Једноставно, а немогуће

Oвим текстом показујем колико медији, нарочито они у државном власништву (због повећане одговорности према грађанима, а не само према корисницима):Вечерње Новости, Политика, тзв. Јавни сервис, Тањуг могу да на сасвим једноставан начин грађанима укажу на обмане којима их политичари на власти обасипају. Разумљиво, и уз коришћење блажих израза од обмане (груба неистина, веома неистинито, сасвим далеко од сваке реалности итд.). И, наравно, пошто се то упорно не догађа, онда је једино исправан закључак да је у успостављеном систему то немогуће.

Сасвим случајно избор је пао на недавне тврдње господина (све у рукавицама) Вучића: (1) да ће против СНС (читај Вучића) у кампањи за парламентарне изборе бити утрошено 100 милиона евра; (2) да је влада постигла успех у 2013. години што показује и раст БДП од 2,4 одсто; и (3) да је смањена незапосленост и истовремено остварен раст запослености за пет одсто.

1.

На прошлим изборима, сви се тога још увек сећамо, били смо као никад до тада бомбардовани политичким порукама свих већих изборних листа. На ту кампању – молим вас обратите пажњу – једновремено и за парламентарне, и за председничке, и за град Београд (остале занемарујем) СНС је потрошила 11 милиона евра, ДС 10, СПС шест, УРС седам, ЛДП четири, ДСС 2,5, Двери 1,5 и остали око два милиона евра. Дакле, тотал – око 44 милиона.

Према томе, наше политичко тржиште не може да апсорбује више од 44 милиона, а Вучић каже да ће само против њих бити ангажовано 100 милиона евра. Ако од 44 милиона одузмемо 11 милона евра за капању СНС, видимо да Вучић у овој баналној ствари “сасвим, потпуно и у целини не говори истину”, најмање три пута увелићавајући оно што је уопште могуће.

За потребе овог текста остављам ван разматрања због чега би било лоше или забрањено нападати власт, нарочито овакву власт која уништава све што још ваља у Србији. Ако бисмо користили податке о трошковима којима барата Транспарентност Србија, за парламентарне и председничке изборе странке су укупно утрошиле половину наведене суме – око 22 милиона евра, од чега СНС око четири милиона. Дакле, по тој рачуници, тотал могућег медијског напада на СНС и Вучића је око 18 милиона, што у односу на фантастичних 100 милиона евра, према Вучићевој тврдњи, износи мање од петине. Према тој рачуници, Вучић “се удаљио од истине у мери која превазилази све обичаје традиционално истини несклоних политичара у Србиј” за више од пет пута.

Дакле, ово је конзервативан, по г. Вучића најповољнији приступ (заснован на мојим сазнањима за која држим да су тачнија од Транспарентности Србија), и у том случају, све и када се један секунд не би потрошио на промоцију неке иборне листе него само протви СНС, Вучић “не говори истину” три пута.

Е сад, замислите Дневник РТС у коме новинар поставља питање г. Вучићу: “Како можете да кажете да ће се против вас потрошити 100 милиона евра када је то теоријски немогуће”; па “Како да вам верујемо у другим стварима, када у овим у којим можемо да лако преконтролишемо да ли говорите истину видимо да увећавате ствари три до пет пута?”Итд.

Веома је важно да то раде медији, а не политички противници, зато што, када то раде политички противници, увек остаје код грађана утисак да су се “нешто опет препуцавали политичари”. Право отрежњење може доћи само из медија. Или из гладног стомака, па онда више никакво правило није важно.

2.

Раст БДП од 2,4 одсто је прогноза. У овом тренутку није могуће изаћи са тачном проценом, зато што се она ради пошто сви привредни субјекти доставе своје завршне рачуне за 2013. годину. Треба да се подсетимо да је иста та статистика, баш када је реч о БДП, “кориговала” свој податак за 2009. годину за фантастичних 100 одсто! Кориговали су податке и за друге године, и сада знамо да је званична статистика увек извештавала да је раст битно већи него што је стварно био.

Најважнија је чињеница да ничег новог нема у привреди Србије, осим што је (а) Фијат почео да производи аутомобиле у обиму који је четири пута већи од оног из 2012. године, у складу са планом производње који је усвојен пре инвестирања, што сасвим сигурно нема везе са овом владом; и (б) 2013. година није била сушна, док је претходна 2012. година била једна од најгорих због огромне суше.

Отуда следи да се Вучић хвали кишом и чињеницом да је Фијат, по редовном току ствари, почео да производи аутомобиле у знатно већем обиму. Не би ме чудило да нам Вучић ускоро у неком наставку његове сапунице на телевизијама објасни да је заслужан и за кишу.

Искључиво ова два елемента чине разлику БДП између 2012. и 2013.године већу од раста од 2,4 одсто. Само је повећани извоз Фијата већи од 2,4 одсто БДП (уз додатак да је у фебруару 2012. било веома хладно, тако да привреда практично није радила, што је такође оборило БДП у тој години, односно, коригујем се – осим ако г. Вучић не тврди да је заслужан и што није било великих мразева у 2013. години). Кад се томе дода и раст пољопривредне производње, који додатно увећава БДП за више од један одсто и одсуство мраза у 2013. години, онда уствари видимо да је у свим областима у којима би влада могла бити одговорна дошло до рецесије.

Сам раст ће накнадно, када се избори заврше, бити преполовљен, али и ако реч је о чистој “маштовитости великих размера од стране политичара” да је ова влада нешто урадила. Обратите пажњу, сам Вучић инсистира на томе да смо повећали извоз, нарочито у Италију и САД, а то је искључиво Фихат (Фијат је направио пословно спајање са Крајслером у САД и преузео тамошњу продајну мрежу).

Како би било лепо отворити новине и читати текстове који штите грађане од рекламних порука политичара, једноставно и јасно им указујући како ствари заиста стоје.

3.

Ово око запошљавања је посебно инвентивно. Треба разликовати стопу незапослености – она се заснива на броју људи који су пријављени на бироу за тражење посла. Тај број може се смањити и ако дође до повећања смртности, другачије класификације ко се сматра незапосленим (нпр., упутимо неки број људи на обуку и, док су на обуци, не укључујемо их у број незапослених), наглог пензионисања, већег броја младих који се и не пријављују на биро за запошљавање итд. Стопа запослености би морала објективније да нам каже колико људи стварно има посао.

Никада не постоји директна корелација како је овде приказано да се број незапослених смањио за пет одсто, а број запослених се повећао за пет одсто управо зато што на прву цифру утиче, поред запошљавања и отпуштања, већи број других фактора. Очигледно су штимовали цифре набрзину и, пошто рачунају да их медији неће дирати, није им запарало уши да провидно “одступају од сваког разумевања чињеничног навода”.

Оно што је најзанимљивије, јесте спецификација где су то запослили нових више од 100.000 људи? Када би то дали, онда би се, наравно, виделе две ствари: није реч о толиком броју, а оно што јесу запослили су све непроизводни партијски кадрови, и то на вишим позицијама са дипломама Мегатренда.

Дакле, катастрофалан економски потез г. Вучића и ове владе јесте запошљавање непотребних партијских кадрова владајуће коалиције на местима на којима већ раде непотребни партијски кадрови представља се као успех. И нико у медијима да их доведе у непријатност било каквим питањем.

А може и овако: нека нам дају списак нових инвестиција које су запослиле више људи него што је отпуштено у 2013. години. Пошто та радна места нису ни у Фијату ни у пољопривреди (исто ору, сеју и жању, само је сада било кише), а да је притом у тим деловима дошло до рецесије. Како рецесија, а инвестирао си толико да имаш нових 100.000 запослених. Ето питања за наше новинаре. Једноставно, зар не?

Ово као сам приказао сасвим се подудара са обичним увидом сваког човека – живи се лошије него прошле године. Једино медијима све што власт говори изгледа логично. Наравно да не, просто они су важан део у систему колонизације Србије. Због тога је и једноставно немогуће.