Резултати

Резултати ове владајуће политике су:

• никад гори односи са Србима на Косову и Метохији,
• никад гори односи са Србима у Републици Српској,
• никад гори односи са СПЦ,
• веома ојачан Бојан Пајтић у Војводини, који је био у значајном паду пре него што је Вучић одлучио да га „руши“,
• Београд и даље у рукама Ђиласа,
• тужилаштво и значајан део судства у кривичној материји и даље у рукама САД,
• сви макроекономски показатељи битно лошији. Пре свих незаполсеност, задуженост, неликвидност и распад буџета( показатељ раста БДП је варљива категорија и увек је неопходно продубљено анализирати тај резултат, о томе другом приликом, сада само толико да он не представља било какав ослонац стварног напретка ),
• економска политика која је и довела земљу до овде и даље иста,
• медији никад полтронскији у односу власт, посебно у односу на Вучића и делимично Николића и Дачића и потпуно окренути подршци комадању Србије,
• све установе,јавна предузећа, државна предузећа, агенције- преплављени новим, непотребним и невероватно неспособним кадровима пре свега СНС, у бројевима од којих се човеку диже коса на глави,
• потпуно недирнути сви претходни главни механизми пљачке и сви главни актери истих и у јавним набавкама и у банкама у којима држава има власништво и у додељивању разних дозвола итд…

Значајан број људи који је до јуче био друштвено активан, читао и промишљао своју судбину, се повукао у тзв.приватност. Не могу ни да им кажем да је немогуће сачувати, пасивношћу и бригом за најужи сопствени интерес, будућност за њихову децу, зато што све то они и сами знају.

Просто им је дошао тренутак у коме им је све превише и свега премало. Знали су они да је Тадић бесмислен, знају да је Вучић недорасли издајник, о Дачићу им је мука да и помисле. Николићу су једино захвални што је изјавом о „Босанцима“ за Србе, разјаснио сву тугу владајућих намера према Републици Српској.

Значајан број људи је директно разочаран. Изневерене су им наде и повлаче се у свој уски круг, неверујући у боље и могуће и задовољавајући се макар тиме да, искључени од свега, неће бити поново преварени.

Значајан број људи је у страху због крајње неизвесне егзистенције и повлачи се на последње линије одбране, наивно верујући „неће ваљда баш мене“.

Не мали број људи је распоређен по мери полтронства према владајућој олигархији и чека да стартер да знак да се, са обилних, потпуно незаслужених привилегија, пређе на черупање оно мало меса што је још око костију остало.

На врху те пирамиде саздане од нећу, немој и граби све што дохватиш, је Вучић.

У њеном темељу је издаја сваког замисливог интереса Срба и Србије. Тачно све по мери САД, Немачке и Велике Британије.

У таквом стању ми немамо друге него да срушимо ту наказну грађевину. Не због неке нарочите храбрости, мудрости или енергије, него зато што нас само тако може бити. Ако хоћете, баш због страха од ништавила пуког трајања.

И то је наша снага. Наши животи су за нама и ми немамо више чега да се бојимо. Ово будућност није и не може бити. И зато се ми посвећујемо будућности не водећи рачуна о себи данас.

Насупрот нас, на страни евроатлантских интеграција, нема једнога ко је спреман да се жртвује. Само морају постати свесни цене служења страном господару.

Та убедљива већина на нашој страни, по линији спремности на личну жртву, одлучиће победника.

То ће бити резултат од кога је могућа будућност.