Вучићева тактика

Овим текстом описаћу вам Вучићеве следеће потезе, да би што већи број вас схватио како изгледа оперативни део политике, техника владања или ако хоћете, тактика противника.

Одмах да кажем, то није много забавно штиво, али ћете се много мање нервирати када у недељу будете гледали вести.

Вучић је ( наравно скраћено речено- иначе се увек мисли на САД итд.) приступио испумпавању напетости у вези Споразма, која је почела да им расте, а све у сусрет митингу који организују Срби са Севера Косова у петак, у 12,44 у Београду.

То испумпавање састоји се од неколико потеза:

1. разговор је настављен у уторак са начелницима округа, који су Владини чионовници, а не са онима са којима је разговор започет и једино смислен-председницима општина, како би могло да се изађе са флоскулом како „ су ставови Срба са Косова и Владе приближени“,
2. битно је смањена количина претњи и уцена и свкакавих других одвратности у наступима представника тзв. Владе, како се случајно не би упалио фитиљ беса и ината код свих нас,
3. одмах је најављено да ће Вучић у недељу ићи на Косово, како би сви из СНС-а могли да одвраћају Србе да у петак уопште дођу на митинг у Београд ( „што да се иде када нам Вучић долази на ноге“)
4. потпуно је напуштена тема референдума зато што она нужно води ка даљем сагледавању садржине Споразума, а од највеће важности је да се више о садржини никако не говори и да се све сведе на изјаве типа „Споразум је нада и будућност, а све друго је прошлост и пропаст“.

Најважнији елемент спуштања тензије је сама посета Вучића Косову. Ево како ће то изгледати.

Вучић иде у Лепосавић. Тамо, у Лепосавићу, је СНС на власти.

То је слава Лепосавића. Даће се колико год пара треба за опште-народно весеље.

Тако ће Вучић бити дочекан аплаузом. Камера ће убедљиво снимити како су и Срби са Косова уз Вучића.

Онда ће им Вучић рећи „ да неће да их лаже и да му је савест мирна“, а затим ће им истоварити све саме лажи, бесмислице и тешке обмане.

Напаћен човек од представника из Београда жељан је да чује било какво охрабрење и није им замерити. Аплауз ће прекидати Вучићев говор.

Пошто је слава, наравно да ће бити присутно и свештено лице. Протокол ће то свештено лице непрекидно држати тик уз Вучића. Према томе, то што је Српска Православна Црква изричито против Споразума, није баш тако важно, јер ево сви то могу да виде и свештенство је уз Вучића.

Да буде уз Вучића у Лепосавићу позван је и амбасадор Русије. Ајде сад, као амбасадор било које земље, одбијте да будете на Косову на позив подпредседника Владе. Наравно да не можете да одбијете.

Протокол ће, да ли сумњате, инсистирати да амбасадор Русије буде такође непрекидно уз Вучића, тако да ће сви лепо, својим очима, моћи да виде да је и Русија уз Вучића.

После тога иде разговор са представницима општина. Они ће у извештају добити минорно време. У благом тону Вучић ће нам објаснити да разлике и даље постоје и „ да он то неће да крије од народа“, али да се чине огромни напори да се они превазиђу „јер Србија не може да чека“ и да наравно „времена нема“ итд.

Затим од понедељка иду личне претње и наравно личне награде, у нади да ће се представници Срба са Косова тако сломити.

Против-игра је веома једноставна. Свима и непрекидно објашњавати садржину Споразума. Верујете да људи немају појма шта тамо пише.

Питање, у разговору са онима који кажу да подржавају Споразум:

Због чега ти желиш да Срби буду твојом вољом натерани да узму Тачијево држављанство? Наравно да ће саговорник згрануто одговорити да он то не жели. „Али то предвиђа Споразум који ти подржаваш!“

И тако редом: зашто желиш да судство нема никакве везе са Србијом и да на на Косову све буде искључиво по законима Тачија?

Зашто то исто желиш за полицију?

Зашто желиш да Србија својим потписом омогући Косову пут ка ЕУ и да се обавеже да не сме друге да подстиче да не признају Косово?

И све тако детаљно, редом, да схвати да све то тамо тачно тако пише и колико је погрешио када је одлучио да подржи Споразум, а да није ни покушао да га прочита и разуме.

Бег од референдума је доказ да је и Вучић свестан да у било каквој иоле озбиљној расправи не може да одржи подршку Споразуму, која је у овом тренутку око половине иако само он и остали орекстрирано понављају да је то „Спас за Србију“.

То је за све нас јасан знак да тачно то нападамо.

Друга ствар, на којој сви морамо да инсистирамо, јесте прављење патриотског блока.

Наравно да ће то у почетку бити ДСС,СРС и Двери. Али је од највеће важности да се сломе отпори тој идеји. Важно је због тога што стварањем патриотског блока добијамо ситуацију у којој нема на нашој страни расипања гласова и имамо групацију која извесно добија између 17 и 25% гласова. А то значи да у парламенту са 20 посланика идемо на преко 60 ( кажем ми иако нема личну амбицију те врсте).

Додатно добијамо групацију која је политички постављена тако да, свако доказивање да СНС одустаје од националног или њихово ( СНС) свако деловање у циљу нарушавања постигнутих споразума са Русијом, које резултира губитком поверења њихових бирача (У СНС) прикупља у корист патриотског блока.

Када се формира патриотски блок, онда предстоји паралелни рад у циљу окупљања свих грађана који нису за Вучића, али из било ког разлога не могу да слушају ни Коштуницу ни радикале ни дверјане. Тај број је најмање још 15% могућих гласача. Али то је тема неког другог текста ( и јесте циљ мог личног ангажмана).

Зашто ја мислим да све, на неки свој чудан, несумњиво болан начин,иде у добром смеру- зато што знамо и ко су противници и шта ће они чинити и знамо које су препреке међу нама и шта нам ваља чинити.

Мутљаг се убрзано бистри и полако постаје извор.