Ресторатери и програмери најпопуларнији

Анализа новооснованих предузећа у Србији у 2016. години, коју је урадила компанија Кјуб, показује да је покренуто највише угоститељских објеката (2.570 фирми или шест одсто), док су на другом месту програмерске фирме са 4,5 одсто.
Пише: Г. Влаовић

На листи 10 најпопуларнијих новооснованих делатности нема ниједне из индустријског или производног сектора осим фирми које се баве припремом пића (налазе се на трећем месту са 4,1 одсто). На четвртој позицији су консултантске услуге, на петом друмски транспорт, док су погребне услуге на шестом. Трговина на мало и велико неспецијализованом робом заузимају седмо и осмо место, док су на деветом и десетом месту такси превоз и ауто сервиси.

Током прошле године у Србији је основано 42.450 нових правних субјеката, од тога је 97 одсто у власништву држављана наше земље док је највећи број фирми покренут на територији Београда (31 одсто).

Љубодраг Савић, професор Економског факултета у Београду, каже да се по том питању Србија не разликује од других земаља и да је отварање послова из домена услужне делатности хит у свету.

– Ипак постоје и одређене специфичности због чега се такве ствари дешавају код нас у Србији. Први разлог је тај што су вам потребне велике финансије, квалификовани руководећи кадар и радна снага, повољни кредити банака, а у Србији не можете да рачунате ни на једну од набројаних ставки. Ако неко и успе да покрене производни привредни бизнис на крају констатује да његов финални производ није тог квалитета да би могао да издржи конкуренцију са онима из развијених земаља – објашњава Савић.
Он додаје да је други разлог тај што је за рад малих и средњих производних предузећа потребна подршка великих привредних система. На жалост таквих система у Србији има све мање, велика индустријска предузећа нестају, чиме се мали и средњи предузетници обесхрабрују да улажу у производни сектор.

– Активност малих и средњих индустријских предузећа директно зависи од послова које добијају од великих система. У Србији је на то веома тешко рачунати па се привредници ипак одлучују да срећу окушају у услужном сектору. Ту ако успеју добро је, ако пак не, онда су у далеко мањем губитку него да су ушли у авантуру звана индустријска делатност – наглашава Савић.

Према његовим речима, проблем преставља и то што је су надлежни у Србији дуги низ година дестимулисали било каква улагања у производни привредни сектор политиком јаког динара због чега извоз није био исплатив.

Приватизациони саветник Бранко Павловић истиче за наш лист да се резултати испитивања не би мењали ни да су биле анализиране и раније године пословања у Србији.

– Ствар је у томе што држава Србија по препорукама западних финансијских институција инсистира на развоју услужног сектора. Другим речима, развија се само онај бизнис који неће бити конкуренција капиталу који на наше просторе долази са запада.

– Власницима капитала из развијених земаља одговара да Србија буде оаза јефтиног и квалитетног провода, али истовремено то не желе да примене и у својим земљама јер сматрају да би се то лоше одразило на радни елан младих људи. На западу знају да имамо веома квалитетне техничке факултете у Србији, да је кадар који се школује у њима веома стручан те да могу да га ангажују за знатно мањи новац него онај који би морали да плате у својим земљама а што је опет зарада далеко већа од просечне у Србији. Развој индустрије би пак представљао конкуренцију за производе и капитал који долазе из иностранства и управо је то разлог што се та привредна грана у Србији занемарује и дестимулише – закључује Павловић.

(Објављено на сајту дневног листа Данас, 20. април 2017. 12:58; фотографија преузета са сајта Freeimages)