Почетак расплета

Последњим чином издаје Вучић, Дачић и Николић су отворили прву страницу стварања политике у интересу Србије.

Два су кључна елемента за стварање нове националне политике: издајице и све што уз њих иде, су раскринкане и на другој страни, патриотска јавност је схватила да је окупљање свих снага неопходно.

Инерција

————-

Прво треба смирено разумети да је огроман труд уложен, пре распада СРС , како би се уздигли Николић и Вучић. Сетимо се да је у поразу Николић имао 2,2 милиона гласова. Затим је додатно САД-ЕУ гориво доливено, да би се произвели у водеће политичаре. Данас видимо како машинерија ради за њих. Због свега тога, по самој сили инерције, грађани никако пре коначног чина издаје нису могли да сагледају о чему је заправо реч.

Исто би се ово догодило и да је Тадић победио, само бисмо тада имали „ патриоте“ Николића и Вучића који би спречили сваку истинску борбу. Овако су, у само годину дана, политички уништени и Тадића и потрошени и Николића и Вучић.

И данас и сутра, биће потребно додатно објашњавати и доказивати да су Вучић, Дачић и Николић слуге колонијалиста, али су након последњег чина издаје они на незаустављивој низбрдици и тај број огорчених људи, људи свесних да су преварени, ће само расти.

Њима више помоћи и спаса нема. Само је важно упорно радити на разобличавању преваре и издаје, али више није упитно да је успех у томе загарантован.

Као возило на тобогану које лудо јури и чини се да га ништа не може зауставити, а онда нагло, за само неколико метара, буде заустављено , тако су и ови потписи у Бриселу формално, а суштински снага Косова која живи у свима нама, већ преполовили Вучића и Дачића, а Николића свели на скоро ништа.

Ја сам ЕУ твоја и немој имати друге уније осим мене

——————————————————————-

Политика која почива само на медијима, а то је позиција Вучића и Дачића данас, не може опстати.

Та политика безусловног клањања ЕУ интеграцијама не може обезбедити социјалну сигурност, национални интегритет, безбедност, она нема вредносно утемељење, ту нема солидарности, ни правде ни истине, а пре свега нема слободе. Укратко она не почива ни на чему другом, до на страним плаћеницима и полтронима и оног тренутка када грађани масовно схвате да су били у заблуди, крах такве политике је неминован.

Разлике нису битне

————————-

Последњи чин издаје довео је до наглог сазревања патриотске јавности.

То сазревање се огледа пре свега у томе што је широко прихваћено да наше међусобне разлике нису битне, ако смо сагласни да Србија не треба да иде у ЕУ и да се Косово и Метохија морају бранит.

Оно што је додатни квалитет, јесте чињеница да је готово на целом патриотском фронту постигнута акциона координација. Ми се сада дубље зближавамо кроз низ заједничких акција или усаглашених и претходно договрених акција.

У тој борби, пошто је непријатељ снабдевен свиме што новац може да обезбеди, победа не долази једним ударцем. Тај тренутак је био могућ на митингу 2008.године и он је прошао. Сада се тзв.власт круни сталним ударцима, све док толико не наупкне, да се сурва због ударца који се ни по чему неће разликовати од свих претходних.

Таква врста наметнуте борбе нужно ће исклесати прве одлуке и прекалити праве борце. Уз грешке, уз посртања, али прву пут ћемо добити аутентично политичко вођство ( Милошевић је био продукт старих СК-ДБ структура, а ДОС је био снажно ослоњен на САД-ЕУ).

Катарза

———-

За разлику од претходних рушења власти и политичких смена, ова промена ће довести до катарзе у народу.

Већ данас, за 11 месеци од избора, Тадић је ништа, а Вучић, Дачић и Николић потпуно потрошени. За мање од годину дана. Да је Тадић победио, извесно би потписао ову издају ( зато ђилас и каже да ће ДС све ово подржати) и а да су нам тада Вучић и Николић били опозиција која тек преузима власт, ствари би биле много горе.

Рушењем ове колонијалне власти, вратићемо се сопственим интересима и ући на терен стварног побољшања живота људи.

Реална политика остварења интереса грађана Србије, након рушења овог режима, нужно ће се развити, због тога што се власт у интересу Србије, насупрот интересима САД и Немачка, може одржати само добрим и одлучним потезима.Када је политика утемељена на сопственим интересима, она је утемељена на стварној подршци грађана, а ње нема и не може је бити када си у сукобу са тако јаким противником, ако не вучеш добре потезе.

Изградићемо стварне институције, а не нешто што трећеразредни бирократа у Бриселу штриклира као довољно добро за колонију. Ствараћемо заиста квалчитетно здравство и образовање, а не оно које је за стране интересе довољно да обезбеди врсту и обим производње за који странци имају интереса. А знамо да је њихов интерес у колонијама у којима има милион незапослених за добро здравство готово никакав.

Имаћемо војску која је одговарајућа , а не по мерама НАТО-а.

Спровешћемо спољну политику која је једино реална: ако албански сецесионисти имају на својој страни САД и ЕУ, онда Србија као свој спољнополитички приоритет мора одредити да на својој страни има Русију, а затим и Кину и све друге земље које воде суштински исту борбу за слободу као и Србија.

Кренућемо, прво и пре свега,путем озбиљног, одрживог и обимног привредног развоја.

Само тако ће у другом кораку бити могуће одбранити Косово.

Зато је сваки напор да се победи последњи бастион квазиколонијализма у Србији, да се сруши тзв.влада Вучића и Дачића, залога за будућност у којој вреди живети.