Исто и различито

У овом тексту говорим о односу економске структуре Русије и еврозоне (ЕЗ), мерено неким кључним параметрима.

 Изабрао сам ову тему због тога што ћете у наредном периоду имати сијасет текстова који ће говорити о томе да је привреда Русије у кризи, а то није тачно.

 Ево због чега.

 Ако као критеријум узмемо раст бруто друштвеног производа (БДП) у 2014.години, онда ће и Русија и еврозона ову годину завршити око нуле, односно у распону између 0,5-0.

Мерено овим критеријумом постигнуће у овој години за обе привреде је приближно исто. Када вам забринути пријатељи или „забринути“ познаници буду говорили како привреда Русије посустаје, прво их подсетите да је то ипак на нивоу еврозоне и ЕУ. Које се у нашим медијима и од стране наших политичара у парламенту само и искључиво величају.

 А затим им укажите да је „исто“ у ствари веома различито. У корист Русије.

 1.Прво најважније: Русија ће у 2015.годину ући са три пута мањом незапосленошћу од еврозоне. Три пута. У бројкама то износи 4% Русија, 12%ЕЗ. Да вас подсетим, сматра се да нека земља има пуну запосленост ако је проценат незапослености 2-3%. Увек неко остаје без посла и увек се неко нови пријављује да тражи посао. Другим речима, што се упослености радноспособног становништва тиче, Русија је сасвим близу теоријски могућег максимума.

 2. Мерено критеријумом односа јавног дуга према БДП, Русија је седам пута мање задужена од еврозоне. Седам пута.

 Изражено у бројкама то изгледа овако: Русија 13%, ЕЗ 93%

 Уз овај податак о задужености Русије треба додати да је Русија нето поверилац, због тога што су њена потраживања око 600 милијарди УСД, а дуговања око 130 милијарди. Због тога Русиија може у дану да измири све своје обавезе .

Насупрот томе, дуг ЕЗ је око 12.000 милијарди исказано у УСД. Да би вам пропорција била јаснија, БДП Немачке исказан у доларима износи око 3.400 милијарди.

 Кад смо код Немачке, мала дигресија о односу према Француској. Немачка је у протекле 4 године смањила свој дуг са 80,3% на 75%, што је заиста одличан резултат. Али је зато Француска у истом периоду свој дуг са 81,5% повећала на 95%! Пре само коју годину обе државе су имале приближно исти резултат, а онда су кренуле у сасвим супротним смеровима тако да је почетна разлика од 1%, нарасла на огромних 20%. У наредној години ће се та разлика даље повећавати и достићи 30%.

Другом приликом више о томе, овде за сада само запамтите да је прича о „двојцу“ Француска/Немачка, који управља еврозоном и ЕУ, бајка и да међу њима има огромних и тешко одрживих структурних економских разлика (о томе читалац може више да види у мом тексту „Разлике побеђују“ објављеном 31.1.2012.год.на Новој српској политичкој мисли. Уверићете се да сам пре две године објавио куда ствари иду, што само значи да су процеси сасвим сагледиви ако им се интелектуално поштено приступи, односно да су грађани смишљено затрпани бесмисилицама преко медија од наших врлих „интелектуалаца“).

 3. Еврозона је од 2008.године закључно са овом годином искористила све макроекономске стимулативне мере за развој привредне активности.

 Упумпала је неколико хиљада милијарди евра у банкарски сектор, увела мере откупа корпорацијских дугова, укључила се преко Европске централне банке у куповину државних обвезница, оборила је курс евра према долару за око 8% да би подстакла извоз, да набројим само најважније- и са свим тим мерама БДП, ЕЗ ће бити око нуле.

 Русија тек у 2014.години напушта битније неолиберални концепт у области монетарне политике и финансија и тек у наредним годинама ће водити политку подстицаја привредног развоја.

 Другим речима, ЕЗ је остала без муниције, а Русија тек пуни своје шаржере. Последица тога ће бити раст БДП у наредним годинама у Русији и рецесија или у најбољем случају стагнација у ЕЗ.

 4, Русија ће у 2015.години и наредним годинама имати повећани тржишни простор и на домаћем и на страним тржиштима.

 На домаћем тржишту један део ће бити створен стимулативним мерама о којима сам говорио у претходној тачки, а други због заузимања оног дела тржишта који су покривали производи из Украјине.

 Русија стиче нова тржишта у енергетском сектору на међународном плану, пре свега мислим на Кину, Индију и Иран, са којима су вишегодишњи аранжмани већ закључени, а чије пуне ефекте ће привреда Русије осетити у наредним годинама. Такође треба очекивати значајан раст продаје војне опреме у наредним годинама.

 Насупрот томе, ЕЗ смањује своје присуство на трећим тржиштима, а истовремено смањује потражњу на сопственом тржишту мерама штедње, а један део свог тржишта губи и због боље понуде конкуренције, пре свега азијских земаља.

 И на крају да не би било забуне, привреда ЕЗ је моћна, али јој нема развоја ако стратешки пут не види у синергији са привредом Русије, а још мање ако настави да штити геополитичке интересе Америке на уштрб својих економских интереса.

 Русија и Кина могу да направе самодовољан свет од преосталих 6 милијарди људи на овој планети, без већих потреса, а прозападна „милијарда“ нек види шта ће онда бити и како ће онда изгледати суочавање са самим собом.

About Бранко Павловић