u pritvoru zbog „neprikladne odeće”, što je jedan od najsmelijih izazova Islamskoj Republici od revolucije 1979. godine.

Zapanjujuća podudarnost javlja se u centralnom sloganu revolucije 1978. koji je tada glasio „Hleb, rad, sloboda”, dok je danas „Žene, život, sloboda”.

Demonstranti su izašli na ulice u Džakarti i Tokiju, noseći transparente sa sloganima kao što su „Zabrinuti smo zbog klimatske krize” i „Još nije kasno”.

„Protesti su demokratski izraz nezadovoljstva i u sebi uvek nose težnju za društveno-političkom promenom i pravo građana da u okviru zakona ispolje stav prema određenim fenomenima”.

Kako nastaju protesti i kada protivljenje pojedinaca prerasta u mobilizaciju masa? Do koje mere mogu biti spontani? Da li postoji računica o kritičnoj masi nephodnoj za pokretanje promena i kakva je sprega između demokratskih, autokratskih režima, organizacije protesta i konačnog ishoda?

https://www.rts.rs/page/radio/sr/story/24/radio-beograd-2/5044994/protesti-sirom-sveta.html

About Администратор