Братски гас

Захтев Русије да Србија мора да се обавеже да плати за утрошени гас 220 милиона ЕУР до марта наредне године Вучић је дочекао на нож, а прозападна јавност са нескривеном злурадошћу.

 Овим текстом осветљавам чињенице које говоре довољно саме о природи постављеног захтева, како то наслов текста сугерише.

 Прво треба знати да Србијагас дугује поред 220 милиона ЕУР за гас, још и додатних 230 милиона ЕУР НИС-у, који је такође у већинском власништву Гаспрома (власник у НИС-у је Гаспромњефт, а он је у 100% власништву Гаспрома).

Дакле укупни дуг у тренутку Путинове посете Беoграду износио је 450 милиона ЕУР (поред овог износа Србијагас је дужан још 700 милиона по основу узетих кредита).

 Цена гаса који ће Србија потрошити у грејној сезони је око 350 милиона ЕУР.

 Дакле у тренутку када се тражи решење проблема финансијска изложеност, једноставније – ризици, руске стране су укупно 800 милиона ЕУР.

 Предлог је да се Србија само обавеже да ће од ових 800 милиона ЕУР до марта 2015.године платити 220, што је само дуг за утрошени гас до октобра 2014.године. Структура тог дуга је: 60 милиона за први квартал (неплаћени износ од претходне грејне сезоне) и 160 милиона до октобра. И даље, тражи се само плаћање главнице, без било каквих камата, иако је реч о кашњењу у плаћању.

 Србија се не условљава плаћањем према НИС-у, нити се тражи било каква гаранција да ће гас који буде испоручен за грејни период бити плаћен.

 У једној реченици предлог руске стране гласи:

1.платите 220 милина дуга за претходну сезону,

2. без камате,

3. одложено закључно са мартом следеће године,

4. не морате да гарантујете плаћање даље текуће потрошње, без обзира што сте неуредан платиша и

5. не условљавамо аранжман исплатом дуга према НИС-у, што је опет суштински према руској страни.

 Ако ово није братски аранжман, не знам шта би био.

 Једино се може поставити захтев да нам Руси поклоне гас. У даљем тексту ћу објаснити зашто је то теоријски немогуће у стању у коме је Србија.

 Како је Србија у неоколонијалном односу према западним земљама, онда сваки „поклон“ или опрост дуга значи само да ће Србија тај новац који дугује Русији платити колонизаторима са запада на име камата, кредита, или њихових роба и услуга, итд.

 Сав новац који неоколонијализована земља уштеди иде неоколонизатору. Да није тако и колоније би се развијале, па нико не би ни тражио самосталност и слободу, по цену живота.

 Русији, као ни било којој другој присебној држави, не пада на памет да финансира свог супарника или данас директног противника. Сасвим обрнуто, руски резон је сасвим разумљив: ако је то ваша колонија изволите платити за гас.

 Ово о чему говорим је још јасније на примеру Украјине. ЕУ мора да гарантује исплату половине дуга и нових испорука нема без авансног плаћања.

 Поклон иначе није могућ ни због тога што Русија мора да води рачуна о томе да према својим купцима има фер однос и не може никога привилеговати до нивоа да не мора да плаћа за гас.

 Када дакле знамо да је поклон немогућ, све што Вучић треба да уради је да прихвати братски пружену руку, ако ни због чега другог, онда макар зато што елементарна економска логика то налаже.

И ако је икако могуће, без приче о Фиату, срамота ме је да слушам бесмислице.