Криза у Украjини је одличан потез САД

Криза у Украини је толико добра за позицију САД, да је наивно мислити да ће доћи до неког смиривања у догледно време.

Претходни успех Обамине администрације, који се једино може мерити са Украином, је преобраћење Еердогана, који је буквално у дану одлучио да уђе у неформални рат против Сирије и да успостави сарадњу са Израелом.

Смиривање у Украини је замисливо једино у сценарију по коме се САД добровољно одричу предности коју су остварили. Они који у то верују могу одмах да прекину са читањем овог текста.

Америка дестабилизацијом Украине остварује увод у дестабилизацију Русије, на једној страни, а на другој угрожава економске интересе Немачке и тиме дестабилизује ЕУ и евро. Наравно да постоје и предности везане за војни буџет САД, НАТО итд., али у овом тексту та питања остављам по страни.

Дестабилизација Русије

Један ниво дестабилизације који је очигледан, односи се на рушење ауторитета Русије као државе која поштује међународне норме и на томе се нећу задржавати.

САД ће извесно покренути поново цео арсенал против Путина, од терориста на Кавказу, преко подјаривања националних тензија, до разних група за тзв.заштиту људских права. Идеја је да основну тему- економске санкције против Русије, непрекидно држе у јавности како би она постала такорећи сасвим разумљив потез који се ни поред најбољих намера САД није могао избећи. Од санкција би највећу штету имала Немачка, а не Русија. Али прво да објасним зашто Русија средњорочно не би трпела штету.

Пре свега због тога што, у најцрњем сценарију санкција, Русија буквално све што извози може да пласира у Кину и то у истим количинама.

Обрнуто, ЕУ не може да надомести гас и добар део метала и других сировина, осим ако, када је гас у питању, не пређу на нуклеарну енергију ( што прави Немачкој велики проблем не само политички због традиционално јаких зелених, него уништава улагања у соларну енергију где је Немачка избила на врх у светским оквирима).

Пад акција нема никаквог значаја за привреду Русије, па ни пад акција Гаспрома. То би било важно када би Русија хтела да приватизује Гаспром. И у случају када Гаспром не би имао приступ у довољној мери банкарском сектору- што све наравно није случај. Изван тога пад акција је погубан за берзанске шпекуланте, а нема значаја за привреду земље, нити грађане Русије.

На кризи у Украини Русија на једној страни губи, због повећаних издатака за војску која наравно мора бити у стању повећане борбене готовости, али на другој страни добија, због повећане цене нафте, а тиме и гаса, на светском тржишту. Дакле и тај ефекат је нулти.

Пад рубље је класичан маневар запада и то је најзанимљивији аспект. Ево због чега. Русија греши када брани рубљу продајући енормне количине долара. Прави одговор је да пусте да рубља драматично падне. Увозна роба постаје скупа, стране фирме морају да продају гомилу рубаља да би извукли девизе из Русије, домаћа роба постаје конкурентнија. У томе видим највећу опасност за Русију. Монетарну политику воде погрешни људи. А то је најопасније за било коју државу и можда главна скривена карта на коју рачунају Американци.

Опасност од пада вредности домаће валуте, па и рубље је само за државе које имају значајан дуг. Онда тај дуг у тренутку постаје немогуће платити. Русија је нето поверилац, тако да уопште нема тај ризик.

Монетарна политика је најзаниљивије питање и због тога што показује проблем који настаје тако што свако ко жели да се супротстави САД-ЕУ деценијама школује стручњаке баш на западу- да би могао да парира њиховим знањем, а онда кад тако одшколоване стручњаке их распореде на важна места као што је Централна банка Русије, они реагују спонтано ( или можда коруптивно) тачно онако како махери са запада очекују. То је добар наук да стручњаке са школовања на западу прво мораш убацити у неки финанасијски институт државе на годину дана, па кад их репрограмираш, тек онда их пушташ на нека државна места. У међувремену би било важно да се у врху државне структуре као консултанти ангажују људу попут словеначких стручњака који су водили монетарну политику Словеније до 2004.( без обзира што је реч и микроекономији у поређењу са Русијом), нека стратешка финансијска екипа из Кине, да се поклони поверење другим стручњацима у самој Русији којих сигурно има итд.

Удар инфлације такође није проблем зато што основне ствари за грађанство као што су грејање, превоз, основне намирнице итд.и тако и тако производиш у државним фирмама и увек можеш индиректно да контролишеш раст тих цена. Остала инфлација може да буде и корисна, уколико је око 15%.

Укратко, дестабилизација Русије, са идејом поновног потчињавања руског интереса интересима запада, је могућа уколико Путин у кратком року не почисти из сопствених важних структура све којима је лични интерес или вера у западну пропаганду изнад интереса руске државе. Али из угла САД , без обзира на вероватност успеха дестабилизације ,у крајњој инстанци, ово је прилика која се не пропушта. Просто због чињенице да ће Русија извесно само јачати ако не буде дестабилизована споља. Другим речима, сваки наредни тренутак за дестабилизацију је за САД гори од садашњег.

Дестабилизација Немачке

Стратешки интерес Немачке је да има најбољу могућу сарадњу са Русијом. Извоз у Русију је изузетно важан за привреду Немачке, а не само питање енергетике о којој сам већ говорио. Атмосфера затегнутих односа битно отежава пословање немачких фирми у Русији. Ако се буду правили политички уступци од стране Русије, правиће се или савезницима или баш САД, као кључном фактору сваке варијанте „хладног рата“. Не Немцима који прате политички курс САД. Због тако насталог економског губитка повећале би се унутрашње тензије у структури немачког друштва, а и тиме би се смањила маневарска способност Немачке да решава огромна нагомилана питања еврозоне и ЕУ. Како је стратешки интерес САД да евро никада не достигне ниво на коме може заменити долар као резрвну светску валуту, јасно је да ће се од Немачке захтевати да тврдо стоји на политичким позицијама Америке када је Украина у питању. Меркелова је почетно прогутала удицу, а време ће показати да ли ће и када схватити да тиме урушава битне интересе саме Немачке.

Јужни ток

Извесно је да ће прва економска жртва у овом одмеравању снага бити Јужни ток и то баш тако што ће га Србија опструирати. Како је то мудро и у основи добро за Србију, изгледа, објашњаваће нам лично Мики Ракић.

И за крај, одлучне и оштре контра-мере, које Русија најваљује као одговор на евентуалне економске санкције јесу добар пут, али недовољан да се заустави напад на Руску федерацију из свих разлога које сам навео. Ова година ће бити време сукоба у коме ће се Србија без остатка ставити на страну САД. А Срби без остатка на страну Русије.