Касно је за Ердогана

Када оцењују нечији неуспешни напор да се у последњем тренутку нешто поправи, Енглези кажу да је то закаснело и недовољно. Исто важи и за Ердоганово извињење Русији због обарања руског авиона.

Касно је због тога што Руси неће овог лета посетити Турску, и то ће неминовно смањити турски приход од туризма за око 10 милијарди долара. На ту цифру треба додати још милијарду долара због санкција које је Русија увела на турске пољопривредне производе као и обуставе инвестиционих радова који турске грађевинаре и инвеститоре коштају доданих 500 милиона долара (најмање).

Веом је велики проблем у томе што је број запослених у Турској у овим областима изузетно велики и, када се узме у обзир брз обрт који је карактеристичан за приход од туризма, онда су негативни финансијски ефекти такви да обухватају заиста значајан део становништва. Додатна невоља је, наравно, и у томе што ви хотел морате одржавати на исти начин било у њему гостију или он био готово празан.

ЗАШТО ЈЕ ИЗВИЊЕЊЕ НЕДОВОЉНО
Извињење је недовољно зато што су тензије у Турској такве и толике да се овим извињењем не може успоставити било каква политичка стабилност:

Русија ће реаговати цивилизовано, али суштински никада неће веровати Ердогану;

Његово бирачко тело ће бити зачуђено, како то да „велики вођа“ попушта;

Радикалнији део ће сматрати да је Ердоган издајник и да му треба одрубити главу. Ако то није могуће, онда примењивати све из већ познатог арсенала Исламске државе и других терористичких организација;

Кемалисти ће покушати да искористе тај несумњиви Ердоганов пораз у сучељавању са Русијом за своје нове акције у правцу враћања демократије у политички живот Турске;

Курди ће добити већи маневарски простор само због баналне чињенице да је Ердоган у тако великим проблемима да не може да се довољно концентрише на уништавање Курда.

Док има пара и док напада руску армију, бирачко тело Ердогана га подржава: фанатизовани радикални део на тези да „није још време да се обрачунају са Ердоганом“ (његов радикални исламизам је за њих недовољно радикалан), а недовољно радикализовани део на тези „да има посла и да се ипак боље живи“ и да треба бити уз владара против секулариста.

И обрнуто, када се склапа макар примирје са Русијом, а то онда значи и нужно дистанцирање од терориста, које иначе Турска здушно помаже, и када санкције Русије воде Турску у рецесију, обе групације Ердоганових бирача се брже или спорије дистанцирају од њега.

НЕДГОВОРНИ АВАНТУРИСТА
Ердоган је очигледно, после неуспеха у Сирији, одустао од тога да Турска шири свој утицај на арапски свет и онда је потписао и споразум са Израелом, према коме је одустао од свега онога због чега је био на страни Арапа у сукобу са Израелом. То ће даље подстаћи терористе да се устреме на Турску.

Тако је Ердоган од себе направио недговорног авантуристу у спољној политици и најобичнијег сујетног диктатора на унутрашњој сцени. Сукоб са Израелом – пораз. Интервенција у Сирији и сарадња са терористима у Сирији – никаква корист за Турску, само штета, дестабилизација и бламажа. Сукоб са Русијом – штетан и бесмислен.

Када погледамо шта је Ердоган урадио за само неколико година: увео драстичне прогоне опозиције, репресијом покушава да потпуно угуши медије, масовно хапшење и свакојако шиканирање судија и тужилаца, физичко уништавање Курда, масовна и свеобухватна сарадња са терористима – и сад му се то обија о главу у виду терористичких напада, заоштравања односа са свим суседима, обарања привредних активности из чисто аргесивно-политичких разлога, учестовавање у креирању разлога за избегличке кризе, које онда веома снажно погађају саму Турску – онда не можемо да се отмемо утиску да се Ердогану приближава још једна англосаксонска изрека. „Он није део решења, него део проблема“.

Ми бисмо рекли: „Ко другоме јаму копа сам у њу пада“. Из ког год угла да погледамо – касно је за Ердогана. Последњи потез повући ће, као и обично, његов верни савезник – САД.

About Бранко Павловић