Кисинџер

Normal
0

false
false
false

EN-US
X-NONE
X-NONE

MicrosoftInternetExplorer4

/* Style Definitions */
table.MsoNormalTable
{mso-style-name:”Table Normal”;
mso-tstyle-rowband-size:0;
mso-tstyle-colband-size:0;
mso-style-noshow:yes;
mso-style-priority:99;
mso-style-qformat:yes;
mso-style-parent:””;
mso-padding-alt:0cm 5.4pt 0cm 5.4pt;
mso-para-margin:0cm;
mso-para-margin-bottom:.0001pt;
mso-pagination:widow-orphan;
font-size:11.0pt;
font-family:”Calibri”,”sans-serif”;
mso-ascii-font-family:Calibri;
mso-ascii-theme-font:minor-latin;
mso-fareast-font-family:”Times New Roman”;
mso-fareast-theme-font:minor-fareast;
mso-hansi-font-family:Calibri;
mso-hansi-theme-font:minor-latin;
mso-bidi-font-family:”Times New Roman”;
mso-bidi-theme-font:minor-bidi;}

Кисинџер 31.маја на ЦНН

Основна тема интервјуа је била Северна Кореја и однос са Кином.

Када се све сабере, став Кисиннџера је да Кина не би могла да остане индиферентна на понашање СК, због тога што би то водило нуклеарном наоружавању Јапана и Јужне Кореје, а онда би Кина имала све саме нуклеарне претње око себе.

Са друге стране, он мисли да је нереално очекивати од Кине да појача притисак на СК. Сценаријски, притисак можда не успе, а онда је Кина изгубила земљу на коју има утицај, или притисак успе али дође до „имплозије“, урушавања владајућег система у СК. Следи неко уједињење обе Кореје са доминантин утицајем САД, па Кина добија још гору ситуацију на својој граници (граница иде готово целом дужином Жуте Реке).

Он мисли да предстоји читава деценија и иначе компликованих односа САД и Кине и да је најбоље решење да се направи шири самит: Јапан, Кина, Русија, обе Кореје и наравно САД. Циљ је да се потпуно гарантује безбедност СК од свих, а да се онда договори модел контроле нуклеарнолг арсенала СК. Он Кину види као кључног партнера за решавање питања СК, али маневарски речено никакав притисак не сме да потекне од Кине.

Такође каже да је имао прилику да се 18 до 20 пута сретне са Путином и мисли да је главни тест будућих односа САД са Русијом Иран, на исти начин као што је то СК у односу на Кину. За сада му се чини да је макар дефинисан оквир тема о којима треба разговарати на релацији САД-Русија и да је то довољно за отпочињање разговора.

У емисији Фарида Закарие је била и једна веома занимљива економска анализа тренутних токова у САД, где оба госта упозоравају да су све оптимистичке изјаве у погледу кризе неосноване. За нас је занимљиво да је текући буџетски дефицит (за 2009.годину) САД око 13% БНП. То значи да САД и даље троше, потпуно независно од додатних пакета помоћи, више него што приходују. Последица оваквог трошења је неповерење инвеститора који оклевају да купе америчке обвезнице. Ово опет доводи до тога да се обвезнице продају са већом каматном стопом за купца од планиране. Ово опет има за последицу повећања камата на зајмове привреди и грађанима (не постоји интерес да се паре дају некоме ко је мање солидан дужник од САД ако се не добија већа камата на такав зајам него ако се купују обвезнице САД). А цела монетрана операција је имала за циљ да учини новац јефтиним. Фискални проблем се сада појављује као кључан и одмах се указује на неприхватљиво високе трошкове за здравство. Сви они који говоре о брзом опоравку су рекли да неће бити никаквих нових притисака на раст камата, а они се управо догађају. Треба ли рећи да су то исти они који нису ни предвидели кризу.

Такође је у емисји, пре Кисинџера, речено да је био постигнут договор са СК да обустави постројење за обогаћени плутонијум, а да ће заузврат СК бити обезбеђено 600.000 тона нафте. Обезбеђено је само 400.000. Неки чика (као да је Кисинџерово годиште) који је о томе говорио, је рекао да је понашање СК директно узроковано непоштовањем догора од стране САД.

Оно што је мени било посебно интересантно је прећутно признање да САД немају никакав војни одговор на СК. Њихова идеја је да у крајњој линији наоружају ЈК и Јапан. Али и то само ако Кина одбије сваку сарадњу (иначе би то била страшна провокација за Кину и тога су свесни).

Сутра ћемо видети целину идеје око Џенерал моторс (ГМ). Оно што се вечерас зна је да постоји могућност да се ГМ докапитализује са 30 милијарди долара, за око 70% вредности ГМ, али не знамо детаље. Оно што знамо од јуче, је да је Немачка подржала понуду Магне (канадска компанија) за преузимање Опела и да то иде у пакету за отварање стечаја сутра. Очекује се да ће се Обама обратити одмах по отварању стечаја ГМа.

И даље: после Саудијске Арабије, Обама иде у Египат, а ови лудаци у Израелу започињу највеће војне маневре у својој историји.