Поводом једног бомбастичног наслова о могућој руској отплати грчког дуга

У рубрици “Препоручујемо” (веб страница Фонда стратешке културе) у тексту под насловом “ЕУ у шоку: Русија отплаћује Грчки дуг од 240 милијарди евра” износи се сасвим неоснована хипотеза о томе како би Русија могла да преузме Грчки дуг, па је потребно разјаснити неке чињенице.

1. Када министар финансија Русије каже да би се евентуални захтев Грчке Москви за финансијску помоћ брижљиво размотрио, а што је једина чињенична подлога тврдње о могућем откупу свих 240 милијарди евра (сиц!), онда Русија изражава став да је спремна да преуземе: а) неки недефинисани део финансијских проблема Грчке и б) под извесним условима о којима ни у изјави министра ни у тексту нема ни речи.

2. О ком износу је уопште могуће говорити? Тројка треба да исплати Грчкој преосталу траншу од 7,2 милијарде евра за потребе буџета, али је условила ову исплату тако што: а) Грчка мора да прихвати сада важећи договор о целини дуга који у себи укључује и макроекономску политику и б) то мора да уради до 28.фебруара.

Поред овог износа, Грчкој доспевају обавезе које треба да плати у износу од 11,4 милијарде евра.

Дакле, максимални износ о коме се теоријски може говорити је 18,6 милијарди евра, а не како се у тексту сугерише 240 милијарди.

3. Нити Грчка хоће да просто замени повериоца, а да дуг остане исти, тако што би сада Грчка дуговала Русији и била у подређеној позицији у односу на њу , нити Русија има те паре, чак и када би оставили по страни да не постоји интерес да поступи тако што би на себе преузела целокупни ризик од 240 милијарди евра грчког дуга

Да се подсетимо, укупне девизне резерве Русије су око 450 милијарди евра (сад су курсеви крајње нестабилни, па није могуће бити прецизнији), па би овакав потез био раван финансијском самоубиству Русије. Чињеница да је доспеће грчког дуга знатно продужено и упросечено износи 32 године, ништа не мења на апсурдности саме помисли да је Русија то финансијски у стању да учини.

4. Сама идеја, међутим, да ће се Грчка обратити другим инвеститорима за превазилажење финансијских проблема у овој години, је вероватно тачна. Наиме, ако би Грчка независно од уцена Европске комисије (читај Немачке), ММФ и ЕЦБ изнашла решење, а на нивоу од 18,6 милијарди је то могуће, онда Тројка не би имала формални разлог да уводи санкције Грчкој, нити би Грчка била у формалном банкротству

5. Са друге стране, Русија нема интерес да било шта од ових износа кредитира само зато да би Грчка била против увођења нових санкција Русији. Ово због тога што би грчки вето само оголио политку великих унутар ЕУ и натерао их да индивидуално, као Немачка, Француска, Велика Британија итд. уведу те нове санкције, а не би довео до тога да санкција нема. Та политичка нијанса није вредна тих пара, када се привредни аранжмани тако и тако одвијају између Русије и најмоћнијх држава ЕУ.

6. Русија несумњиво изражава став да је спремна да известан износ плати али да би постигла који циљ? Могуће опције су:

а) продужење дестабилизације ЕУ помагањем Грчкој тако да застрашивање других народа у ЕУ не изгледа убедљиво и тиме омогућавање Ципрасу не само да траје, него и да постане симбол нових односа и унутар ЕУ и између ЕУ и Русије,

б) даља разрада гасног аранжмана који је договорен са Турском,

в) иступање Грчке из НАТО,

г) војна сарадња Русије са Грчком,

д) од свега по мало.

Оно што се заиста намеће као озбиљна тема, коју на неки начин отвара и текст са почетка наше приче, је једно капитално питање: наиме надобудност представника ЕУ типа “Грци не могу без наших пара, дакле имају да слушају” је сасвим неоснована. Нису они више једини који имају паре. Има их и Кина, поред Русије, и такође је заинтересована да поентира на указаној прилици. И ни Кина ни Русија неће оставити Грчку да се сама бори за нове односе како у равни политике тако ни у равни економског израбљивања од стране финансијских западних магната.

Колико, када, на који начин- то остаје да видимо у блиској будућности. Једино је сигурно да се не ради о 240 милијарди евра помоћи. Када је Русија у питању сасвим сигурно, а када је Кина у питању онда врло вероватно, не зато што Кина те паре нема- она их има, него зато што то не би било у интересу Грчке и Ципрас сигурно не би повукао такав потез.

About Бранко Павловић