Вучић за почетнике

Како читати Вучића и који речник употребљавати када описујемо оно што он говори?

Најлакше ми је када се обраћам онима који баш, баш воле ЕУ – њима само кажем: „Знате, Вучић је део проблема, а не део решења.“ А ако баш инсистирају на томе да је то шокинг и да нешто треба свакако урадити, спремно им одговорим: “Да се том изазову посвећује нарочита пажња у циљу изградње институциналног оквира који би доследно елиминисао такве дистракције убудуће.“ После више ништа не питају, задовољно се осмехују због тога што им ништа није јасно шта сам рекао, али да је то извесно сасвим евроунијатски, па да стога могу мирно да наставе да верују у ЕУ. Укратко, изазова истина има, али има да их нема.

За познанике који воле Србију (знам да звучи искључиво, али ја стварно не познајем никога ко воли и ЕУ и Србију, много њих воли Европу и Србију, али је то нешто сасвим друго од ЕУ као политичке организације) увек препоручујем да Вучићеве изјаве, као ову скорашњу да ће нам бити тешко, прво преведу тако да ће, због нечега, Вучићу бити тешко. То одмах звучи смисленије, јер ми знамо да нам је тешко и да ће нам бити тешко док год се проводи ова и оваква политика, па би дословно читање Вучића било погрешно, као када би он рекао да ће “данас бити дан“ (унапред да кажем – ако Вучић буде изјавио да је „данас дан“ – немам упутство за читање, али знам један четвороцифрен број који може да помогне).

Шта то сад мучи Вучића:

мораће даље да спроводи издају Косова и Метохије (за ЕУ фанатике, да се не потресају – даље убрзано спровођење Бриселског споразума),

мораће да елиминише Томислава Николића,

мораће да убрза отпуштања,

неће још дуго моћи да прикрива да Железара Смедерево и даље прави губитке и да је све било само фарса,
мораће да убрза промену Устава (да му помогнемо о чему се ради – то је оно што дневно кршите г.Вучићу),

мораће да заоштри односе са Русијом,

прода Телеком, ПКБ и Аеродром Београд,

и све то у овој години, а већину набројаног до октобра.

Према томе, када Вучић каже да нам је потребно „политичко јединство“, то значи да ни сам не зна да ли ће овај вратоломни слалом у 2015.години преживети (политички) и да је цео систем пред пуцањем и без политичког противника.

Да појасним ово са Николићем. Из америчког задатка да склони Николића не треба извлачити исхитрен закључак да је Николић добар. Једноставно, управници логора немају ни стрпљења ни разумевања за јадиковке капоа. Није више довољно да радиш то што се од капоа и очекује у логору, него мораш да се хвалиш како тиме усрећујеш логораше, а и то није од твоје памети, него од мудрости управе логора. Ако ћутиш и радиш, ајде то још и некако, али да јадикујеш и радиш – то више не може! Ствари се САД сада толико љуљају на све стране, да и јалова јадиковка Николића пара уши као могућа претња, иако би он сам премро од страха када би схватио да у било којој западној амбасади, а камоли Америци нека његова реч може бити протумачена као претња.

Не знам како је смислио Вучић да уклони Николића, али ми се чини да осим хапшења, других неких полуга нема.

И зато ми сада треба да будемо „политички јединствени“: ћути и плаћај, ћути и распродај, ћути и гледај како се развлаче и линчују и право и правда.

Мени је било занимљиво када сам претечу ЕУ ново-говора нашао у тексту од пре сто година, у коме се даје упутство члановима Уједињење или смрт (познатије као Црна рука) шта треба да раде ако у својој ћелији открију издајника, а ствар је такве хитности да се нема времена за уобичајену процедуру коју спроводи искључиво Врховна централна управа, а у коме се предвиђа да ће онда издајника „одмах, ма на који начин учинити безопасним“. Данас би рекли „неутралисати изазов“ и тако постати „део решења“.

Не знам да ли су ова моја разумевања Вучића тачна, али су свакако логична, јасна и у сагласности са чињеницама и осећајима које зовемо живот. Тако да сам ја оптимиста и верујем да сам читаоцу макар мало помогао. А што и да не будем оптимиста када је већ боље – него што ће бити сутра.