Предраг Марковић у огледалу Косова и Метохије

У овом тексту износим аргументацију на основу које побијам тезе које је, у интервјуу Спутњику, Предраг Марковић изнео, а којима се охрабрује „реалност“ у сагледавању „дијалога о Косову“.

1. Кад смо то ми имали Косово, пита се Марковић (и тако све и у наредним тачкама).

Увек смо га имали. Кад није било наше било је под Турцима. И кад смо отерали Турке, опет је било наше. Косово је било само наше у последњих 1.000 година, или је било окупирано од стране тада најмоћнијег освајача на свету – Отоманског царства, али никада није било албанско.

2. Када су то Албанци били заиста за суживот са нама?

Кад су били паметни – били су за суживот и тада су у оквиру Србије-Југославије имали највећи друштвени напредак. Када су били мање паметни, били су против и тада су били марионете великих сила.

Ми са Словацима немамо тензије, али то није због благородног карактера Словака и наше нарочите наклоњености њима (мада има и тога) него зато што Словаци немају никаквих територијалних претензија на део Србије.

Албанци живе раздвојено у четири државе, слично као и Срби, и нормално је да постоје тензије између Срба и Албанаца када је у питању Косово и Метохија. Нема те тачке на свету где таква ситуација не би стварала тензије. Из тога, међутим, никако не следи закључак да се треба одрећи Косова и Метохије да тензија не би било.

3. То нас доводи до следеће теме, хапшење Азема Власија.

Оно што Марковић прећуткује, пошто прећутане чињенице у потпуности побијају његову претходну тезу да Албанци никада нису били за суживот са нама, то је да је у тренутку хапшења Азем Власи био главни противник, на политичкој сцени Косова, идеји „Косово-република“ и да је постигао да за такву политику има огромну подршку Албанаца на Косову.

Непосредно пре хапшења имао је буквално 100.000 Албанаца на улицама Приштине који су изражавали своју подршку таквој политици која се бори против сецесионизма.

Марковић је потпуно у праву када указује на значај овог догађаја и јесте тачно да је он био од велике важности, а да то није међу Србима расправљено ни приближно колико би требало и колико заслужује.

Власи је хапшен (и још десетак људи из албанског руководства Косова и Метохије) без икаквог правног основа. Није било разлога ни за информативни разговор, а он и његов тим су у притвору били 13 месеци (пишем по сећању). Велика грешка Милошевића.

Међутим, у ситуацији када објективно постоји разлог за тензију са мањинском заједницом, као што је случај са Албанцима, политика се увек своди на „штап и шаргарепу“. Некада су водећи Срби страшно грешили, као рецимо Пашић 1912, а некад су поступали баш као што и треба у заштити достојанства Албанаца и националних интереса Срба, као војни врх Српске војске те исте 1912.године.

Пракса је показала да је комбинација, без жеље да увредим Албанце, „велике шаргарепе“ и кратког али веома силног „штапа“ најбоља. То се искуство доказало после демонстрација 1981. године. Концепт широке аутономије и одлучне реакције државне силе ако се заговара сецесија, придобила је убедљиву већину Албанаца за наставак суживота.

У културолошком смислу ми Срби уопште нисмо имали проблем са Албанцима. Постојале су две ствари – да поштујеш Албанца као равноправног и да се не удвараш његовој жени и све друго си могао боље и успешније да договориш са Албанцем (просечно) него са Србином.

Наравно, тада је утицај великих сила био мањи и утицај радикалног исламизма још много мањи. Са првима је дошло и друго, тако да је сада културолошка разлика већа, али и даље не таква да се не разумемо. Осим када су у питању терористи и криминалци, па и нема шта да се у политичком смислу разуме.

4. Ко говори албански у државним структурама Београда?

Ово је испод нивоа озбиљне расправе. Ми смо већ имали заједнички живот у заједничкој држави са Албанцима, са њиховим потпуним колективним правима и сва та питања су већ оперативно, процедурално решена. А не на нивоу неког наводног „проблема“ који тек треба решавати. Не знам шта је било Марковићу да у овако важној теми склизне у баналност давно решених питања, која никада нису стварала било какву тензију. Или обрнуто, ако он мисли озбиљно, да ли то значи да свака влада која не зна језик неке националне мањине треба да дозволи сецесију територије на којој та национана мањина живи? Преводиоци као тема у оваквој расправи – бесмислица. Или се Марковић придружује Теодоровићу сматрајући да Србе треба плашити тиме што би Албанци говорили свој језик у комуникацији са државним институцијама Србије, као да смо ми шовинисти или расисти којима би то сметало.

5. И на крају, Марковић у потпуности брани Дачића, који заговара суверенитет Србије на северу КиМ, као да није тај исти његов Дачић одузео суверенитет Србије коју је имала на северу КиМ потписивањем Бриселских споразума!

Наравно исто важи и за Вучића, па Марковић ноншалантно прелази преко чињенице да управо они који су погазили суверенитет Србије позивају на дијалог.

Овде нарочито треба обратити пажњу на то да Марковић прелази преко неопростивих изјава Дачића, који као министар спољних послова Србије, дакле као неко чија реч има међународно обавезујућу тежину за Србију, отписује све јужно од Ибра, потпуно супротно Уставу на који се заклео!

Опет треба истаћи да свако одустајање од територијалног интегритета директно води губитку међународне подршке Србији. Када се сама Србија сложи са одустајањем од територијалног интегритета било ког дела, а нарочито већег дела КиМ, све даље више није принцип него трговина. А губитак међународне подршке директно води ка устоличењу тзв. Приштине у УН. Шта следи из те позиције, са било ким од садашњих водећих политичара-криминалаца на Косову, ваљда је сваком јасно.

Управо супротно, наводно невероватним проблемима пред којим се Србија налази, позиција Србије је веома једноставна (проблем је компликован, али позиција је једноставна) – Србија треба да ради на томе да опет има „штап“ који би могла да укључи у преговоре и да свој развој заснива све више на онима који јој пружају принципијелну међународну подршку. Без штапа, могућа је само безусловна капитулација. Са њим, све је могуће. С тим што ће „шаргарепа“ увек бити велика, ако смо ишта научили из прошлости и тако ћемо сачувати територијални интегритет Србије. А то је задатак ове генерације.

*фотографија преузета са https://rs.sputniknews.com/intervju/201708051112178684-I-Rusija-je-Zapad/