Преговарачке громаде

У Бриселу ће Србију заступати господа Николић, Дачић и Вучић. Овај текст говори о њиховим преговарачким способностима.

Председник г. Николић показао је да није у стању да испреговара ни текст фамозне Платформе за Косово и Метохију, онако како је хтео, унутар владајуће коалиције у Србији.

Што је још горе, после 25 година у политици на највишим функцијама, г. Николић није у стању ни да предвиди шта у парламенту може добити већинску подршку, па да онда макар медијски његов предлог Платформе буде дочекан аплаузима.

Овако, ни садржине, ни позитивног политичког маркетинга. За г. Николића тај боравак на седници Скупштине била је чиста бламажа. О интересима Србије наравно да није било ни говора, али то није тема овог текста.

Како ће сада г.Николић, као осведочено крајње неспособни преговарач унутар владајуће коалиције у Србији, којој и сам припада, у Бриселу преговарати о интересима Србије, у ситуацији када на супротној страни формално има Немачку ( и све друге у ЕУ који су признали Косово-пре свих Велику Британију и Француску), а неформално и САД? За потребе ове расправе потпуно ћу занемарити Тачија, не због тога што формално неће ни бити присутан, него што је стварно не битано ко је испред сецесионистичког Косова и иначе у тим тзв.преговорима.

Тешко је и замислити, а камоли одмерити, допринос г.Николића тим преговорима, али свакако ће његов допринос бити много мањи, него што је преговарао за своју Палтформу. У бољем случају ефекат ће бити нула.

Добро, али на „сву срећу“ ту је председник Владе г. Дачић.

Господин Дачић већ неколико година се упиње да Директор полиције не буде г. Вељовић. Отуда је у претходној влади г.Вељовић био у стању вршиоца функције.

Дачић је и направио владу са СНС да би побегао од притисака који су од г. Ракића, преко Вељовића ишли ка њему.

Постао је Председник владе и након само 7-8 месеци је капитулирао и пристао да Вељовић буде директор.

Слично као и г. Николић, ни он након 25 година у политици на највишим функцијама, није био у стању да, на само нешто више од месец дана од именовања Вељовића, предвиди да ће морати да попусти и јавно је у ужим утицајним круговима тврдио да је донео одлуку да Вељовић не може да буде први човек полиције.

Истовремено је г. Вељовић, док још Дачић није био самлевен, „у поверењу“ причао како је г.Дачић једно ђубре које треба ухапсити, пре само неколико недеља пре свог постављења.

Интрига у вези г. Вељовића је у томе што је он тестиран безброј пута и никада није ни покушао да не испуни било какав незаконит захтев формално г. Ракића, а суштински САД. Нити му ја на памет падало да покрене неки поступак спречавања пљачке од стране функционера ДС у преходне 4 године.

Не знам шта то Мики Ракић има о Дачићу, али је нешто грозно.

И онда нам је г. Дачић „јавно-јавно“ саопштио да је много размишљао и да је одлучио да предложи г. Вељовића за првог човека полиције.

Што је најгоре у свему, г. Вељовић заиста не би смео да буде било какав руководећи кадар у полицији, а камоли први човек те важне државне институције. Није оправдање, али јесте тачно, да је, тим мерилима гледано, ипак Дачић већа брука за Србију на месту премијера.

Било како било, сада ће г. Дачић који, као Председник владе и Министар полиције, није у стању да испреговара место Директора полиције, макар толико да не буде особа коју очима не може да види, да та иста своја умећа примени у Бриселу на добробит Србије. Томе треба додати да не постоји ништа што зна г. Ракић, а што се, ако затреба, не би могло користити у Брислеу против Дачића.

Сва срећа да се у Бриселу нису досетили да нам траже Београд, Шумадјиу и Војводину за датум, иначе би вештином господе Дачића и Николића све могло бити договорено.

Да иронија буде горча, њих двојица, г.Николић и г.Дачић су као „тврђи преговарачи“ у односу на г. Вучића.

Господин Александар Вучић сву своју политичку памет свео је на доследно спровођење савета које добија од г. Ракића, а који се сви своде на једноставну тезу да све, пак и најмање прохтеве, САД и Немачке треба спорводити одмах и без оклевања.

Вучићу се допушта да брижно преко наочара гледа у камеру, склопљених руку које се осетилно додирују јагодицама прстију и тронутим гласом саопштава грађанима Србије да неће лагати и да ће одлуке бити тешке. И ништа више од тога.

Вучић није у Бриселу зато да би преговарао на било који начин, него да би сламао и онај трачак наговештаја-извесног-микроскопског-евентуално -могућег противљења Дачића и Николића да се за ДАТУМ изгуби УМ. Како су нам уосталом званичници из Немачке благоизволели већ назначити, тезом како очекују да ће се г. Вучић пуним капацитетом укључити и у решавање питања Косова.

Овај текст је на трагу онога што је недавно рекао Антонић-ајмо прво да констатујемо шта и како јесте. Све друге расправе оставићу за друге прилике.

И уместо краја да вас насмејем мишљу мог пријатеља „Датум, то је тренутак када је Пепељугина кочија постала бундева“.

About Бранко Павловић