Систем не препознаје правду

Пузањем се у наше животе увлачи нормативни систем који не разликује добро од лошег, истину од лажи, правду од неправде!

Имам тежак задатак – да јавност заинтересујем за још један случај пљачке у Србији.

Зашто сам се прихватио овог тешког задатка? Ево: верујем да није најстрашније то што се краде много, често и свуда… већ да ћемо дотаћи дно онда кад на то огугламо, кад ту свеопшту и сталну крађу прихватимо као нормално, и непромењиво стање!

Редови који следе ираз су немирења.

Оно што се сада дешава са бившим гигантом у грађевинарству, предузећем ГИП “Хидротехника-Београдградња” а.д. ( у даљем тексту “Хидротехника”) на врло сликовит начин представља проблеме правосудног система данас, и то ће бити предмет овог разматрања. Читалац треба да има на уму да сам ја “заинтересована страна” , да сам ангажован од стране Одбора поверилаца “Хидротехнике”, али и да за сваку изнету тврдњу располажем необоривом писаном докуметацијом.

Директор од суда тражи повластице јер је “шеф одборничке групе СПС на Звездари”

Пођимо редом: због разлога који нису битни за ову причу, ГИП “Хидротехника-Београдградња” а.д. отишла је у стечај. Повериоци су изгласали План реорганизације и, поред осталих одредби, за директора поставили Веселина Марковића.

По Плану реорганизације, директор мора да има сагласност Одбора поверилаца за сваку продају имовине предузећа у стечају (из које повериоци, иначе, наплаћују своје дугове).

Испоставило се, међутим, да директор Василије Марковић годинама уназад имовину “Хидротехнике” продаје без одобрења Одбора поверилаца, чиме наноси огромну штету “Хидротехници” у стечају и повериоцима – и чини кривична дела.

Због тога су пре десет месеци повериоци донели одлуку о смени директора Василија Марковића. И од тада – десет месеци! – чекају само једно: да београдски Привредни суд закаже рочиште на коме ће досадашњи директор Марковић бити смењен, и на његово место бити изабрана друга особа, која ће савесно и поштено обављати свој посао.

Рочиште, међутим, још није одржано.

Зашто Суд не заказује рочиште? Зато што не препознаје злоупотребу права. Зато што Виши суд блокиран предметима и притиснут захтевима за олаким суђењем прави велике грешке. Зато што вршилац функције председника Привредног суда у Београду не види проблем, или неће да види проблем у томе што рочиште десет месеци није одржано.

Можемо само да нагађамо шта је од набројаног разлог или нешто још горе.

Јасно је као дан да не постоји интерес, ни поверилаца ни друштва, да Василије Марковић остане на садашњој функцији,ако не рачунамо специјалне интересе. Додатна невоља је у томе што је он у поодмаклом животном добу. Он, наиме, има 78 одина и очигледно га могућа казна затвора не секира превише. Док и ако до тога дође, он рачуна да ће свакако добрано пребацити осамдесету.

Хладнокрвност Марковића, ипак пре свега произлази из чињенице да је он функционер средњег ранга у Социјалистичкој партији Србије. И кад прети, он се позива на Александра Антића, високог функционера СПС, па је у једном поступку од суда чак тражио повлашћен третман јер је он “шеф одборничке групе СПС на Звездари”.

Хоће ли Александар Антић кампању платити опљачканим новцем?

О незаконитим поступцима Василија Марковића сведочи и налаз Агенције за лиценцирање стечајних управника ( ово тело има функцију државног надзора), као и извештај Надзорног одбора “Хидротехнике”. Да би читаоцима било јасније, и спољна, државна и унутрашња контрола су сагласне да су Марковићеви поступци незаконити. И о томе су обавештени и суд и тужилаштва. Ја ћу навести само један пример: стан у строгом центру Београда, на Славији, површине 49 квадратних метара, иначе власништво “Хидротехнике”, он је продао је за тричавих 7.000 евра.

Ја не мислим да он не зна колико тај стан заиста вреди. Као ни да су остали његови штетни и незаконити потези – пријаве су поднете тужилаштву, а један предмет завршио се нагодбом после признавања кривице – плод незнања. Напротив, сви они добро су осмишљени а циљ им је претакање имовине у џепове моћника, који Василија Марковића у овом моменту држе изнад закона и ван дохвата суда.

Због тога јавно питам Александра Антића да ли он заиста штити Василија Марковића и хоће ли се његова евентуална кампања за градоначелника Београда финансирати и новцем отетим од “Хидротехнике – Београдградње”?

Јавно питам и министарку грађевинарства Зорану Михајловић хоће ли зауставити черупање једног од оних предузећа која су славу српских грађевинара пронели широм света, а о чијој ренесанси она често и с ентузијазмом говори?

Одговори су потребни одмах!

Јер, Василије Марковић спрема се да “Хидротехници” зада завршни ударац – за петак, 22. децембар, заказао је продају пословне зграде и плаца, чиме ће ова фирма у стечају, односно њени повериоци, бити оштећена за 3,2 милиона евра!

Другим речима, извршење кривичног дела је у току, а државни органи то немо посматрају!

Колико Србија да осиромаши да се сви из владајуће коалиције намире?

Овај случај отвара неколико тема за размишљање:

1.ако је нижим, општинским кадровима дозвољено да прибављају противправну имовинску корист у милионима евра, колико Србија треба да буде богата, односно колико сви ми треба да осиромашимо, да би се сви из владајуће коалиције, на овом и вишим нивоима, намирили?

2. Закон о привредним друштвима предвиђа (чл.584) да је овакво поступање директора кривично дело, али одредбом чл.33.,ст.2 каже „Ограничења овлашћења заступника не могу се истицати према трећим лицима.“ Другим речима, купац који је знао да директор продајом врши кривично дело не може сносити последице због тога. Ерго, кад 22. децембра директор – вршећи кривично дело – прода зграду и плац “Хидротехнике”, вук ће појести магарца! Са законима које имамо и судијама које имамо, купац који је знао да је продаја кривично дело има добре шансе да задржи купљено.

Овакво законско решење је опасније од највеће пљачке. Наш правни систем, а ово није једини пример, све чешће прописује да је несавесно, пртивзаконито поступање – законито. Пузањем се у наше животе увлачи нормативни систем који не разликује добро од лошег, истину од лажи, правду од неправде! Тога заиста никад није било.

У пракси, последице су овакве: иако је био обавештен да директор има ограничење у питањима продаје и да не сме самостално да прода део имовине, у једном претходном случају јави бележник му је оверио уговор о продаји. Ми имамо јавне бележнике који сматрају да је оверавање уговора којима се врши кривично дело дозвољено!

3. Преоптерећеност судског система у Београду достигла је неиздрживе размере. У основним тужилаштвима заменици имају 8-10 пута више предмета од броја са којим је могуће радити. У Привредни апелациони суд годинама пристиже дупло више предмета од броја по коме би могло савесно да се поступа. У Вишем суду у Београду, најзначајнијем за парнична суђења, у првом степену недостаје пет пута више (!) судија од броја који тренутно суди. Систем је у колапсу због лошег управљања. Као да онај ко је на власти жели, или то баш жели, да систем није у стању да решава спорна питања.

4. Кад се на преоптерећеност дода политички утицај, систем неопозиво постаје неспособан да заустави вршење кривичног дела какво је Василије Марковић оглашавањем продаје најавио урби ет орби. То што је Одбор поверилаца могуће купце и све надлежне органе обавестио да ће продаја бити незаконита, објаснио сам, за сада нема никакве последице ни снагу.

Наш правосудни систем је као болесник од ХИВ у терминалној фази

Сви Марковићи у Србији вишеструко су заштићени: лошим законима (одговорна извршна власт- знамо како Скупштина функционише), партијским утицајем (извршна власт), лошим вођењем система (извршна власт).

Судије и тужиоци под деценијским притисцима да је само важно радити брзо, и у сталном страху од утицаја извршне влати на њихову службу и напредовање у њој, губе сваки осећај за квалитетно одлучивање. И што је још горе, оне не виде себе као судије и тужиоце, него као чиновнике који треба да задовољавају интересе мимо правосудних норми и стандарда.

Као што болесник од ХИВ-а у терминалној фази не реагује на болест, тако и наш правосудни систем више уопште ни не реагује на кршење закона. Исто се понаша и када неко ради добро и када ради лоше. Тргне се тек кад му извршна власт испостави неки захтев и онда још дубље запада у болест.

То је истинско стање правосуђа данас. Све похвале у извештајима ЕУ о „извесном напретку“ и слично, на трагу су оног Черчиловог питања Фицроју Меклину: “Шта вас брига што ће због наших одлука у Југославији завладати комунисти? Па нећете ви живети тамо!”

У Србији се кривична дела врше јавно, без зазора и стида

Хоће ли у петак, 22. децембра, мимо отвореног неслагања Одбора поверилаца, дакле незаконито, Василије Марковић, 78-директор ГИП “Хидротехника-Београдградња” а.д. и шеф одборничке групе организације СПС на Звездари, продати зграду предузећа и плац, и оштити повериоце за 3,2 милона евра?

Изгледа, нажалост, да хоће. Јер може! Јер му је то омогоћио систем!

Зашто онда трошим папир, струју и читаочево време, овим текстом?

У историји људског рода светлим се сматрају датуми када су уведени закони – у Великој Британији, на пример, 1215. а у Србији од 1219. године… Осам векова касније, у Србији се кривична дела врше јавно. И то без зазора и стида, пред немоћним грађанима којима је скоро потпуно ускраћено и право да се због тога буне.

Овај текст је подсећање да нисмо хтели и нећемо такву Србију.

 

(фотографија преузета са https://southerndefender.wordpress.com/about/new-justice/ )