Да ли ће Вучић “прихватити реалност” да су сви које назива пријатељима подржали улазак “Косова” у Интерпол?

Уочи гласања о учлањењу тзв. Косова у Интерпол, уобичајени зналци међународних односа и геополитике су нас преко телевизаија са националном фреквенцијом убеђивали да је све логично, од сусрета Путина са Тачијем, до неминовног учлањења Косова у Интерпол и да је једини дисонантни тон та наша неспремност да прихватимо реалност.

Уз честитке за Министарство спољних послова и министра Дачића, што бољи обичаји свакако налажу, суштина је ипак у томе да моћне државе које нам раде о глави нису више тако моћне. Нови свет се рађа и показује да запад није више осовина око које све има да се врти. То је реалност.

И како сада после исхода гласања било ко може и даље да тврди да време не ради за српски интерес и интерес Србије.

Апсолутно сви којима се Вучић и даље диви су гласали против Србије. И то је реалност. Какав је одговор на ту реалност. Никакав, осим заклињања да ће се наставити истим путем. Шта мислите, да ли ће легије оних који нас деценијама позивају да прихватимо реалност, сада окренути оштрицу својих наступа против Вучића због очигледног слепила за реалност. Пошто одговор знамо, шта су онда сви они реално? Како се зову људи у јавном простору који непрекидно и независно од чињеница заступају стране интересе.

Опасност која се додатно надвила над Србијом, а која је снагом новонастајућег слободног света отклоњена, показала је и сву погубност Бриселског споразума за нас. Тим актом су полиција, судство и тужилаштво интегрисани у правни поредак тзв. Косова. И то је реалност. Могу Вучић и Дачић да то негирају колико год хоће, али то се више не може сакрити.

И царине које су казнена мера, то су МИ6 и ЦИА добро смислиле, уопште не би биле могуће да ова власт није увела прелазе на Јарињу и Брњаку. И то је реалност. Да ли је сада јасније зашто је хапшен Мишковић два дана након тога? И тај опијум за народ сада, 6 година касније, попушта и све више се увиђа бесмисленост увођења границе тамо где је није било. Последица тих царина неће бити наивне по српску привреду. Али то само значи да реално морамо да преиспитамо целокупан економски систем. Када је Србија знала шта су јој интереси, ни царински рат моћне царевине Аустро-Уграске пре више од 100 година  јој није могао променити политику. Данас су и царине тзв. Косова проблем. И то је реално права мера квалитета политике коју Србија води данас.

И на крају, каква би тек наша позиција била у односу на сецесионистичке Албанце на КиМ, када бисмо заиста, на свим пољима, упорно, радили у свом интересу. Веома надмоћна. Реално. Америка и њени сателити, осим Британије која то ради из свог задовољства и Немачке која традиционално греши, нису у стању да их убаце у Интерпол, а не да нешто више ураде за сецесионисте. И та ерозија утицаја ће само расти.

Показује се да нисмо ми нереални, него на трагу оне памети којом су нам преци и створили Србију.