Самит Русија-Африка: Консензус за ослобађање од неоколонијализма

Други самит Русија-Африка управо је завршен. Запад то оцењује кроз пропаганду “неуспеха” Русије. А реч је заправо о томе да мултиполарни свет настаје пред нашим очима великом брзином. Но, пошто Запад воли да “мери” победе и поразе, почећемо са те стране. Каква је та њихова “вага”, показаће чињенице.

Тврди се на Западу да се неуспех састоји у томе што је само 17 држава Африке било представљено на највишем нивоу. Уз то се прећуткује да је чак 49 држава било заступљено на Самиту.

Ако не полемишемо са тиме откуд то да је 17 шефова држава и влада – “само”, и да прихватимо да је Запад успео притисцима да одврати већи део присутних држава од тога да буду представљене на највишем нивоу (макар бисмо ми морали да имамо разумевање за те афричке државе, будући да Србија није остварила контакт са Русијом ни на нивоу министара спољних послова дуже од годину дана), и да то урачунамо као успех Запада, да видимо шта је на другој страни. У корист Русије.

Деклерација супротна политици Запада

Декларација и низ пратећих докумената усвојени су консензусом. Насупрот томе, тамо где је Запад присутан (Г20) консензус није могућ.

Декларација садржи следеће формулације (набрајање није исцрпно, него илустративно) које су, све до једне, супротне политици Запада:

– Поздрављају се пријатељске везе (Русија-афричке државе) доказане/потврђене кроз време (како ли у Вашингтону и Бриселу одзвања то “пријатељске”);

– Потврђује се неопходност да се заједно супротставе неоколонијализму;

– Мир и будућност се морају заснивати на поштовању различитих система вредности суверених држава;

– Поздравља се спремност Русије да настави да подржава јачање суверенитета афричких држава;

– Поздравља се одлучност Русије да настави да подржава стабилност у области хране, ђубрива и енергије за Африку;

– Подржава се сарадња у изградњи мултиполарног света;

– Подржава се заједничко супротстављање незаконитим једностраним средствима и методама санкционисања, заједнички се одупрети покушајима замене, изокретања или произвољне интерпретације принципа међународног права и стварању алтернативе међународном праву, уз залагање за поштовање међународног права;

– Поздравља се помоћ Русије афричким државама за развој сарадње са ОДКБ (то се Западу сигурно нарочито “свиђа”), БРИКС и Шангајске организације за сарадњу;

– Залажу се за супротстављање екстериторијалној примени права поједине државе (на кога ли мисле?);

– Указују на искључиву надлежност Савета безбедности УН за увођење санкција и противе се сваком изговору за увођење санкција на основу “заштите људских права”;

– Заједнички се противе сваком акту који је усмерен на онемогућавање држава да самостално доноси одлуке (не могу да се сетим да ли постоји таква формулација у документима на нашем “стратешком опредељењу ка приступању ЕУ”);

– Заједнички се залажу за завршетак деколонизације и да се врате одузета културна добра.

Усвојени Акциони план за период 2023-2026. односи се на следеће области:

– Јачање политичке сарадње кроз институције УН, ММФ, СБ, Афричке уније, али и регионалне афричке организације (њих шест), годишње скупове парламентараца Русије и Африке, али и на партијском нивоу. Занимљиво је да су ту истакнуте две ствари: обнављање традиције и спречавање злоупотребе НВО сектора;

– Безбедност;

– Развој сарадње са Евроазијском економском унијом;

– Пољопривреда, шумарство, водопривреда;

– Енергија – где се истиче супротстављање увођењу трговинских баријера под плаштом бриге за “климатске промене”;

– Рударство;

– Транспорт и информационо-комуникационе технологије;

– Наука, технолошки развој и иновације;

– Туризам;

– Здравство, култура, медији, образовање, размена младих, спорт.

Укратко, осим пореза и спречавања обичног криминала, све чиме се влада уопште бави.

Како вам изгледа, када “само” 17 највиших представника Африке ставимо на тас Запада, а све побројано (а у наставку ћу изнети битна достигнућа Самита) ставимо на тас Русије, шта претеже? Одговор је, наравно, очигледан.

Снажан подстицај сарадњи

Изузетно је важно што је максимално искоришћена прилика да се у различитим форматима, укључујући и импресиван број билатералних разговора председника Путина са представницима афричких држава, детаљно образложи став Русије у погледу свих горућих питања за развој Африке, али и питање кризе у Украјини, као и погледа Русије и партнера на развој укупних међународних односа.

Снажно је промовисана Афричка унија као значајан субјект у међународним односима. Исказано је велико уважавање њихове мировне иницијативе у погледу сукоба у Украјини.

Финансијски је направљен уступак Русије кроз ослобађање од дела дугова афричких држава. Такође је за шест најугроженијих држава обећана бесплатна испорука жита до 50.000 тона свакој. Без било каквог политичког условљавања. Овако нешто у односима са Западом једноставно није могуће.

Подржано је плаћање у домаћим валутама (до сада је углавном све било везано за долар).

Дат је снажан подстицај бројним економским пројектима, тако да ће две растуће економије, руска и афричка, извесно у годинама које долазе играти све значајнију улогу у укупном развоју светске привреде. Нарочито ће доћи до убрзања развоја од 2025. године, па надаље.

Чврста архитектура

Процеси у Африци који су се јасно одсликали на овом самиту ће, по мом мишљењу, снажно деловати и на државе Јужне и Средње Америке, и то у правцу убрзаног развоја њихове међусобне сарадње. Нико не жели да заостане у стварању новог мултиполарног света који се заснива на активној мирољубивој коегзистенцији и противљењу постојања било којих империја.

Важан део разговора је био и са Јужноафричком Републиком око предстојећег самита БРИКС (од 22. августа), где су обе стране истакле задовољство припремама тог догађаја. Дакле, и ако Путин буде ишао, и ако Русију буде заступао министар Лавров, то ће бити опет одлука постигнута на основу сагласности. Очигледно је да велики број стручњака Русије тесно сарађује са домаћином око, извесно, бројних питања која су нам свима јасна.

АСЕАН је имао недавно успешан скуп на нивоу министара спољних послова, ШОС такође, крајем маја Јужна Америка на нивоу председника држава као нови замајац континенталне сарадње, сада Русија-Африка, следи БРИКС – нови мултиполарни свет не само да настаје, него се његова архитектура већ јасно види далеко изнад почетних, “земљаних” радова. Мало ће проћи и већ ће и кров бити постављен.

Нама је место у тој кући.

Извор: РТ Балкан