Ко није модеран

Наслов може да се заврши знаком питања, у смислу – ко то лаже да Срби нису модерни, а може и са три тачке, у ком случају би наставак гласио „ магарац био и три пут жмурио“.

Овај текст објашњава оба наставка наслова.

Знам да не морам да вас подсећам да често, пречесто, слушате од разних душебрижника како Срби по свом менталитету, скоро па генетски, нису склони да прихвате савремена достигнућа и модернизацију на крилима науке и технологије. Како смо, односно, како је Вучић у име владе Србије (уз Табаковићку у име НБС и министра финансија чије име никако да запамтим, па га обично ословљавам са „ММФ из шпајза за домаће приручне потребе“) потписао у Меморандуму ММФ-у, да продајемо Телеком до краја ове године и припремамо приватизацију ЕПС-а за 2017, сва је прилика да управо на тим примерима коначно и неопозиво побијемо тврдње о српској немодерности.

Србија је, пре 130 година, само неколико година након прве телефонске линије у свету, имала свој телефонски саобраћај и пре више од 100 година, такође само неколико година након изградње хидроцентрале на Нијагариним водопадима имала своје хидроцентрале у Темској, Ивањици и на Ђетињи.

Дакле, ми Срби смо били овладали најсавременијим технологијама међу првим народима у свету. Нећу да скрећем са теме, само узгред: наш Грађански законик је био трећи у Европи, а наш Устав десети у свету у 19.веку.

Према томе сви који кажу да нас треба модернизовати, јер смо ми сами неспособни за велика достигнућа, просто лажу. Али како они лажу много и често и те лажи круже медијима без оспоравања и без могућности да буду оспорене, онда морамо озбиљно да видимо шта нам ваља чинити да се одупремо очигледним озбиљним намерама да нам се намакне јарам страног туторства.

Обећана продаја Телекома је толико бесмислена и погубна, да је могуће око те теме направити кључни отпор ММФ-у.

Претпостављам да знате да је Телеком остварио већи профит од свих конкурената у Србији, а да је уз то отплаћивао рату кредита за откуп ранијег удела ОТЕ-а и истовремено инвестирао дупло више од првог конкурента до себе. Другим речима, тржишно је доказано да је добра компанија. Треба да се одрекнемо профита и да поверујемо да ће нека велика компанија да нам плати исто или више од онога што би ми могли да зарадимо сами. Е, у то не верује нико. Сви знају шта значи приватизација- на име цене добијеш знатно мање него што вреди то што продајеш.

Оно што вероватно не знате, то је важност Телекома за цео информационо- комуникациони производни сектор у Србији. Наиме, губитком Телекома, пропада читав сектор који се природно ослања на Телеком, због тога што купац доводи своје компаније које га прате на регионалном или европском нивоу. Ту је у Србији запослено око 40.000 људи, који остају без посла.

Како би се грађани одвратили од акција спречавања продаје Телекома, стално се тврди да су тамо плате велике и да има превише запослених. Ни то није тачно. Када изузмемо плате директора, онда запослени у Телекому примају за 3.000 динара више од просечне плате у Србији. А када упоредимо број запослених са бројем претплатника, онда видимо да је тај однос исти као у Дојче телекому у Немачкој. Знатно већа оптерећеност запослених је у компанијама у окружењу које је купио Дојче Телеком. Ако запослени ради у Немачкој – онда је као код нас, а ако ради у некој од неоколонизованих нација, онда је оптерећење запосленог многоструко веће.

Наравно да Телеком може и боље, када би се искорениле партијске глупости и криминал и вероватно може боље да се организује и квалитетно пружи услуге и са мање запослених, али тек је то разлог да га не продајемо- ако је сада приофитабилан, колико користи тек можемо да имамо од Телекома при нормалном управљању.

И ми сами можемо да остварујемо велике профите, поређења ради профит од Телекома би у 2016.години био већи од збира смањења прихода здравственим и просветним радницима и пензионерима. Може тај профит да оствари и странац, чак и већи пошто ће у том случају у Телекому радити упола мање људи и неће се инвестирати, али ми од тог профита немамо ништа. Прича о ефикасности се заснива на мерама које су и нама познате, али што је много важније та ефикасност се књижи неком Дојче Телекому у Немачкој.

Уз све то, губимо и знање, образоване инжењере и веома угрожавамо безбедност државе. Чак је и министар војни Словеније то замерио и успротивио се продаји њиховог оператера. И одмах су га сменили. То су те демократске методе ЕУ којима треба наводно тежити у паузи распродаје свега што имамо. Колико је човек у праву види се по томе што нису ни покушали да побију његове тврдње, него су га хитно одстранили. Сада је јасније шта то безбедносно значи за Србију, кад је проблем и за Словенију којој територијални интегритет није угрожен.

Ако погледамо расположење у земљама ЕУ, онда видимо да су грађани масовно против ММФ-а. У Шпанији се чак 41,5% грађана изјашњава за политичке опције које су настале у последњих годину дана и изразито су против ММФ . У Француској је на платформама против ММФ 55% грађана дало подршку разним политичким опцијама, у Грчкој је на тој платформи направљена влада, а додатних 17% грађана је против ММФ-а. У Италији је покрет Пет звездица добио 23%. Сад ћемо видети резултате у Великој Британији (избори су 7.маја), али према истраживањима од 2.маја 23% грађана се изјашњава за партије које су изразито против ММФ. Примера има много.

 Као што су наши преци били међу најмодернијима и овладали телефонијом и електричном енергијом пре више од једног века, тако и ми данас треба да се прикључимо најмодернијима у Европи и снажно одбацимо Меморандум са ММФ-ом и супротставимо се продаји Телекома.

 Према последњим истраживањима само 19% грађана подржава продају Телекома, мању подршку има само НАТО, а чак 65% је јасно против, упркос Вучићу и бесомучној кампањи, како је продаја ем паметна, ем готова ствар.

 Срби су , како ти резултати показују, и даље модерни, а свима који тврде супротно и заговарају продају Телекома могу да поручим…