Немачка се одрекла свог интереса

Европска централна банка (ЕЦБ) је у четвртак 22.јануара објавила свој пакет мера који се назива quantitative-easing (QE) и тиме се придружила централним банкама САД,Велике Британије и Јапана.

У наредном периоду, до септембра 2016.године, ЕЦБ ће на основу ових додатних мера повећати своју иначе већ постојећу, веома велику интервенцију на финансијском тржишту еврозоне, тако што ће без колатерала откупљивати обвезнице и друге хартије од вредности и од приватних лица (читај банака и то оних који пре свега држе грчке обвезнице) и од држава, у висини до 60 милијарди евра месечно. Дакле укупан обим је око 1.200 милијарди евра. То је више од годишњег бруто друштвеног производа Шпаније, која је пета економија ЕУ.

Док је западни свет био у додиру са реалношћу, овај еуфемизам смо звали „штампање пара без покрића“, па ћу се ја надаље држати тог назива.

Важније питање од тога шта овим ЕЦБ жели да постигне, је питање због чега је Немачка одустала од свог става да неће дозволити штампање пара без покрића?

Због санкција према Русији, немачка привреда се сасвим приближила рецесији. Пад бруто друштвеног производа (БДП) је у 2014.години избегнут обарањем курса евра за читавих 12% , у периоду од маја до децембра, како би се немачки производи (и производи других, али је Немачка далеко највећи извозник) на тај начин учинили конкурентнијим на трећим тржиштима. Са тиме се наставило и почетком ове године, али то више није довољно. Ако се остаје у затегнутим односима са Русијом, онда је пад БДП у 2015.години за Немачку неминован.

На другој страни, управо су 2015. и 2016.године биле у немачкој концепцији предвиђене, пре него што су их САД увукле у сукоб са Русијом поводом украјинског сукоба, за укрупњавање банкарског сектора еврозоне.

То укрупњавање би за последицу имало да немачке банке заузму убедљиво централно место у финансијској структури еврозоне и тиме Немачкој омогуће трајну контролу и привредних структура и држава чланица еврозоне. Како су немачка предузећа раније већ била купила све што су хтела у еврозони и како је систем финансирања инфраструктуре кроз разне фондове сасвим при крају, то је значај заокруживања банкарског сектора био апсолутни приоритет за Немачку.

Могуће је да је Меркелова на почетку кризе у Украјини олако држала да придруживањем санкцијама против Русије немачка привреда неће бити битно угрожена, али сада се нашла пред избором:

1. Нормализовати односе са Русијом и тако обезбедити привредни раст кроз даље јачање конкурентности привреде на реалним основама на једној страни, а на другој наставити са „дисциплиновањем“ банкарског сектора еврозоне, што практично доводи велики број банака до банкротства, и тиме омогућити немачким банкама да их покупују, на који начин би неприкосновена позиција Немачке у еврозони и ЕУ била обезбеђена на дужи рок, независно од политичке будућности ЕУ, или

2. Наставити америчку политику ескалације сукоба са Русијом, краткорочни привредни раст обезбедити штампањем пара без покрића и обарањем курса евра, али одустати од могућности да немачки банкарски сектор заузме неприкосновено место у еврозони и слабити стварну конкурентску способност немачке привреде.

Сасвим свесна шта је жртвовала на олтар САД, Меркелова цео акценат поводом мера ЕЦБ ставља на неопходност да се стезање и дисциплиновање банака настави као да мера нема. Што је наравно сасвим нереално, али говори о фрустрацији и величини улога.

Одлука ЕЦБ да штампа паре без покрића је најјачи доказ да је Немачка одлучила да следи америчку политику напада на Русију и тиме се одрекла сопственог виталног интереса. То је суштина те вести. Све друго ћете моћи да прочитате на другим медијима.