Испод површине

Када говоримо на тему „шта је испод површине“ ми желимо да раздвојимо истину од лажи, добро од лошег.

 Ја бих се сада сконцентрисао на три нивоа деловања различитих токова „испод површине“.

 Прво, шта ради ова садашња власт испод површине? Одмах да појасним, пошто господин Вучић себе приказује као све и свја, онда ћу директно говорити о господину Вучићу као персонификацији свега овога што имамо данас на делу у Србији. То је методолошки сасвим исправно и није критика ад персонам, него само представља облик јасног и кратког изражавања.

 Други део ће бити посвећен разумевању које су то суштинске полуге због којих смо у неоколонијалном положају.

 И трећи, можда најзанимљивији, разматрање шта оперативно ваља чинити, сада када је већ постигнута сагласност сва четири синдиката.

 Вучић

 Замагљивање истине прво се врши затрпавањем јавности бесмисленим речима, некаквим неразумљивим стварима: те морамо да се финансијски консолидујемо, те морамо да уредимо баланс буџета, те да спроведемо структурне реформе, итд. То су све синтагме које немају некакву озбиљну садржину или се дозвољава свакоме да им прида садржај који год хоће, а у ствари, онај који је на врху урадиће како жели.

 Када бисмо то превели на један обичан речник, звучало би овако: Ако онима који образују и васпитавају нашу децу дамо мање пара, онда ће у будућности свима да нам буде боље.

 Кад би неко тако рекао, свако би помисло „Овај је потпуно луд! Шта прича, па то је бесмислица! Како можеш некоме ко ти васпитава и образује децу да дајеш мање пара и да очекујеш да ће ти сутра бити боље?“

 Једини смисао „ финансијских консолидација“, све „структурне реформе“, сви „тешки и оштри захвати који се нужно морају спровести“, јесте смањивање радничких и социјалних права и плата и ничег другог ту нема.

 Други трик се састоји у томе да кад ви видите да вам је тешко, онда господин Вучић представи да је њему двоструко теже.

 Једанпут, он носи све проблеме ове земље, понекад носи све проблеме света. Замишљен је и иде свуда и објашњава како би све требало да изгледа, изговарајући све саме фразе из немачких и америчких брошура, а онда је други пут тужан због нас. Он човек пати што је нама тешко! Молим вас да уведете једну меру међусобно: кад почне неко да кука, јао чекај крај је месеца, немам пара и тако даље, кажите му – Срам те било, шта кукаш!? Замисли како је тек Вучићу!?

 Господин Вучић нам каже „Ајмо људи да издржите, стрпите се две године!“ Са стезањем или без стезања зуба. То стезање зуба му је лоше, јер иза тога може да буде и стезање песнице, Излетело му је. Али ово стрпите се, то му се свиђа. На томе ће сигурно јахати.

 Не треба чекати ни минута, а не две године.

 Зато што је јасно да ствар иде у погрешном правцу. Три су разлога којима поткрепљујем ову тврдњу:

 1. Вучић је на власти већ трећу годину и имамао непосредан увид у то како изгледа његова власт, а она је све само не усмерена на развој Србије!

 2. Вучић примењује све мере економске политике која нас је и довела у ове проблеме и

 3. Исти концепт се као лек ММФ, Светске банке, Европске комисије, читај САД, Немачке и Брисела, већ 6 година примењује на друге земље ЕУ и резултати су погубни.

 Друга и трећа тачка предстаљају уједно и оне разлоге које сам на почетку означио као дубље разлоге због којих нам је лоше и никако да крене на боље.

 Кренимо редом.

 Прво, истекао је први квартал треће године Вучићеве власти. Шта ми имамо да се стрпимо? Није непознато шта он ради.

 1.1. Ево на примеру нотара. познато је да смо ми адвокати у штрајку.. Претпостављам да велики број грађана не зна ову информацију: када нотари у Београду, које су они сада изабрали – своје ортаке – плате порезе и плате све што су им трошкови канцеларије, они зарађују две хиљаде евра дневно! То сигурно већина не зна. Две хиљаде евра дневно! Ми треба да се стрпимо две године да би Вучићева екипа зарађивала 50 хиљада евра месечно! И то тако што им је власт предала посао који не смеју да раде по Уставу и тако што је нама адвокатима забранила да радимо посао за који смо овлашћени по Уставу и Закону. И преко тога им дала приход који је иначе био приход буџета од судских такса. Дао им је и државни новац, односно новац свих грађана Србије. Дакле, направи Вучић, механизам у којем ће његова ексклузивна екипа да зарађује 50 хиљада евра месечно, чисто, по одбитку пореза. Па је л’ он то ради зато што не зна шта ради, или ради зато што има неки свој лични интерес? Или узима проценат или нема појма шта ради, или не разуме шта је урадио у систему.

 1.2.-Треба да се стрпимо да би они запослили још двеста људи са неког тамо приватног факултета из Чачка, које су запослили у Колубари преко Вучићевог директора, а од њих инжењер никад не може да постане, зато што ништа не знају. Деца имају дипломе, али ништа не знају. Наравно, као и други партијски кадров, поред незнања су и потпуно непотребни.

 1.3. Треба да се стрпимо – у дирекцији ЕПС-а су накрцали људе, ово није стилска фигура, него чињеница, до те мере да су морали да траже столице да сад ти нови с Мегатренда нађу где ће да седну. Сад да се стрпимо још две године? Шта, још да запошљавају непотребне и штетне?

Овако могу да набрајам на 10 страна, реч је у целом систему о десетинама хљада партијских кадрова, све непотребних и штетних, које су запослили.

 1.4.Гротескно звучи, али је истинито, данас за правничко место на нивоу 60 хиљада динара плате, за посао на одређено време, у Националној служби за запошљавање, треба дати мит од две хиљаде евра.

 И тако редом. Дакле, кад гледате из тог угла, Српска напредна странка у ових две године и кусур, генерисала је, од продаје разноразних радних места, између 70 и 100 милиона евра. Треба да се стрпимо да настави још две године?

 1.5.Сваки тендер је и даље намештен. Ако конкурише неко ко није део криминалне групе, одмах га зову и питају колико очекује да може да оствари профит од тог посла? Они су спремни да му исплате те паре, само да повуче кандидатуру. На другим местима штимују се услови тендера да осим њихових, нико не може ни да конкурише. На трећем, се уговори плаћају сто милиона, а на крају посла цена дође на 150 милиона. На четвртом, се уговори сто милиона и исплати сто милиона, али извођач за те паре уради 70% уговореног итд.

 1.6.Шта да се стрпимо да Вучић настави? Да прода Телеком? Да прода Електропривреду Србије? Да прода 300 хиљада државних хектара пољопривредног земљишта? Што да се стрпимо? Замислите кад Законом о приватизацији уведете као дозвољено директну погодбу. Раније је било да је директна погодба била макар незаконита, па си могао нешто да радиш. А Вучић узме ,па промени да је директна погодба законита! Каже „ја се борим против корупције“ а уводи најкоруптивнији могући модел у приватизацију.

 Где је то Вучић на добром путу, па ми треба да се стрпимо да би онда те мере дале добре ефекте за друштво у целини?

 Нигде!

 2.1.Спроводи исту монетарну политику која нас је и довела до проблема;

 2.2. Спроводи исту царинску политику;

 2.3. Исту политику у области банкарског сектора;

 2.4. Исту фискалну политику;

 2.5. Приватизацију коју је требало укинути је успео чак и да погорша;

 2.6. Исту пољопроивредну политику, енергетску, здравствену, просветну, културну, исти однос у медијима итд.

 Дакле, испод површине иде један најгори део оног истог због чега претходно није било добро. И зато у јавности нема опозиције. Зато што су то људи који се само туку око тога ко ће боље и беспоговорније служити странцима, спроводећи у основи исту политику.

 3.-Сви подаци о резултатима економских мера које примењују друге државе које „лечи“ тзв.Тројка ( то су Међународни монетарни фонд, Европска комисија и Европска централна банка), а који су у основи исти као и мере које се нама саветују, а заправо намећу , јасно показују да је приступ погрешан и да даје лошије резултате у тим државама од оних које су имале пре него што су почеле да примењују „терапију“: незапосленост је већа, и даље су у рецесији, а државни дуг је већи него што је био пре 6 година.

 И обрнуто, све државе које не спроводе мере Тројке, које се развијају на концепту пуних националних овлашћења државе, остварују дуги низ година најбоље резултате у свету: Кина, Јужна Кореја, Аустралија, Јужноафричка Република, Русија, Бразил, Аргентина, Турска, Уругвај, Еквадор, Индија, Швајцарска, Норвешка итд. Овде треба додати и Немачку, због тога што је политика ЕЦБ уствари монетарна политика која одговара Немачкој и ником више у еврозони, тако да је суверенитет Немачке суштински очуван и САД, зато што ММФ спроводи суштински њихову политику, а при томе саме САД уопште не примењују мере које од других захтевају.

 Има једна ствар која је код Вучића тачна: а то је да претходници такође нису били добри. То је стварно тачно. Али то долази из неоколонијалне позиције Србије.

 Као и у свим земљама које су у том неоколонијалном статусу, нама грађанима је дозвољено да мењамо владе, али не и политику.. Отуда не постоји решење и отуда ми морамо да пропадамо. А да се не би видело да је узрок пропадања у моделу који се примењује на нама, Вучић и сви претходници нам говоре да је узрок у томе што смо ми лоши људи! Систем је одличан, него смо ми необразовани, лењи, не знамо шта је свет, не умемо да управљамо системима итд..

 Пазите тај безобразлук: ми који смо све те системе направили, одједном не умемео њима да управљамо!. Не, ти системи дају све горе резултате зато што њима управљају неспособни и корумпирани партијски кадрови. Нека Вучић избаци из система 30.000 својих партијских другова, па 30.000 ДС, Г17 и СПС кадрова и одмах ће бити много боље.

 Једна врло велика замка и за синдикате састоји се у томе што власт постави задат оквир: ово су приходи, ово су расходи- нека синдикати кажу шта би урадили? А читава ствар је у томе да су то ограничења само у моделу економских мера које власт примењује слушајући неоколонизаторе. У другом моделу развој је итекако могућ, а онда читава приходовна страна буџета изгледа другачије. Отуда је у коначном исходу политички искорак синдиката у неоколонијалним земљама неопходан.

 На крају ћу бити слободан да укажем на неке оперативне мере које синдикат , по мом искуству, треба да примени:

 А) Мора се оформити посебан тим који ће ићи од школе до школе у којима је подршка борби недовољна или потпуно изостаје. Тај тим је дужан да централи даје тачне информације шта се у случају штрајка или демонстрација може очекивати, реално, као и о разлозима због чега у тим срединама синдикат нема већи утицај;

 Б) Друга група мора радити на остварењу сарадње са синдикатима здравства, јавних предузећа, других струковних удружења и сл.

 Ц) И најважније, свако појединачно мора себе видети као чвориште мреже за коју је он задужен. то су наши пријатељи, родјаци, комшије, колеге итд. Ми смо дужни да обезбедимо разумевање, а затим и подршку сопствене мреже акцијама синдиката. Не пристајање на постојеће стање је од њавеће важности, а да је то тако види се по енергији коју власт и колонизатори улажу у то да сами пристанемо на њихове захтеве и да се сами одрекнемо сваке мисли о слободи. Нека свако придобије петоро људи и већ је створена нова реалност, како политичари воле да кажу. И молим без филозофирања „ Шта значи мојих петоро“! Уради своје. Када свако уради оно што је до њега видећемо како је ту у укупној снази значајно и моћно.