Непотребно и штетно

Наслов текста сасвим одговара партијским кадровима којима су преплављена јавна и државна предузећа, агенције и државни органи све до локalних самоуправа, али овде разматрам једно сасвим различито питање. Доказујем да је непотребно и штетно прописивати ново кривично дело за џихадисте.

 Непотребно је због тога што наш Кривични законик (КЗ) у потпуности санкционише терористичка поступања у чл. 391. Њиме су заштићени и Србија и страна држава и међународна организација. Кажњиво је и само предузимање радње, када дакле штетна последица није наступила, а кажњиво је и када неко само прети да ће предузети забрањену радњу.

 Као тежи, квалификовани облици кривичног дела тероризма предиђени су, баш како и треба, случајеви када је последица и наступила.

 Распон казне је такође одговарајући, од најмање 5 до 15 година за основни облик (када нема последице) до максималне казне од 40 година затвора у случајевима озбиљних последица. За саму претњу се може изрећи казна затвора до 5 година.

 Да би неко био терориста кључна је његова намера да, или застраши становништво, или изнуди нешто од државе, или да озбиљно угрози или повреди уставни поредак, политичке, економске и друштвене структуре.

 Радње извршења овог кривичног дела су бројне и исцрпно наведене: од напада на живот, тело и слободу другог лица, отмице, узимања некога као таоца, уништавања објеката, преко производње, набавке и превоза нуклеарног, биолошког и хемијског оружја, до еколошких катастрофа и онемогућавања комуналних система. Набрајање није исцрпно него само илустративно да би читалац стекао слику распона кажњивих радњи.

 Поред тога, чл.34.КЗ прописује да ће се онај ко другога подстрекава на извршење кривичних дела казнити као да је сам извршио кривично дело, па су тиме обухваћени сви они који врбују друге да приступе терористичким организацијама.

И даље, чл.30. КЗ прописује да ће се учинилац казнити и за покушај, код свих дела код којих је казна затвора запрећена у трајању од најмање 5 година. То значи да ће се казнити, када је реч о кривичном делу тероризма, и свако онај ко покуша да предузме радњу извршења, чиме је опсег кажњивих радњи проширен и на оно што читалац може замислити као припремне радње (битно је проширен, а правничко разликовање започињања радње извршења и припремних радњи остављам по страни).

 Укратко, прописивање новог кривичног дела је непотребно због тога што свако онај ко врбује, упућује или на било који други начин омогућава другим лицима приступање терористичким организацијама, већ сада, по важећим прописима, има бити процесуиран. Наравно то исто важи и за оне који учествују у терористичким операцијама.

 Прописивање новог кривичног дела, колико то год председник Обама тражио и колико год страних држава поступило на тај начин, је веома штетно.

Штетно је због тога што онда значи да врбовање и упућивање терориста до сада није било кажњиво. На тај начин, све до ступања на снагу тог новог кривичног дела, сви они који су до сада подстрекавали на тероризам би били ослобођени одговорности, пошто нико не може одговарати за дело које у тренутку извршења није било прописано као кривично дело. А чим прописујете ново кривично дело, посредно прихватате да до сада такво понашање није било кажњиво.

Уместо пооштравања одговорности, постигла би се општа амнестија за подстрекаче.

 Као и у многим другим случајевима, све што нам је потребно за сигурнији и бољи живот већ имамо, а захтеви странаца чешће одмажу него што доприносе побољшању система. Проблем је у томе што они који су одређени да доносе одлуке то не виде.