Интервју Бранка Павловића за новогодишњи број “Недељника”, 26.12.2013.

 “Човек који је својевремено отео Ц маркет његовим власницима и потпуно их обесправио сада се појављује као неко ко ће да расветли пуну истину”, каже адвокат Бранко Павловић, који је у “случају Ц маркет” био консултант малих акционара – односно у то време већинских власника предузећа – након медијских написа да бивши директор Ц маркета Слободан Радуловић преговара са тужилаштвом о повратку у земљу са новим доказима о случају продаје овог предузећа 2005. године.

Павловић у разговору за Недељник први пут износи све детаље у вези са продајом акција Ц маркета, како су га мали акционари ангажовали у заједничкој борби против директора који је извлачио новац из фирме и о сукобу бизнисмена Мишковића и Бека који су закопали ратне секире у кабинету тадашњег премијера Војислава Коштунице и заједно купили малопродајни ланац.

“У поступку у ком је првостепено утврђено да је Радуловић један од шефова ‘стечајне мафије’, његови адвокати су, како је сам рекао, већ све доказе доставили тужиоцу. Он нема ништа ново да каже, што већ тужилаштву за организовани криминал није познато.Осим тога неко ко је шеф мафије не може бити сведок срадник уопште.за њега нема олакшица. Радуловић је осуђен што је спречио власнике Ц маркета, мале акционаре, да располажу својом имовином, а након продаје урађена је ревизија и тужилаштво је нашло одговорност Радуловића за штете према предузећу. Та пресуда је у фази жалбеног поступка, а у ранијим судским одлукама утврђене су друге ствари, због којих су ме акционари уосталом и ангажовали”, прича Павловић.

Када кажете да је Радуловић отео власницима Ц маркет, на шта мислите?

Правоснажним судским пресудама Доказали смо да је он противно закону спречавао излазак акција на берзу и нормално пословање на тржишту капитала. У другом поступку донета је одлука у коме је суд одредио заказивање Скупштине акционара. И она је правоснажна. Управа Ц маркета на челу са Радуловићем својим незаконитим поступањем спречавала је  акционаре да се изјасне шта мисле о пословању предузећа, тако да он три године није заказивао Скупштину. Односно заказивао је неке фалсфиковане. Када Радуловић каже да је у случају Ц маркета у питању велика незаконита пљачка грађана, треба напоменути да се не ради о продаји државног нити друштвеног капитала. Приватни власници су продали акције приватницима, ту нема никакве штете за грађане.

 Иза фирме Пример Ц, на крају су стајали заједно Радуловић, Мишковић и Беко. Како је до тога дошло?

Радуловићева идеја је била да се спроведе докапитализација. Да нека фирма инвестира новац, добије пакет акција, и да тиме већинске акционаре спусти испод једне трећине власништва и обезвреди њихову позицију. Радуловић је успео да на такозваној Скупштини акционара почетком августа изгласа докапитализацију. Лично сам кренуо на ту Скупштину са пуномоћјем власника преко педесет одсто капитала. Поуздано, дакле, знам да нису имали кворум. Срећом биле су камере и приказано је да мени обезбеђење физички не дозвољава да присуствујем тој Скупштини. На тај начин смо добили на времену због тога што је чак и Радуловићу било тешко да одмах придобије Комисију за хартије од вредности која је требало да одобри ту наводну докапитализацију. Али то је било само питање тренутка када би Комисија ипак донела одлуку у Радуловићеву корист. И онда када баци у депресију мог клијента, због тога што би поново морали годинама на суду да доказују да је докапитализација незаконита, после читавог низа судских поступака које су претходно већ добили, наравно да би већина њих пристала да акције прода за 150 или двеста евра. Након тога се појавио Мишковић, када се видело да је спреман да плати 300 евра по акцији, они одлазе код тадашњег премијера Коштунице, и договарају да наступе заједно. Какви су били њихови односи унутар заједничког предузећа, то не знам.

Мишковић и Беко су, дакле, били у сукобу око Ц маркета?

Мишковић и Беко су припремали велику међусобну “тучу”, због амбиције Бека и Радуловића да наставе са докапитализацијом, која је била незаконита. Мишковић је једини који је на основу исте законите позиције акционара својим утицајем могао то да спречи. Али, и они су њега спречили да реализује договор о 300 евра по акцији. У тој пат позицији, нашли су средње решење. Када се међу њима ствар примирила, онда су били спремни да се носе са конкуренцијом. Мишковић јетада био финасијски најјачи и могао је да изађе на “црту” конкуренцији. За мог клијента је овакав расплет био бољи, али сигуран сам да би било јако забавно да видимо како би се та туча развила у ситуацији када би и једна и друга страна морала да извуче тешку артиљерију.

Слободан Радуловић оптужује Мишковића да је контролисао судове и државне органе. Како онда тумачити да је такав пословни договор склопљен у кабинету премијера?

Радуловић не може да објасни зашто није дошао у Србију пре годину дана када је Мишковић био притворен, и није узео учешћа у поступку пре него што му је пресудом утврђена одговорност и казна и тиме све приче о исконструисаном поступку против њега падају у воду.У тим разговорима који су вођени, појавио се меморандум који је потписан у кабинету Војислава Коштунице. Ја у томе нисам учествовао. Нити у преговорима како ће изгледати структура Примера Ц. Погрешно је тумачење да у том меморандуму има нечег незаконитог. Говорим бар о оном делу који је доступан јавности. Тај меморандум је уредио односе у оквиру једног понуђача. Ко је власник Примера Ц или ко ће то бити, власнике који намеравају да продају акције то не занима. То је чак одличан пример када се премијер умешао за нешто што је важно за привреду Србије. Када је Џенерал моторс хтео да затвори Опел почетком кризе, Меркелова је месецима преговарала да се то не догоди. Као што у озбиљним државама немате банке у којима контролни пакет акција није у домаћем власништву, тако немате ни трговинске ланце. То је важан стуб макроекономске политике.

А како је дошло до тога да процените да је баш понуда Мирослава Мишковића најбоља за мале акционаре?

У првој фази понуде су дали Меркатор, Пример Ц и Ашмор инвестициони фонд. Радуловић је успео да судским одлукама заустави тај поступак, и то је оно за шта му се суди. Ту блокаду смо пробили, једним делом радом мог тима и ангажовањем малих акционара и другим делом срећним стицајем околности да је Мирослав Мишковић продао банку, добио свеж капитал и био у позицију да може да уђе у конкурентску борбу и да му одговара легални поступак. Мишковић је снагом Делта система, вратио поступак у законске оквире. Крајем 2005. је комисија за хартије од вредности позвала Меркатор, Ашмор и Пример Ц да дају коначне понуде и потврде банкарске гаранције. Меркатор је одустао од понуде, а Ашмор је диквалификован јер је дао лошу понуду. Пример Ц је дао 300 евра по акцији. Око 97 одсто акционара је продало своје акције по 300 евра. Штета би била да је постјала понуда већа од триста евра у том тренутку а да они за то нису знали, што наравно није случај. Показало се и за осам година да акционарима никада није понуђено већа вредност. Највише је Делезе кад је дошао понудио 295 евра.и то за 17% пакет акција државе . Сви који су продали за 300 евра,време је показало, поступили су паметно.Да је нека цена од 300 милиона евра реална, па први би Мишковић продао по тој цени, одмах након куповине и остварио спектакуларну зараду, а поред тога Меркатор извесно не би одустао од понуде. Да Радуловић није обесправио акционаре и оштетио лошим управљањем Ц маркет, вероватно би конкуренција била већа, па би самим тим могло доћи и до веће цене. У датим условима, показало се да је ово највише што се могло.

Рекли сте да сте разговарали са Миланом Беком током преговора о продаји акција? Каква је заправо његова улога?

На крају наших разговора Беко ми је рекао да ако акционари гласају за докапитализацију, неће добити новац те године, али да ће се отворити могућност трговања на берзи. Рекао је да ће догодине платити 250 евра по акцији свима који буду желели да их продају, али није био спреман да да било какву банкарску гаранцију.И ја сам то као и све друге могућности пренео акционарима и они су сами одлучили да је Мишловићева понуда њабоља. У оном тренутку када нисам могао да уђем на скупштину акционара, ја сам Бека позвао, питао сам га да ли је то начин на који они решавају питање кворума. Он ми је одговорио: “ја сам у иностранству, немам везе с тим, то Радуловић ради”. Са Мишковићем смо постигли договор о минималној цени од 300 евра по акцији. Делта систем је гарантовао исплату разлике. А то је тада у Србији била апсолутна гаранција. Меркатор је понудио 220 евра. .И ја сам то као и све друге могућности пренео акционарима и они су сами одлучили да је Мишковићева понуда најбоља. Беко је сигурно био мозак докапитализације. То се није догодило, тако да о Беку у овом случају можемо да говоримо у домену “шта би било кад би било”. Сви прљави послови према акционарима, колико је мени познато, препуштени су Радуловићу.

Ако је Радуловић био у учесник договора који је постигнут код Коштунице, зашто је после свега избио сукоб њега и Мишковића?

Са моје тачке гледишта, подразумева се да се кад неко купи предузеће, постави нови управни одбор и када му стигне ревизија да је претходно руководство покрало предузеће за десетине милиона евра нормално је да ће то проследити тужилаштву. Радуловић није разумео да, какав год договор да је направио, следи ревизија. Да ли је њему неко обећавао да ће бити безбедан или не, то не знам. У пословном свету су односи као и међу државама, по принципу штапа и шаргарепе.

Ипак, како је продаја акција Мишковићу била “чиста”, ако је тиме како је својевремено износила и Комисија за заштиту конкуренције, Делта остварила монопол на тржишту?

Када је Мишковић продао Делезеу цео трговински ланац, истог дана прича о монополском положају је престала. Ако је Мишковић био монополиста, онда је и Делезе монополиста. А чак и да јесте Мишковић био монополиста, није он крив за то, него државни орган који некоме дозвољава да има монополски положај. Али, тог положаја нема. Видимо да сада нема таквих извештаја против Делезеа. Дакле, нема ту никакве штете.

А ако је све како кажете, зашто се онда Ц маркет нашао на ЕУ списку спорних приватизација?

Они су, претпостављам, пошли од онога што им је дошло од Савета за борбу против корупције. Верици Бараћ је био споран тај меморандум потписан код Коштунице. Ја сам имао лично добре односе са њом, покушавао сам једном да јој то објасним. Она, просто није разумела пословне односе и да у том меморандуму нема ништа незаконито.