О рехабилитацији Драже Михаиловића

Изнећу свој став у два дела: прво неколико правних питања, а онда како ја видим Дражу.

 Правно:

 1. Поступак по коме му се судило је сличан нирнбершком поступку.

 2. Отуда, када оцењујемо право на правично суђење, онда имамо да применимо опште међународне стандарде ТОГ ВРЕМЕНА.

 3. Тачно је да није било право жалбе, али право жалбе нису имали ни осуђени у Нирнбергу.

 4. Тачно је да је стрељан после два дана, али ови у Нирнбергу су ОБЕШЕНИ после 15 дана.

 5. Тачно је да нема гроб, али је поступком у Нирнбергу ИЗРИЧИТО прописано да неће имати гроб они за које се изрекне смртна казна.

 6. Када је написана пресуда не знам. Суд не може да је изрекне, због обимности у току самог изрицања, а да то већ нема написано. Није могуће то радити “из главе”. Дакле, најважнији део је сигурно био написан пре извршења. Кључно је међутим ово: када на неку одлуку суда странка нема право жалбе, онда не достављање писменог отправка те одлуке НИЈЕ БИТНА ПОВРЕДА ПОСТУПКА.

 7. Основни разлог за рехабилитацију је наводно у томе да није било фер суђење. Да је држава имала сва права, а да окривљени није имао нека права. Кажем нека, зато што је свакако имао право да се о свему изјасни и имао је врло добре адвокате. Сада, у поступку рехабилитације, ДРЖАВА нема никаква права зато што уопште није странка у поступку. Дакле, ПАРАДОКСАЛНО, право на фер суђење се испитује у поступку који је потпуно НЕФЕР према држави, односно заступнику оптужбе.

 8. Око доказних предлога. Тачно је да је суд одбио извођење доказних предлога у правцу доказивања спашавања савезничких пилота. Али та чињеница није релевантна у поступку, зато што је неспорно да су савезничке мисије биле у штабу Михаиловића. Њему се ставља на терет борба против партизана, убијање цивила и наређивање ликвидација Муслимана и Хрвата, па чињеница да ли је спашавао пилоте нема никакву доказну снагу за кривична дела о којима се говори, а у вези олакшавајућих околности и правилног сагледавања његовог односа према фашизму, сасвим је довољна неспорна чињеница да су првих година рата, односно већем делу рата, у његовом штабу биле савезничке мисије. Другим речима и данас би било оправдано одбити такве предлоге зато што одуговлаче суђење, а не 1946.

Овде је важно истаћи да поступак у Нирнбергу НА ВИШЕ МЕСТА као један од приоритета захтева брзо суђење. Тако да је и наш поступак у том духу.

 9. Потпуно се занемарује чињеница да је Дража ухваћен 1946.године, а да се по међународним правилима све наоружане јединице након 9.маја 1945.године имају сматрати бандама и на њих се не примењује било која међународна конвенција. Другим речима, став је био да се све такве јединице имају ликвидирати, односно да је власт на чијој територији су ухваћени или која контролише ту територију, овлашћена да са њима поступа по свом нахођењу. Отуда се никада у међународним односима није покренуло било какво питање ликвидације Усташа у Блајбургу, јер је то било после 9.маја 1945. Да ли неко сумња да би Американци, Енглези или данас Немци пропустили ту прилику да је правно могућа?

 То што се Дражи уопште судило је луксуз који му по међународном праву уопште није припадао.

 Дража Михаиловић и Драгомир-Драги Јовановић, шеф београдске специјалне полиције за време немачке окупације, на суђењу у Београду 1946. (Фото:фб/Архива)

Дража Михаиловић и Драгомир-Драги Јовановић, шеф београдске специјалне полиције за време немачке окупације, на суђењу у Београду 1946. (Фото:фб/Архива)

10. Не знам да ли је био мучен, али се по суђењу види да он оспорава све наводе оптужнице, па не видим везу између преткривичног поступка и поступка пред судом. Да је он признао наводе оптужнице, онда би било релевантно да ли је такво признање изнуђено тортуром. Како је он исцрпно побијао те наводе, питање тортуре пре суђења нема значаја за обарање пресуде.

 Треба сачекати пресуду да видимо какве је разлоге дао суд, али на први поглед се са сигурношћу може тврдити да разлози које су изнели заступници странке која је иницирала поступак нису правно утемељени.

 Иначе, око права на оспоравање судске одлуке да разјасним: извршна и законодавана ВЛАСТ немају право да коментаришу и наравно нарочито не да оспоравају, судску одлуку, а не остали грађани и стручна јавност. Судска одлука се мора поштовати, али се наравно може оспоравати.

 Историјски поглед:

 1. Ми смо у том рату имали више квислиншких покрета.

 2. И за Дражу и за партизане су то сасвим неспорно: Недић, Љотић и Коста Пећанац. Није мало.

3. И за Дражу је неспорно да је већи број његових војвода и официра имао своје јединице које га или нису слушале или су га врло лабаво слушале. Другим речима, он се више предастављао као командант и то био у својој глави, него што је стварно командовао. Отуда, горе набројаним непријатељима народа треба додати још један значајан део тзв. Дражиних четника, који су вршили злодела и за које ни Дража не спори да су их вршили – само каже не по његовом наређењу или противно његовом наређења, или он за то уопште није знао.

Дакле, већи број четничких војвода, не само Пећанац, су и сарађивали са окупатором и вршили злодела и Дража им није судио због тога.

Тачно је да су четничке једнице у Хрватској одмах сарађивале са Италијанима, дакле са окупаторима и ту се сасвим разликовале од Драже, али је то разумљиво у ситуацији када треба штитити Србе од усташког геноцида. Њихово остајање на страни окупатора након пада Италије је потпуно неприхватљиво.

 4. Неспорно је да је Дража почео да окупља борце за отпор окупатору практично одмах након априлског слома 1941.

 5. Неспорно је да су његове јединице у првој години рата изводиле операције против окупатора. Када и колико је било и сарадње, то је у том периоду више ствар тактике, него опредељења и то му се не може стављати на терет. Неспорно је да су Немци стрељали и његове четнике као и партизане у том периоду.

 6. Кључне ствари које терете Дражу су следеће:

 а) несумњиве наредбе да се чисте подручја од Муслимана и Хрвата за која је мислио да ће представљати територију Србије;

 б) учешће његових јединица на Неретви – он то објашњава тиме да је кренуо да заузме Далмацију и да нема везе са обручем око партизанских јединица, што је неубедљиво објашњење;

 в) одбијање да се стави под команду партизана – за то нема никаквог оправдања. То од њега тражи и краљ, па ако си краљев официр онда су све наредбе за тебе обавезујуће, а не само оне које ти се допадају и још важније савезници. Реч је о последњим данима августа, односно оперативно о септембру 1944. Добар део четника прелази у партизане, а да је наредио да све јединице приступе партизанима, страдали би само зликовци и нико више. То што би могуће он лично страдао нема значаја, зато што командант прво води рачуна о својим јединицама, па тек онда о себи. И овако је страдао, а изазвао је поделу у српском народу.

 г) борбе против партизанских јединица које улазе у Србију из Босне да је ослободе. Ово нема никаквог оправдања. Реч је о времену када је јасно да је пораз Хитлера неминован и не постоји било какав разлог за “тактизирање”.

 д) остајање у борби против партизана и након ослобођења Београда.

 7. Ја Дражу видим као несумњиво лично храброг човека, доказано у балканским и Првом рату, али малих способности. Човека кога је у велику игру увукла енглеска обавештајна служба и наменила му задатке које он нити је могао да разуме нити да их спроведе. Без личне харизме за своје команданте, без иницијативе, са неком романтичарском визијом краљевине која није имала никакве шансе. Он није само националиста, него баш шовиниста и у том делу ми је сасвим неприхватљив.

 8. Укупно, Дража се не може уопште стављати у исту раван са Усташама, његов покрет је стварно у великој мери различит и на правој страни у односу на Усташе, али то још увек не значи да није било оправдано да за своје грешке плати главом.

 9. Највећа грешка која је рехабилитацијом направљена је у томе што ће се на тој основи, а под командом англосаксонских обавештајних служби, подстаћи најекстремнији елементи муслимана међу Бошњацима и Албанцима унутар Србије, на сваковрсне акције.