“Поштени патриота”

У овом тексту анализирам Вучићеве тврдње да се руководи српским интересом и да је поштен. Па куда ме анализа одведе.

 У понедељак, 3.11.2014. године, у емисији „Ћирилица“ на Хепи ТВ, Вучић је између осталог изјавио да њега не интересује шта хоће странци и шта они мисле, он је ту да штити интерес Србије и нашег народа.

 Због тога ће Вучић, штитећи интерес Србије и свих наших грађана, да:

 1. настави да задужује Србију како би страни банкари без ризика могли да наплаћују своје кредите и камате,

 2. настави да омогућава страним банкама куповину домаћих хартија од вредности које издаје Народна банка Србије на којима банкари зарађују масне профите, а које трансакције за последицу имају:

 а) кредитно задужење код ММФ-а којим кредитом се омогућава зарада банкама од око 9% нето,

 б) одвраћање банака да уопште послују са привредницима и грађанима зато што је посао са НБС неупоредиво профитабилнији и лишен ризика (али не и енормних камата),

 в) да ако се и кредитира привреда, онда су камате на те кредите наравно знатно веће од камата које нуди НБС, а тако високе камате онда никаква реална производња роба и услуга не може да издржи,

 3. прода Телеком,

 4. прода ЕПС,

 5. прода ПКБ,

 6. прода пољопривредно земљиште,

 7. настави да спроводи Бриселски споразум којим се успоставља признање сецесије Косова и Метохије,

 8. смањиће плате просветним и здравственим радницима (замислите ту тврдњу: „када онима који образују и васпитавају нашу децу и онима који их лече, дамо мање плате, онда ће нам свима у наредним годинама бити боље!),

 9. заоштриће односе са Русијом у погледу гаса, итд.

 Богу хвала што на власти у Србији нису неки људи који би штитили страни интерес, неки компрадори, зато што би они, онако морално и интелектуално посрнули:

 1. наставили да задужују Србију како би страни банкари без ризика могли да наплаћују своје кредите и камате,

 2. наставили да омогућавају страним банкама куповину домаћих хартија од вредности које издаје Народна банка Србије на којима банкари зарађују масне профите,

 3. продали Телеком, ЕПС, ПКБ, пољопривредно земљиште

 4. наставили да спроводе Бриселски споразум којим се успоставља признање сецесије Косова и Метохије,

 5. смањили плате просветним и здравственим радницима,

 6. заоштрили односе са Русијом у погледу гаса,

 7. увели санкције Руској Федерацији.

 Једно кратко разјашњење. Ако штедиш да би инвестирао, онда је то добро. А ако штедиш да би враћао кредите и масне камате, онда само дубље тонеш у неоколонијални статус. Зато су ти потребне револуционарне мере, оне које ствари мењају из корена и зато, чак и када би аутор имао најбоље намере, никаве реформе не могу помоћи.

 Спроводећи, у прво време, све што од њега траже западне земље, сасвим конкретно САД, Немачка и из сенке Велика Британија (некада се пресвуку у ММФ и/или Брисел), Вучић свој опстанак везује на само једну танку нит „ неувођења санција Русији“. У том поступку сви грађани, неки пре, неки после, престају да га подржавају и у другом чину те једноставне представе Вучић, коме је тло, у међувремену, извучено испод ногу, сам бива или обешен о ту омчу коју је сам себи ставио око врата или пада у бездан увођењем санкција Русији (колико сам ја обавештен, тај ултиматум ће ускоро стићи из Немачке) пресецајући и ту последњу симболичку нит везе са народом коме припада.

 Толико о патриотизму.

 Е сад, о Вучићевом поштењу на примеру нотара. Сва питања неуставности и измењеног закона и апсолутне оправданости штрајка адвоката сада остављам по страни.

 Како смо неспорно сазнали из измена закона о нотарима, сада ће нотари додатно уплаћивати 30% своје зараде у буџет. То значи да је до сада важеће решење најмање 30% пара грађана Србије преливало у џепове нотара. За само два месеца примене грађани су оштећени за око 3 милиона евра.

 Да није уследила рекација адвоката то се не би ни видело, грађани то не би знали и ништа се у том погледу у догледно време не би ни мењало. Односно, нотари би наставили да се енормно богате, а буџет би био ускраћен за значајна средства.

 До измена нотари у Београду (не знам остале податке) су зарађивали, након што плате порез и трошкове канцеларије, око 2.000 евра дневно. Дневно! Након ових измена њихова зарада је драстично смањена, са око 50.000 евра месечно на само нешто око 20.000 евра месечно. Поштено. Ред је да јавни бележник који обавља посао који му је држава поверила зарађује 20 пута више од судије коме је држава поверила неупоредиво тежи и одговорнији посао и чак 50 пута више од просечне плате просветног радника.

 За анализу у овој расправи значајна нам је више пута поновљена изјава Селаковића (то је онај министар који сваку длаку у фризури зна понаособ) да они који траже његову смену морају да у то убеде Вучића.

 На чему може Селаковић да заснива уверење да је тешко убедити Вучића да је неопходно да га одмах смени?

 Ако је реч само о томе да је Селаковић предложио закон, а Вучић то прихватио, закон којим се битно оштећују грађани Србије, на тај начин што се буџет лишава легитимног прихода у милионима евра и истовремено се омогућава енормно богаћење нотара као јавне службе, онда је неизбежно да Вучић смени Селаковића. У супротном би неспособност да сагледа лако сагледиве последице штетног (и неуставног) закона Вучић узео на себе, па би он био неспособан.

 Ако је међутим реч о томе да су знали шта раде и ако је реч о томе да је Селаковић, хипотетички говорећи, узимао проценат од нотара, од њихових скромних 50.000 евра месечно, или ако су кандидати морали да плате мито да би били нотари и тај новац носио Вучићу, онда Селаковић има разлог да верује да Вучића није могуће убедити да буде смењен.

 Укратко, могуће је веровати да је Вучић поштен и патриота, али се онда мора прихватити да је он несвакидашње непаметан.

 Ја лично верујем у Вучићев патриотизам и поштење. И сам се понекад готово заплачем када га видим онако двоструко забринутог, јадном за Србију, а једном за нас грађане, чије муке и патње Вучић преживљава из секунде у секунд у телевизијским преносима (а то је добар део дана). Недоумице ми праве само питања деце, да им дам пример некога ко би био лопов и издајица.

(Текст објављен на порталу “Нове српске политичке мисли”)