Сириза

Све што се дешава ових дана у Грчкој мотивисано је сламањем СИРИЗЕ.

Први потез је повукао актуелни премијер Самарас, на тај начин што је гласање за избор председника државе, који се по Уставу Грчке бира у парламенту, померио за два месеца унапред. Уколико се у три покушаја председник не изабере, следе ванредни парламентарни избори.

Зашто је Самарас померио изборе за 17.децембар ( прво гласање)? Због тога што ће други потез повући ТРОЈКА ( ММФ, ЕУ и ЕЦБ), наиме одложиће плаћање рате тзв.помоћи од 7 милијарди долара док се не види исход.

Уочи Божића који Грци славе 25.децембра, испоставиће се да нема пензија без тих 7 милијарди, или нешто слично, а као главни кривац за то ће бити означена СИРИЗА.

У таквој атмосфери ће се вршити притисак на око 26 недостајућих гласова за избор председника ( потреба је квалификована већина од 60% , више него за формирање владе)и процена је Самараса ( и његових саветника, а не треба заборавити да је радио за Сведтску банку) да ће, или однети победу и показати да је способан да сломи СИРИЗУ, или да ће се у ванредне парламентарне изборе ући са невероватном камањом страха- ето шта ће се догодити, каква ће беспарица настати, ако гласате за СИРИЗУ. Не треба сумњати да ће „неутралана“ ТРОЈКА из све снаге провоцирати колапс Грчке само због могућег исхода да СИРИЗА победи.

Са друге стране лидер СИРИЗЕ, Ципрас, је умерио своју реторику, у шта смо имали прилике да се уверимо и на његовом предавању на Правном факултету у Београду пре неки дан, у односу на претходна два изборна циклуса. Сада нема говора о напуштању еврозоне и последично ЕУ, већ се акценат ставља на снагу аргументације којом ће се ТРОЈКА убедити да напусти штедњу као основни критеријум реформи и у свој фокус стави солидарност и заједништво унутар ЕУ. Ефектно реторички смишљено, Ципрас пледира и подсећа на овакву солидарност каква је показана према Немачкој 1953.године када су многи репарациони захтеви опроштени од свих чланица победница.

Другим речима Ципрас зна да не може доћи до жељене подршке грађана, управо због страха обичног света, ако директно говори о напуштању еврозоне, већ хоће да увуче противнике у добронамерне расправе о конкретним питањима, у којима ће се јасно видети да ТРОЈКУ интересује само заштита поверилаца Грчке и доминација, а не никакви интереси грађана Грчке.

СИРИЗА је веома близу апсолутне већине због тога што изборни закон награђује првопалсираног са чак 50 посланичких места. Од 300 посланика, 250 места се дели пропорционално, а најјача листа добија бонус од 50 посланичких места. Тако је могуће да са око 37% гласова на изборима, уз извесно „расипање“ гласова оних листа које не пређу цензус, СИРИЗА добије апсолутну већину.

Платформа за кампању, коју је Ципрас изнео и у Београду, је савршена за добијање ове подршке грађана. Лоша вест је у томе што то знају и противници и одмах су одиграли на последњу карту коју имају: креирање хистерије код грађана уочи Божића и Нове Године. И одмах иза тога, ако то не успе, следи довођење Грчке у режирани финанасијски колапс током трајања предизборне камање.

Европска унија и ММФ, што ће рећи САД, морају на примеру Грчке да јасно ставе до знања да грађани не одлучују о својој судбини, још мање о политичким пројектима, а сасвим је недопустиво да грађани, водећи рачуна о сопственим интересима, угрозе интереса банака, хеџ-фондова, осигуравајућих друштава и других финансијских институција запада. Неки ред ипак мора да се зна.

Зато је данас бити уз СИРИЗУ пре свега питање елементарног морала, а интересовати се за дешавања у Грчкој -исто што и припремати се за борбу која предстоји у Србији.