Речник предизборних речи и израза (2)

„Погледајте шта смо све урадили“треба преводити са: „Да видимо шта још има да се уништи и покраде“

 Овај текст је наставак претходног “Речник предизборних речи и израза”. У коментарима и на Новом Стандарду и на НСПМ читаоци су имали луцидуних идеја, па све читаоце упућујем да и њих прочитају.

 КРЕДИТ 2%

 Кредит од милијарду долара са два одсто годишње камате на 10 година који ничим није условљен је апсолутно немогућ.

 Јадни Амери, они на своје десетогодишње обвезнице плаћају камату око 2,7 одсто, а не знају да само треба да искористе Вучићеве везе у њима непознатом арапском свету и да уштеде силне паре. У истом незнању су и Французи, који такође на своје десетогодишње обвезнице плаћају око 2,6 одсто камате.

 Истина, за то постоји и рационално објашњење у томе што је наша привреда јача и стабилнија од америчке и француске, што су ризици улагања код нас мањи и што је институционални систем изграђенији. Једино не разумем зашто онда ми идемо ка том западном свету уместо да се они угледају на нас? Кад постанемо као они, само ће нам скочити камата.

 Него имам бољу идеју: да се ми понашамо колонијално и да користимо силно незнање што арапског света што Американаца и Француза, Италијана итд., и да, користећи стратешку предност која се зове Вучић, позајмимо не једну него сто милијарди долара, купимо обвезнице САД и на разлици зарадимо 700 милиона долара живих пара. Не ова уштеда од 400 на десет година, него стварно у буџет слијемо одмах 700. Добро, мало мање ако одмах уновчимо обвезнице. И тако обрнемо десетак кругова и ето нама решења за све проблеме. Какав би то предизборни спот био!

 Не знам шта је позадина, али, на невиђено говорећи, нешто је од овога: паре ћемо добити само ако блокирамо Јужни ток. Или: паре ћемо добити само ако преходно милијарду долара девизних резерви Србије пребацимо на рачун онога ко даје кредит. Или: ако се другом трансакцијом за кредит стави хипотека на 100.000 хектара обрадивог земљишта у Војводини. Итд. Наравно, тим парама се у свакој варијанти мора платити неко доспеће раније узетих кредита (једног или више), које, по редовном току ствари, Србија не би могла да врати и морала би да прогласи банкрот, а то није у ЕУ-ММФ плану још две године.

 Укратко, камату од два одсто није лако превести, а сажето такву изјаву ваља разумети као сочну псовку коју политичари упућују народу уздајући се у његову неукост.

 ПОГЛЕДАЈТЕ ШТА СМО СВЕ УРАДИЛИ!

 Хвалећи се и китећи својим и туђим перјем, а заправо нашим очерупаним, политичари одушевљени ЕУ интеграцијама, очигледно несвесно, потврђују тезу о којој говоримо већ годинама на овом и сличним сајтовима – економски концепт је погубан за Србију.

 Наиме, ни за њих није спорно да је стање лоше – једни кажу „криви су они други“, други кажу „лоша кадровска решења“, „недовољно левичарског приступа“ итд., а огромне паре су упумпане на поклон или бескаматно, дошло је прегршт страних инвеститора, осим ЕПС и Телекома, већина највреднијих предузећа је приватизована, а ствари не ваљају. Не само да не ваљају него су драматичне и чекају нас „болне одлуке“. Па то није могуће ако би концепт био добар. Да је економски рам у коме се повлаче или трпе потези начелно добар, онда продајом предузећа и банака и добијањем бесповратне финансијске помоћи о којој говоре макар не би постојао оволики државни дуг. Или, ако би и поред страних инвестиција и свега набројаног постојао оволики дуг, онда би морала да буде пуна запосленост и неупоредиво виши животни стандард.

 Што се више хвале, више доказују да је модел који нам је ЕУ наметнула безизлазан за Србију (и за друге, али о томе нека брине неко други). А они могу да бирају: или ништа не знају или то раде намерно. Коалиционе владе изгледа служе као нека рецептура из ЕУ-САД кухиње, тако да се комбинује оптимални однос бесмисла и злобе, док је лична корист увек „обавезни додатак јелима“.

 „Погледајте шта смо све урадили“, најпрецизније треба преводити са „да видимо шта још има да се уништи и покраде, да нам нешто не промакне“.

 ОДЛУЧНО!

 Мени је Аркан увек деловао одлучно. И Милошевић је био одлучан када је без икаквог основа хапсио Азема Власија. И Ђинђић је био одлучан. Коштуници се свашта може замерити, али одлучан стварно није био.

 Дакле, одлучно шта? Даља издаја Косова и Метохије? Беспоговорно слушање ММФ? Блокада Јужног тока?

 Није могућа одлучна борба за радна места у оквирима које је задала ЕУ и под надзором и захтевима ММФ. Или једно или друго. Могуће је одлучно продати предузећа која нико присебан не би продавао, али није могуће на тај начин спровести реформе које би значиле јачу привреду Србије. Могуће је одлучно хапсити без икаквих доказа, али није могуће на тај начин побољшати правосуђе.

 Кад се боље погледа, то „одлучно“ треба преводити као – (1) како Вучићу падне на памет (у контексту мање важних питања); (2) како Вучићу нареде САД (у стратешким одлукама); (3) као маркетиншки усклик (после будућих разговора са ММФ и Бриселом).

 ПОЛА БЕОГРАДА НЕМА КАНАЛИЗАЦИЈУ!

 Наш речник је „изборно-српски“ и „српско-изборни“. Ако са српског „пола Београда нема канализацију“, преведемо на предизборни речник, онда добијамо „Београд на води“.

 Право значење „Београд на води“ правилно читају без било каквог речника нарочито наши суграђани из Крњаче, Борче, Овче, Алтине, Батајнице, Калуђерице итд. којима политичари деценију и више обећавају невиђену технолошку иновацију која се зове „подземни систем канализационих цеви“, а који, ваљда због своје технолошке сложености и непреведених текстова из времена Месопотамије, никако да стигне и до буквално стотина хиљада наших суграђана.

 Ова одредница нашег речника прецизно осликава стварну бригу за обичне људе. Када би још они који у томе виде „Београд на води“, то схватили, све би било боље.