Учешће у „радној групи за промену политичког система“ или – како вам није јасно?

Како смо обавештени ДСС и Двери ће се: „одазвати позиву скупштинске радне групе за промену политичког система“ и тамо ће им рећи како не пристају на промену Устава и изнети примере кршења истог.

Синтагма „политички систем“ је измишљена управо зато да би се прескочило питање због чега ми данас уопште приступамо промени Устава, како би се пажња грађана усмерила на бројна питања која будући устав треба да регулише много боље од важећег, а да се према томе неопходност саме промене подразумева.

Пристајање да се учествује у раду таквог тела је чин прихватања промене Устава, а онда ће им се рећи да се не пристаје на промену Устава. И то сад грађанин треба да разуме?

Колико пута ће се на главним медијима поновити да су ДСС и Двери учествовале у раду на конципирању новог политичког система који треба да успостави нови устав, а колико пута ће бити поновљено да се они противе промени Устава? И онда ћемо да кажемо како смо згрожени медијима у Србији.

Седнете ви за сто и кажете ја сам против промене Устава. Председавајући каже, то је сасвим легитиман став, него да видимо да ли имате сугестије како би по вама изгледао пожељан политички систем, или ви немате шта да кажете осим те једне реченице да сте против? И онда наравно кренете да дајете предлоге. И онда се у ударним терминима пренесе да је расправа била плодотворна, да су ставово и ДСС и Двери били уважени и да показује да можемо да постигнемо сагласност око најважнијих питања у тешким тренуцима. Камера сведочи о радној атмосфери и интелектуалном жару.

И онда се појави нацрт новог Устава који су Британци већ написали. У њему и две сугестије ДСС и Двери (накнадно измењено). И онда ДСС и Двери кажу нисмо се тако договорили, ми смо од почетка рекли да је то за нас неприхватљиво. И онда креће канонада: ето то су десничари – уважиш их и ако нису парламентарна групација, а они ако није све по њиховом одмах тврде да је све погрешно итд. Уосталом, шта су ког ђавола радили у радној групи ако су били против саме идеје о промени Устава. Јасно вам је, да не дајем више примера.

И онда се иде на референдум. Да ли је кампања да се одбије предлог промене Устава лакша или тежа, након што се ушло у радну групу?

Око саме садржине да изнесем свој став. Устав се не мења у кризно време. Важећи Устав има недостатке, али они нису такве природе да блокирају могућност развоја. Много од онога што није добро може се променити и поправити законским решењима без промене Устава. Од тема које се у јавности наводе постоје и оне, као на пример увођење независности јавних тужилаца (они су у садашњем концепту самостални, али не и независни), које се не могу решити законом без промене Устава. Али то није ни потребно, али из других разлога. Проблем у погледу положаја тужилаца настао је када смо увели тзв.тужилачку истрагу. Пошто је заиста тачно да онај ко врши судску власт, без обзира што није судија, мора имати гаранције независности, изводи се закључак да је то један од разлога због чега мора доћи до промене Устава. Реч је о погрешном концепту који је само погоршао стање у правосуђу и треба све вратити на истрагу коју спроводе судије. Као што је законом тужилачка истрага уведена, тако се законом, без промене Устава, треба вратити на претходно решење. Да сада оставим по страни да је од почетка било неуставно увођење тужилачке истраге када тужиоци нису независни.

Када би сада набрајали шта се све предлаже као битан разлог за промена Устава, видели би да готово ни за једно нема потребе мењати Устав. То или није уставна материја – најбучнија је расправа о изборном систему који се регулише законом, па никаква промена Устава није потреба, односно у оквиру важећег уставног оквира можемо имати веома различите изборне системе – или се законима могу ствари битно поправити као нпр. начин избора чланова Високог савета судства и Државног већа тужилаштва, такође без промене Устава.

На крају ће се догодити оно што знамо пре почетка: мењаће се положај покрајина. Цео маневар са „политичким системом“ је у томе да се грађани збуне и да им отупи осећај за самоодржање. Да не схвате да је стање или-или.

Пристајањем да се у томе учествује само се збуњеност грађана повећава. Мени би било лакше када бих мислио да се то ради са задњим намерама, али ја стварно мислим да водећим људима ДСС и Двери није јасно да на овај начин доприносе остварењу страних интереса. А то је много већи проблем.