Postepen, pa iznenadan krah Zapada: Zašto „Ekonomist“ prognozira kolaps liberalnog poretka

Uzgred budi rečeno, to poređenje s vampirima i drugim ljudožderima i nije preterano (ideološki obojeno) kao što bi moglo da se učini ako se prisetimo (pokojnog) lorda Jakoba Rotšilda kako, s Marinom Abramović, pozira, odnekud, baš ispred slike ”Satana priziva svoje legije” Tomasa Lorensa…

Mnogo prizemnije, elem, magazin ”Ekonomist” sad nerado konstatuje da se ispod relativno mirne površine krije fragilnost svetskog poretka: ”Već godinama traje erozija poretka koji je upravljao globalnom ekonomijom od Drugog svetskog rata. Danas je on blizu kolapsa. A zabrinjavajući broj okidača mogao bi da pokrene sunovrat u anarhiju,” što preti da se dogodi ”brzo i brutalno”. To jest, kako se navodi dalje, do raspada dolazi ”postepeno, a onda iznenada”.

”Simptomi dezintegracije starog poretka”, upozorava dalje ”Ekonomist”, ”vidljivi su svuda”. Pa se u tom smislu nabraja: ”Sankcije se koriste četiri puta više nego 1990-ih”; ”U toku je rat subvencijama”; ”Institucije koje su štitile stari sistem ili su već disfunkcionalne, ili ubrzano gube kredibilitet” – počev od Međunarodnog monetarnog fonda koji je ”ophrvan krizom identiteta i uklješten između zelene agende i obezbeđivanja finansijske stabilnosti”, premda je još bolji primer Svetske trgovinske organizacije. U tekstu s nadnaslovom ”Velika regresija”, naime, isti ”Ekonomist” ukazuje da je krajem aprila ove godine Amerika po 75. put zaredom u Svetskoj trgovinskoj organizaciji blokirala popunjavanje upražnjenih mesta u panelu za rešavanje sukoba među članicama organizacije, pa članice koje krše pravila ne mogu za to i da budu proglašene krivim.

Iako je isti krivac i za rat sankcijama i subvencijama – što sam ”Ekonomist” ocenjuje kao ”najočiglednije znake raspada ’međunarodnog sistema zasnovanog na pravilima’” – krivica za to se baca na ”Komunističku partiju Kine, Vladimira Putina i druge cinike” koji ”liberalni poredak ne vide kao ostvarenje uzvišenih liberalnih ideala, nego kao izraz sirove američke moći – moći koja je sad u relativnom opadanju”.

Pri čemu su, uvereni su u ”Ekonomistu”, ”dostignuća 1990-ih i 2000-ih godina – vrhunac liberalnog kapitalizma – nemerljiva u istoriji”, tako da je ”liberalni poredak doneo velike benefite ostatku sveta” a alternativa mu je ”stanje anarhije koje prednost daje banditizmu i nasilju”.

Svi koji su pak bili izloženi američkom nasilju u vreme svih tih divnih dostignuća od 1990-ih nadalje, naravno, imaju nešto drugačiji pogled na pojmove anarhije i banditizma. Tako da ne čudi kad, s ove strane moralne i intelektualne provalije između jednog i drugog sveta, kineski list ”Čajna dejli”, u jednom nedavnom tekstu na istu temu ”kraja liberalnog poretka”, piše o ”ćorsokaku hegemonizma Zapada” i ukazuje da ”’međunarodni poredak’, nasleđen iz 20. veka i obeležen imperijalističkom hegemonijom, ne funkcioniše”, te da je ”zemljama u razvoju potreban novi poredak”. Pri čemu, ukazuje se dalje, ”činjenica da više od 40 zemalja stoji u redu za prošireni BRIKS pokazuje da je svet u razvoju, kome ne odgovara liberalni svetski poredak, čvrsto posvećen realnim alternativama”. Ovo stoga što su ”imperijalistički pljačkaši obezbedili sopstveni razvoj na račun ostatka sveta”, pa, uprkos svima koji su govorili o ”kraju istorije”, ravnoj zemlji i sličnim teorijama, ”postoje nepomirljive razlike između eksploatatora i eksploatisanih”. Tako da je većini sveta, zaključiće ”Čajna dejli”, ”potreban novi poredak čiji razvoj ne počiva na haranju drugih zemalja, već na zajedništvu, jednakosti, pravednosti, s osnovnim principima fokusiranim na dobrobit ljudi i nemešanje u unutrašnje poslove drugih. To je ono što BRIKS nudi svetu.”

Ili, kao što kaže ruski politikolog Sergej Karaganov, ”zapadne sile pokazale su koliko vrede. Sada treba da budu sklonjene u stranu… Potreban nam je novi skup institucija kojima ne dominira Zapad, čija moć nestaje i čiji je moralni autoritet već nestao, zato što je izneverio u svim pogledima – politički, ekonomski i naročito etički – time što je izvršio bezbrojne aktove brutalne agresije dok je imao priliku da diktira sudbinu svetske zajednice.”

Zašto je svetu potrebna alternativa dosadašnjem poretku? Da li liberalni poredak ide svom kraju? I šta mu je alternativa?

O ovim su pitanjima u ”Novom Sputnjik poretku” govorili analitičar Branko Pavlović i publicista i izdavač iz Švajcarske Slobodan Despot.