Колонијални манифест

У тексту анализирамо Меморандум о економским и финансијским мерама као најважнији документ споразума Србије са ММФ. Иначе, предвиђено је да ММФ током следеће три године обави укупно 12 контролних прегледа, односно један у три месеца.

Документ су потписали председник Владе Александар Вучић, гувернер Народне банке Јоргованка Табаковић и министар финансија Душан Вујовић

НАЧЕЛНА ПИТАЊА

1. Документ уопште, ни у најмањој мери, не говори о узроцима стања у коме се економија Србије налази. Хладнокрвно се преписује терапија на основу симптома, и само се наводно симптоми отклањају (а ми доказано знамо да ће се сви само погоршати, што сада остављам по страни), али нема дефинисања шта се лечи. Сасвим је могуће успешно обарати температуру, а да пацијент умре.

2. У читавом низу сегмената у којима се дају предлози очигледно се сматра да је рађено погрешно, али се ни у најмањој мери не сугерише утврђивање одговорности.

3. Поједине мере су контрадикторне прокламованим циљевима. На пример: забрањено је да Србија предузима било коју меру смањења увоза због спољнотрговинског дефицита, а треба да смањи дуг. Обавезна је да омогући изношење девиза у иностранство грађанима, а истовремено тврде да им је циљ да обезбеде финансијску стабилност. Наводно се залажу за изградњу институција, али им не смета што се не утврђује одговорност за постојеће стање. Тако исти који су уништавали систем сада ће да га, као, поправљају, итд.

4. Апсолутна доминација приватног. Сва решења су у приватном сектору, што је потпуно бесмислено. Приватни сектор може да добија помоћ по цену даљег задуживања, али државни не.

5. Све што се уочава као проблем решава се доношењем новог закона. На тај начин се постиже управо супротно: ствара се потпуни правни хаос и урушавају постојећи функционални системи. Дакле, ствара се идеално окружење за корупцију свих врста и степена.

6. Целокупно будуће финансирање се ограничава на директне инвестиције, задуживање у еврима и пројектне кредите. За директне инвестиције су потребна задуживања државе да би омогућила погодности инвеститорима, а све друго су поновна задужења у страној валути. А, као, циљ је да се смањи дуг. И то их нарочито секирају валутни ризици (дуговања у страним средствима плаћања), а нарочито исплата 1,75 милијарди долара који доспевају за наплату 2017/18. године.

7. Веома се инсистира на томе да је Меморандум искључиво документ Србије и да се њиме Србија обраћа ММФ са жељом да склопи аранжман. То је врхунски цинизам: ММФ све пропише, а онда Влада Србије то прекуца, потпишу председник владе, министар финансија и гувернер НБС и, као, ми желимо све то што пише, па ако се ММФ сложи, имаћемо срећу да нас контролишу и да нам дају кредит из опрезности.

8. Реч је о координираној мрежи страних институција, тако да све тендере, сва питања пројектних кредитирања, пословних планова итд., укратко све привредне мере и активности Србије и јавних и државних предузећа, фондова и агенција, могу да се обављају искључиво у сарадњи са Светском банком, EBRD, Европском инвестиционом банком и ЕУ. Под надзором ММФ. Тиме смо потпуно искључили друге финансијере, који не би били по вољи ЕУ и САД, пре свих Кину и Русију. И на тај начин смо искључили конкуренцију, а то значи да ће све што договоримо бити неповољније од онога што се на тржишту могло постићи.

И последња напомена: у даљем тексту не објашњавам приватизације ПКБ или Комерцијалне банке, који поступци су увелико у току. Нити погубност таквих поступака, просто због тога што у Меморандуму о томе није ништа записано. Текст свакако треба читати и у склопу свих других чињеница које су нам познате и са којима овај документ суштински чини целину. Другим речима, Меморандум је веома лош за Србију, али је стварно стање још горе, када се и друге чињенице узму у обзир.

У даљој анализи текст прати структуру Меморандума.

ЦИЉЕВИ

Прокламовани циљеви су: (а) контрола јавног дуга; (б) консолидација финансијског сектора; (в) повећање конкурентности кроз: структурне реформе и реформу државних, друштвених и јавних предузећа.

СТАЊЕ И ПЕРСПЕКТИВЕ

Овде само треба издвојити да се предвиђа даљи пад БДП за 0,5 одсто у 2015. (у 2014. званично је пао за 2 одсто) и да је циљна инфлација у распону од 2,5 до 5,5 одсто. Као главни циљ се означава смањење буџетског дефицита на 6 одсто, па 4,74, па 3,755. То је, наравно, бесмислено, видели смо какве су последице у свим државама које су овакве мере примениле. Резултат таквог „лечења“ је да стање постаје горе од онога какво је било пре него што су мере предузете. Сама Еврозона тај проблем сада решава додатним штампањем пара и обарањем – и то драстичним – курса евра. Тако нешто је Меморандумом забрањено за Србију. Она има да иде грчким путем.

ЕКОНОМСКА ПОЛИТИКА

1. Целокупно питање јавног дуга своди се буквално само на једно: на смањење расхода буџета. Ни речи о мерама које би омогућиле снажан привредни раст.

2. Смањење расхода буџета се опет своди само на: смањење плата и пензија и смањење субвенција и друге помоћи државним и јавним предузећима. Дакле мудрост ММФ, преведено на обичан језик, буквално значи: није важно шта је узрок стања, само престани да плаћаш. Али не повериоцима који су стране банке и фондови. Својима немој да плаћаш да би могао да плаћаш нама.

3. Као додатна мера неплаћања предвиђено је аутоматско смањење куповне моћи на тај начин што се плате и пензије неће повећавати за стопу инфлације ако удео плата пређе 7 одсто, а пензија 11 одсто од БДП. Другим речима, ако БДП падне, што је готово извесна последица прописаних мера, куповна моћ становништва се има даље оборити за стопу инфлације.

4. Поред тога, плате које су већ смањене за 10 одсто додатно ће се смањити за по 5 одсто у 2016. и 2017. години.

5. Поред тога, отпустиће се 5 одсто запослених у јавном сектору. Али без икаквог указивања на непотребне и штетне партијске кадрове. Било којих 5 одсто. Да вас подсетим: ми ово све наводно желимо сами, а ММФ само разматра да ли је то довољно да нам стави на располагање кредит.

6. Даље се урушава домаћа производња тако што се у јавним набавкама за домаће понуђаче смањује разлика у цени коју могу имати у односу на странце са садашњих 15 на само 5 одсто, уз обавезу да се и тих 5 одсто укине до 2018. године. Уместо да, кад држава троши, те паре имају утицаја на пораст БДП и ликвидност привреде, сада ће и у тим ситуацијама паре ићи странцима. Па та мера директно угрожава остварење наводног циља контроле јавног дуга.

7. У истом правцу, већ смо укинули субвенције у пољопривреди за произвођаче који имају 20 хектара и више или који закупљују државну земљу. Тако су наши најпродуктивнији произвођачи осуђени на таворење и пропаст. Истовремено, ЕУ половину свог буџета троши на субвенције за пољопривредне произвођаче.

8. Смањује се издвајање за РТС и друге информативне куће које финансира држава ове године, а потпуно укида свако плаћање из буџета у 2016. На тај начин у осиромашеном друштву онемогућаваш да се производи иоле прихватљив програм. Другим речима, за било који озбиљан садржај неће бити пара.

Увешће се акцизе на сокове, по узору на алкохолна пића.

10. Битно ће се смањити трансфери из буџета локалним самоуправама. На тај начин ће се Србија додатно поделити на оне који живе у развијенијим срединама од оних који живе у општинама које заостају. Тако ће се не само драматично повећати неједнакост у Србији, него и тензије и међусобне омразе, а најгоре је у томе што ће овом мером бити пре свега погођене рубне области уз државну границу на југу и истоку земље, одакле ће се убрзати исељавање становништва.

11. Цена гаса је већ повећана и на тај начин се претпоставља да ће Србијагас инкасирати 60 милиона евра више и тим парама отплаћивати дуг. Овде треба нотирати да се не само смањују плате и пензије него се и цене подижу.

12. Држава више не може ништа да гарантује (финансијски) без сагласности ММФ. На тај начин се сви који нису по вољи ММФ доводе у позицију да морају да ризикују у пословима у Србији, а они који јесу по вољи ММФ имаће гаранцију Србије.

13. Уводи се стриктна контрола свих других гаранција. Укида се гаранција државе за гаранције Фонда за развој. Уводи се контрола свих државно-приватних аранжмана. У свим овим питањима, где је наравно било великих пљачки и проблема, нема уопште питања одговорности и сагледавања да је све то до сада било добро регулисано, али се закони нису поштовали. Овде је прилика да истакнем: ни представници Владе ни ММФ уопште не познају систем у Србији. Тачније, системе које реформишу. Са тако капиталним незнањем све је осуђено на пропаст, чак и када би намере биле добре, а знамо да су предвиђене да заштите интересе само страних банака.

14. Као решење уводи се нека нова институција за истраге у економском криминалу. И то до краја марта 2015.

МОНЕТАРНА ПОЛИТИКА И КУРС

1. У погледу курса динара у потпуности се наставља досадашња политика. А управо је таква политика произвела у великој мери лошу привредну структуру, мању конкурентност, веће задуживање итд.

2. И не само то него ће се либерализовати трансфер девиза и омогућиће се нашим држављанима да имају рачуне у иностранству без било каквих ограничења. То је, наравно, потпуно контрадикторно са прокламованим циљем стабилизације финансијског сектора.

3. Убацивање свежег новца је могуће само у оквирима планиране инфлације. Дакле, када је пад свих активности толики да се иде у дефлацију, онда се може посегнути за примарном емисијом.

4. Србија се обавезала да не сме да уводи било какве мере којима би ограничавала увоз, без обзира на спољно-трговински дефицит.

ФИНАНСИЈСКИ СЕКТОР

1. У овој области пажња се посвећује ненаплативим кредитима (тзв. НПЛ), али опет нема уопште одговора како је до тако великог обима ненаплативих кредита дошло. Није уопште случајно што одговора нема, зато што би се видело да и стране банке имају огромне НПЛ као и државне, а у оба случаја су спољни ревизори били велике стране ревизорске куће.

2. Уместо поправљања система, донеће се читав пакет нових закона у овој области.

3. Олакшаће се и отпис дугова и продаја НПЛ-ова, али само приватним субјектима. Овде су искључени сви страни фондови који су у државном власништву, као и слободна средства јавних и државних предузећа који у томе могу видети добар пласман средстава. Тиме се обара конкуренција, а тиме и цена. После се жалимо како је све отишло у бесцење. Па, наводно, сами смо тражили и такорећи молили ММФ да оде у бесцење.

Сама Агенција за осигурање депозита је докапитализована са чак 345,3 милиона евра, а она је повећала премију коју наплаћује за послове осигурања (дакле, такође нови трошак за финансијски сектор који онда то увек превали на реални сектор). Шта је довело до таквог пословања Агенције, о томе наравно нема ни речи. Озбиљна анализа би показала да су нас господа из Агенције оштетила за више од милијарду евра.

5. Само важне државне банке ће се учврстити (читај Комерцијална и Банка поштанска штедионица), а све остале ће се ликвидирати.

6. Сви тзв. колатерали, пре свега некретнине којима се кредити обезбеђују, ће се продавати без обавезне доње границе. Процени се на који год износ, а на крају може да се прода за један динар. Сада је доња граница 30 одсто од процењене вредности.

7. Све ће ово оставити привреду без новчаних средстава, али ће се кредитирање малих и средњих предузећа обезбедити преко Европске инвестиционе банке. Опет у загрљају запада.

СТРУКТУРНЕ ПРОМЕНЕ

1. Тендер за Телеком се има расписати до краја године. О погубности ове трансакције видите у документу Академије инжењера и техничара.

2. Обустављају се сва издвајања за Железару Смедерево.

3. Понудиће се на концесију Аеродром Београд и Коридор 11. Аеродром је природни монополиста и не постоји ништа што би неки странац знао да уради и заради, а да ми то не умемо сами.

4. За ЕПС и Србијагас су задужени Светска банка и ЕБРД. У сарадњи са њима ће се: повећати цена струје за 15 одсто до 1. априла 2015. и ући у увођење мањинског партнера у власништво ЕПС. Код Србијагаса ће се одвојити дистрибуција у посебно правно лице и решиће се питање главних дужника: Азотаре, Петрохемије, МСК, Железаре. Нема једне речи као ће се то решити? Те компаније у стању у коме се налазе праве губитке и када не плаћају за утрошени гас. Погледајте ту диспропорцију: важно је да се предвиди да ће наши држављани без ограничења моћи да имају рачуне у иностранству, али се о овим капиталним питањима не каже ништа.

5. Железница се дели на посебна правна лица путничког и теретног саобраћаја и инфраструктурног у оквиру холдинга, с тим што се теретном саобраћају укидају све субвенције до 2018. године, а уводи се такса на коришћење инфраструктуре. За Железницу је директно надлежна ЕУ, поред СБ и ЕБРД. Кина? Русија? Закључите сами.

6. Путеви Србије се спајају са Коридорима у једно правно лице. Размотриће се повећање путарине. За све важеће уговоре ће се стриктно контролисати плаћање. Ово сам намерно навео да бисте схватили колико наизглед неспорне дефиниције могу бити спорне. Шта ако, на пример, искрсну непредвиђени послови, неопходни додатни радови итд.? Све је то веома добро регулисано и само је питање ко те прописе примењује, а не у томе да се буде ригидан. Тако може доћи до обустава радова зато што је потребно урадити нешто што није било изричито уговорено. Узгред, у надлежном министарству тренуто у врху нема никога ко је грађевинске струке.

7. И на крају се у оквиру наводног побољшања конкурентности, пословног окружења, развоја приватног сектора и услова за запошљавање (недостају само сауна и бесплатна масажа) предвиђа: конверзија права коришћења у власништво до краја 2015, нов Закон о инспекцијском надзору (као да је постојећи закон срж проблема, а не његова примена), нови Закон о улагањима, рационализоваће се разни програми и зависне агенције Фонда за развој.

Уместо закључка, када свему овоме додамо сарадњу са NATO у области војске и CIA у области безбедности, као једино теоријско питање остаје да ли је Србија неоколонизована земља или под меком окупацијом (изузев КиМ, која је под окупацијом). Како год да ово стање назовемо, развој није могућ док се ових стега не ослободимо.