Кинеске берзе

У нашим медијима се упорно и некритички преносе неистинита објашњења преузета и препричана из западних медија о многим питањима, па тако и у погледу економије Кине. Овде говорим о нетачним тврдњама везано за пад вредности акција.

Читали сте и слушали како је Кина, тачније Народна Банка Кине (НБК), обарајући курс јуана узроковала пад вредности акција на берзи и како тај потез води “валутном рату”.

Обарање вредности домаће валуте не може бити разлог за пад вредности акција. Наиме, слабији курс погодује произвођачима да имају веће наруџбине, да лакше извозе и да увозна роба буде скупља на домаћем тржишту и тиме мање конкурентна. Укратко, да укупно боље послују. Слабији јуан није и не може бити разлог да неко престане да буде власник предузећа које ће у сагледивој будућности, баш због слабијег јуана, имати већу продају и веће поруџбине и да баш тада одлучи да прода акције.

Друго, Кина је у протеклих годину дана оборила курс јуана за око 6% и то тако што је првих 6 месеци чекала да види ефекте обарања јапанског јена за скоро 20% и евра за око 17%, па је у последњих 6 месеци оборила свој курс за око 6%. Дакле, много мање од конкурената и као неопходни одговор на драматично смањивање вредности њихових валута (тиме су и Јапан и еврозона покушале да креирају привредни раст, што Јапану није успело, а еврозони на веома ниском нивоу). Оно што запад нервира је чињеница да не могу да предвиде девизну политику НБК и да на томе мешетаре, а узроци евентуалног валутног рата (који се мањим интензитетом води већ неко време) је искључиво у поступцима Америке, Британије, еврозоне (Немечка-Француска) и Јапана.

Вредност акција на кинеској берзи је сигурно надувана, као и на свим осталим берзама због енормног штампања новца и Федералних резерви и Банке Енглеске и наведених Европске Централне Банке и Јапана и њихова вредност ће сигурно пасти на свим берзама, па и на кинеској.

Оно где ја видим заиста надолазећи крах, то је тржиште тзв. муниципалних обвезница у Кини. Реч је о задужењима локалних нивоа власти за које Кина не гарантује. Наиме, локални органи могу да се задуже само до нивоа који одобрава министарство финансија, а они су се задуживали преко тог износа. То је рађено на тај начин што су локални органи оснивали предузећа која су се онда задуживала. Тај дуг је у великој мери без икаквог покрића и ако треба „бежати“ из неких кинеских хартија од вредности, онда су то управо ове обвезнице и друге дужничке хартије.

Код акција је питање на ком нивоу цена сте их купили. Ако је пре месец дана, онда и те ризике треба смањити, а ако је пре годину дана, онда сте мирни.

Стварна слика је битно другачија од оне коју нажалост преносе и наши медији.