Споразум о телекомуникацијама на КиМ- финансирање терориста и нарко дилера

О другим аспектима потписаног споразума о Телекому на КиМ упућујем читаоца на текст Александра Павића о истој теми.

Овде ћу само укратко објаснити питање имовине Телекома на КиМ, која је новим бриселским потписом поклоњена терористима и нарко дилерима, који себе од миља зову представницима тзв. Републике Косово.

Овим потписом Телеком се одрекао своје основне имовине, а то је право на делатност мобилне телефоније на КиМ. Да појасним, у структури вредности имовине било ког телеоператера, само право да обавља послове мобилне телефоније је далеко највредније. Све друго узето заједно, фиксна телефонија (најчешће прави губитак али има значаја због синергије са мобилном и интернетом-кабловском мрежом), базне станице, сви преносни системи, софтвери, све је то мање вредно од самог права на обављање услуга мобилне телефоније.

Кључна вредност имовине Телекома је буквално поклоњена сецесионистима (у најбољем случају), са одложним роком предаје поклона од две године, након чега тзв. Косово постаје власник те имовине.

Колика је вредност поклона најбоље ћете разумети ако се сетите да је право трећег оператера у Србији купљено за више од 300 милиона ЕУР, да је Мобтел банкротирао оног тренутка када је изгубио право бављења мобилном телефонијом, а да је Теленор то исто право (истина и са корисницима) купио за преко 1,5 милијарди ЕУР.

И још се ова грозота приказује као „модел“ по коме ће се решавати и остала питања имовине на КиМ.

Не тврдим да је било ко из српске делегације тражио мито да би потписао овакав споразум о имовини Телекома у Бриселу, али да су тражили, сигурно би им било исплаћено 10 милиона ЕУР.

Признавањем права да располаже опсегом фреквенција (има једнак третман у праву као рудно богатство), додатно је учвршћен и суверенитет тзв. Косова, али то и јесте суштина Бриселског споразума, па то овога пута само наводим као просту чињеницу.

Објашњење које смо чули да је добро да будемо сиромашнији, мањи и пониженији, а терористи и нарко-дилери богатији за нашу имовину, суверенији за наша права и самоуверенији за наша понижења, да би нам било боље, није било убедљиво. Недостајао је вучићевски прекор како нисмо добар народ. Куд баш сад да оде у Казахстан.