Трамп – зашто, како и куда даље

Овим текстом покушавам да дам одговор на два питања: шта је тачно довело до победе Трампа и које су све области које треба пратити, да бисмо могли да закључимо да ли је дошло до стварне промене на политичкој сцени САД.

Како сам то у претходном тексту „Неизвестан исход избора у САД“ већ навео, борба се водила у 11 држава у којима је Обама претходно победио, а Трамп показао још пре 40 дана да може да их освоји и Северној Каролини, где је Хилари претила да ту државу преотме републиканцима.

Трамп је одбранио Северну Каролину, а Хилари је одбранила само 5 од угрожених 11 држава. Победа Трампа се заснива (овде остављам по страни оно што и сами знате – бес грађана итд) на победама у Флориди (29 електорских гласова), Ајови (6), Охају (4), Висконсину (10), Пенсилванији (20) и Мичигену(16).

Показало се тачним да ће бирачи Берни Сандерса одлучити. У Ајови и Охају, цео корпус белих бирача радника, симпатизера Сандерса, је гласао за Трампа, тако да је победа тамо 9,4%, односно 9,6% у корист Трампа. У Висконсину, Пенсилванији и Мичигену, млађи образовани симпатизери Сандерса су гласали за трећу и четврту опцију (либерали, односно зелени), мрзећи Трампа, али једнако не пристајући да гласају за Хилари. Тако је у Висконсину разлика у корист Трампа 1%, а гласови које су добили у збиру либерали и зелени је 4,5%. У Пенсилванији је тај однос 1,1%- 3,2%, а у Мичигену 0,3%-4,7%. Да је Хилари успела да привуче само 1/3 тих гласача, добила би изборе.

Радници су Трампу донели 10 електорских гласова, а резигнирани млади чак 46. Тих 56 електорских гласова је одлучило изборе. Како је и зашто Хилари све те људе отерала од себе је јасно.

Теме: 1. однос према Русији, али и Кини, 2. односи унутар и републиканаца и демократа, 3. однос према ТПП и ТТИП, 4. НАТО и војни буџет, 4. однос према ЕУ и државама чланицама ЕУ, 5. унутрашња политика.

Чини се да је Трамп много тога обећао у погледу привредног опоравка, а да то нису једноставне ствари и зато ће му бити потребан неки „брзи успех“, а то се стварно може остварити на линији бољих односа са Русијом. Такав приступ нужно чини немогућим даље санкције према Русији, али и стварну заједничку борбу против терориста у Сирији. Оно што Трамп изгледа не разуме, није могуће побољшавати односе са Русијом, а затезати са Кином. Према изјавама у кампањи, изгледа да он мисли да је то могуће. Али није. Паметан приступ Кини би био, смањивање свих војних тензија, а инсистирање на неким билатералним трговинским уговорима за које би он сматрао да су повољнији за САД, од постојећих. Дакле, овде треба пратити да ли ће до спуштања тензије према Русији доћи релативно брзо и да ли ће се синхорнизовано спуштати војна напетост према Кини. За узврат би САД, без проблема, могле да добију чврсте гаранције и Кине и Русије да ће повећати притисак на Северну Кореју да престане са претњама нуклеарним оружјем.

На унутрашњој политичкој сцени ће извесно доћи до „смене генерација“ унутар републиканаца, тако да ће они који су радили за Хилари изгубити временом свој утицај и нарочито позиције. Унутар демократске партије, победа Трампа враћа на сцену Сандерса и читав покрет који се око њега окупио. Неће проћи дуго, а та групација ће захтевати смену целог естаблишмента демократа, све са Хилари на челу. Демократска партија ће или постати организација Сандерсове струје, или ће се сасвим распасти, у ком случају ће они основати своју партију за следеће изборе.

Најлакше ће бити праћење промена на релацији мултилатералних уговора, који се номинално зову трговински, а чија је суштина сасвим другачија. Наиме, срж тих уговора је у томе да глобалистички капитал (у преводу ових 0,1% који владају) добије законски основ да тужи сваку државу у којој је на власт дошла влада коју нису они поставили. Укључујући и САД. Демократија се поштује, и наравно да нова власт има право да води другачију економску политику, само нама који чинимо 0,1% моћника има да се плати претпостављени двадесетогодишњи профит који бисмо остваривали да су наше марионетске владе остале на власти сво то време. Нашу штету утврђујемо на арбитражама где су искључиво наши арбитри. Звучи као да се шалим, али ово је све истина. Ако Трамп само ово заиста стопира, већ би и то било много.

Војни буџет се мора смањити. Ако до тога не дође наредне године, онда је и Трамп препариран од стране истих јастребова и ту се више не вреди надати ничем добром. У том контексту, уз побољшање односа са Русијом, нема никаквог разлога да се инсистира на НАТО, обзиром да је његово постојање оправдано само у склопу будућег напада на Русију. Изван тога је тај савез бесмислен и превише скуп. Нама ће бити нарочито занимљиво да ли ће Трамп одмах гурнути Мила Ђукановића под лед и стопирати сваку причу о учлањењу Црне Горе у НАТО.

Унутар ЕУ ће победом Трампа доћи до даљег јачања свих снага које су и иначе добрано уздрмале окоштали политички систем у свим водећим државама. Највише ће профитирати Мари ле Пен и сада су њене шансе да на председничким изборима у мају у Француској победи у првом кругу, још веће. То је и снажан ветар у једра и за Алтернативу за Немачку и сличне групације у Данској, Холандији и Шведској. Ако дође до нормализације односа између САД и Русије, Меркелова и Оланд ће буквално изгледати смешно у очима грађана и Немачке и Француске и Европе. Узгред, идеја Оланда да би међу првим посетама Трамп могао изабрати сусрет са њим, је потпуно инфантилна.

Трамп ће највећих проблема имати на унутрашњем плану. Оно што ја видим из његових штурих најва, замисао је да се уђе у грандиозан инвестициони циклус у правцу модернизације инфраструктуре. И то је добар правац, зато што по том критеријуму Америка није ни међу првих 20 држава у свету. Мени ће бити најзанимљивије да видим у којој мери ће то бити на основу даљег робусног задуживања (у некој мери је то неизбежно), а у којој мери ће то бити на терет смањења трошкова за војни буџет, здравство и слично. Могуће је на тој основи направити у једној или две године пораст БДП и за 4-5% годишње, али је важно видети по коју цену задуживања.

Друга важна битка ће се водити око разбијања медијског монопола и ове тортуре „политичке коректности“ (не доводим у питање да су толеранција и уважавање другог вредности, него мислим на бруталну њихову злоупотребу и инструментализацију у сврху сасвим других политичких циљева). Тај исход ми је најтеже да сагледам.

Међутим, пре свега другога, треба очекивати да ће екстремно агресивна групација која је очекивала победу Хилари искористити одмах овај период до званичне инаугурације Трампа да даље ескалира целу политичку сцену, и унутрашњу и међународну, како би Траму ставили дизгине и пре него што му почне мандат. Оно што они буквално не разумеју, са Трампом или без њега, овакво владање више није могуће.

Са друге стране, ако Трамп не буде имао брзе успехе увек може да поентира тако што ће Хилари послати на заслужену робију. Избор Ђулијанија за тужиоца би био добар сигнал у том правцу.