Србију није могуће колонизовати

Геополитика бр. 59, јануар 2013.

Поштовани господине Павловићу, Ви сте били један од иницијатора и организатора скупа који је недавно одржан у Сава центру под именом „Косово да, Европска унија не“. Шта је била централна идеја за сазивање једног оваквог скупа, и како оцењујете оно што је тамо речено, односно резултате оваквог окупљања? 

– Организатори скупа су сматрали својом дужношћу да организују велики догађај, како би се покренула озбиљна расправа у друштву о питањима која су од највеће важности за Србију: Косову и Метохији и значају неуласка Србије у ЕУ.

Истовремено нам је нарочито било стало да представницима Срба са Косова омогућимо да на великој сцени изнесу своје ставове, само три дана од успостављања границе, и да им поручимо да нису сами у тешкој борби коју воде, чак ни онда када их  власт у Београду гура у руке сецесионистичких Албанаца.

О самим говорима читаоци могу да се информишу преко снимака који постоје на „Јутјубу“.

Јединствен став свих говорника је да су овим потезом, учествовањем у успостављању границе, сви представници власти постали и нелегални и нелегитимни. Да су сами себе ставили изван закона.

Мој је утисак да је заједнички став да се одбрана недељивости државе може једино водити преко јасног става да Србија неће ићи у ЕУ. Дакле, оперативно, прво морамо проширити свест о погубности ЕУ за Србију, свест да је изградња националне државе пуног капацитета много боља за нас. Након тога, са изградњом националне државе, ми у пуном смислу постајемо способни да одбранимо Косово и Метохију. Наравно, уз пуну свест да је то одбрана и других делова државе, који ће доћи на удар већ у наредним годинама.

Ви сте на том скупу изашли са иницијативом о сазивању референдума за укидање свих споразума са ЕУ о Косову. Зашто мислите да Европска унија поткопава државност Србије? 

– Србија је сама створила своју државу. И зато сви знају да нас није могуће колонизовати. Можемо бити пријатељски партнери (како нас види Москва), или противници (како нас види Берлин). Отуда ЕУ (због утицаја Немачке) води политику потпуног распарчавања Србије. Прво Косово и Метохија, па промена Устава, како би Војводина добила државне надлежности (2013), па претварање пољопривредног земљишта у власништво Немаца на име дугова, као и парцела дуж обала Дунава (по Споразуму о придруживању 2014), па отцепљење Прешава и Бујановца, па Рашка област. НАТО контрола „Коридора 10“, и више их Србија уопште не интересује.

Ми морамо да своје напоре концентришемо на рушење Владе. То је срж нашег проблема. Што се САД−ЕУ тиче, све то треба хладно, трезвено и сасвим рационално сагледати, и у односу на то одлучивати на који начин је најсврсисходније рушити Владу. Референдум је једна од таквих идеја. Оно што је извесно, то је да грађани, суштински бранећи своје право на нормалан живот и будућност своје деце, морају да одбране државу.

Како оцењујете платформу о Косову и Метохији председника Републике Томислава Николића? Како оцењујете примедбе које је на ту платформу дао председник ДСС Војислав Коштуница, и да ли се на тој платформи може „изградити национално јединство“? 

– Ми имамо издајничку владу и за то ће, пре или касније, Дачић, Вучић и Динкић кривично одговарати. Према томе, позив на „национално јединство“ је бесмислен. Што се саме садржине платформе тиче, као механизам којим ће се проблем Косова замрзнути док не ојачамо, имам пуно поверење у г. Коштуницу да ће његове сугестије бити управо оно што и треба подржати.

На овом месту треба рећи да је лаж да време ради против нас. Супротно, време ради за нас. САД−ЕУ су све слабије, а сви који нису признали сецесију су све јачи. Једино је ствар у томе да ми ојачамо, а почетак тога је да сви схвате да ЕУ није пут којим смемо да идемо.

Користите прејаке оптужбе против Владе, но Ви такође полемишете са изреченом оценом потпредседника Владе Србије Александра Вучића да ће Србија умрети од глади ако не уђе у Европску унију. Ви то не сматрате истином, већ одређеном техником манипулације сејања страха у народу.  Можете ли нам ближе појаснити ту Вашу тврдњу? 

– Вучић је смешан. Није се умирало од глади ни у Другом светском рату. Неко у САД−ЕУ му је „израчунао“ да Србима не може објаснити корист од ЕУ, па да према томе мора да их плаши. Колико сам ја бројао, Вучић је већ четири пута поновио да ћемо умрети од глади без ЕУ. Треба организовати кладионицу: ако до нпр. 1. марта 2013. Вучић десет пута то понови, кладионица даје квоту 1,1, ако понови петнаест пута, квота је 2,3, а за преко двадесет пет пута, кладионица даје квоту 11. Па да навијамо: „Хајде, Вучићу, понови још седам пута да ћемо умрети од глади, да и обичан човек заради неки динар“.

Актуелна и претходна власт потребу за уласком у ЕУ оправдавају, пре свега, економским разлозима, то јест код народа се подгрејава очекивање да улазак у ЕУ значи привредни раст и повећање стандарда грађана. Ви опет сматрате да Србије не треба да уђе у ЕУ управо због економских разлога. Молимо Вас да нам те разлоге шире образложите. 

– Потпуно уважавам да је ЕУ апсолутно неприхватљива због захтева да се одрекнемо Косова и Метохије. Оно што је грађанима много мање јасно јесте чињеница да ЕУ из економских разлога није добра за Србију, чак ни када никаквих проблема у вези суверенитета не бисмо имали.

Реч је о економском оквиру на коме ЕУ инсистира, а који је тако скројен да ми морамо да пропаднемо. Набројаћу најважније захтеве ЕУ, без претензија да сам их исцрпно побројао:

а) захтев  да  Народна банка Србије не сме да регулише ликвидност привреде, не сме да утиче насмањење цене задуживања државе, нити да се бави питањем привредног развоја или смањењем незапослености − што је њиховим централним банкама основна функција у кризно време. Нама је то нашим законом забрањено. У тим условима привреда и држава морају да плаћају енормне камате и на тај начин се обара свака самостална привредна активност, страховито повећава неликвидност целог система, а држава гура у руке страним повериоцима;

б) непрекидно се инсистира на прецењеном курсу динара, што као последицу има да се у Србији не исплати производити, нарочито не за извоз, него само увозити и бавити се трговином, огромна незапосленост у великој мери је последица овакве политике курса на којој инсиситирају и ЕУ и ММФ;

в) обарање царинских стопа потпуно непримерено могућностима и потребама привреде Србије, што за последицу има гашење предузећа;

г) увођење контроле банкарског система (74%) и трговинских ланаца (преко 80%) од стране страних власника, преко којих се даље исисава вредност из Србије;

д) погрешан концепт приватизације, чије последице видимо, уз инсистирање да се приватизују велики инфраструктурни системи;

ђ) инсистирање на буџетском систему који не омогућава озбиљније инвестирање у пољопривредну производњу и прерађивачку индустрију;

е) утицање на обарање квалитета високошколског образовања.

Шта Срби да раде и како да се боље организују и заштите своје националне и државне интересе у условима када се притисци Запада настављају несмањеним темпом, и када народ, последњих деценија је то потврђено, не може да има пуно поверење у политичку елиту која води земљу?

– За мене је питање шта политичка елита треба да уради да придобије поверење грађана.

Прво, да покаже спремност да се направи једна листа свих оних који схватају да одлучно треба рећи НЕ ЕУ.

Друго, да покаже способност да грађанима објасни да је развој могућ, и једино остварив, развојем националне државе.

Треће, да одлучно брани Устав, суверенитет, територијални интегритет и недељивост Србије.

Четврто, да схвати да се против пропаганде ЕУ, којом се или сеје страх или сеју илузије о парама које ће Србија добити, мора борити и хумором. Не сме се подценити  умешност ЕУ у обманама, а ништа тако добро не разоткрива лаж као хумор.

Пето, мора се развити акциона сарадња. Крoз нпр. прикупљање потписа за расписивање референдума на коме би се грађани изјаснили да ли су за границу са Косовом и Метохијом или против ње, видеће се ко је искрен и способан за борбу за Србију, а ко није. Чим се приступи деловању, одмах се види ко је ко.

Шесто, све мора бити подређено циљу − рушењу издајничке владе. То обавезује све да не заговарју ставове који иду на руку повећању страха код грађана, или који не воде рачуна о томе да грађани наравно прво брину о парама, и сл. Обавеза је свакога да на сваком месту, толерантно али одлучно, побија све заблуде о благотворности ЕУ, ма ко то заговарао и у било којој прилици.

Укратко, морају својим личним примером сведочити о томе како би изгледала Србија када би је они водили.