Дебакл

Дебакл у Дебаљцеву. Проамеричке снаге Кијева доживеле су прави војнички дебакл у протеклој недељи. Није реч само о томе да су их ослободилачке снаге Доњецка и Луганска избациле из саобраћајно стратешки важног града Дебаљцева и околних места (мање снаге Кијева од око 500-600 војника су још увек у окружењу) у кратком временском периоду. Реч је пре свега о томе да су снаге Кијева имале веома велику концентрацију војника у овој области, свакако преко 5.000, и при томе су те јединице биле веома добро наоружане, а ипак нису успеле да пруже озбиљнији отпор.

Овај и овакав пораз доводи у питање целу америчку концепцију ескалације сукоба у Украјини. Ако оволике снаге нису у стању да се боре, како ће се уопште регрутовати “топовско месо” за САД интересе у Украини? Страх од следа војничких пораза доводи у опасност да се цела “прозападна” идеологија уруши у Кијеву. Наиме, ако нема хаоса који замагљује сва друга питања, онда људима треба обезбедити колико-толико пристојан живот, а за то су власти у Кијеву још мање способне него да војно задрже Дебаљцево. Зато основано страхујем да ће САД преко својих фашистичких фаланги у Кијеву инсценирати неки покољ цивилног становништва. Сећамо се Маркала у Сарајеву, или Рачка на Косову.

Од осталих догађаја на међународној сцени, како смо прошле недеље најавили, дошло је до демонстрација у Аргентини и сада се наставља сценарио рушења легално изабране председнице. Развој догађаја ће нам ускоро показати ко реално држи безбедносне структуре друге најјаче економије Латинске Америке и од тога ће зависити да ли ће САД успети у својим намерама, или ће и тамо бити поражени.

У Србији, сасвим у складу са насловом овог текста, председник Николић нас је обавестио да је “Србија престижно место за размишљање”, а председник владе Вучић да ће се изабрати професионални менаџмент за железару Смедерево и онда ће железара бити профитабилна.

Није реч о томе да избегавам да коментаришем г.Николића, него не умем, а када је реч о г.Вучићу морам да приметим да се те његове генијалне идеје са менаџментом није сетио нико у свету, па се тако ниједна компанија која се бави производњом и продајом челика није прихатила те прилике да преузме железару. Бојим се да се Вучићев менаџер за Смедерево пресвлачи у телефонској говорници, а онда испружене руке лети око Земље.

И тако, док Вучић прича давно испричане холивудске прича све нестрпљивијим грађанима, ми смо потрошили додатних 900 милона долара за рад компаније која не може да ради без губитака.

Наравоученије је да ни сви дебакли нису исти: неки нас обрадују, неки нас запање, а неки баш наљуте.