Свето тројство капитулације: за Вучићев дијалог, НАТО и признање геноцида у Сребреници

Готово сви који подржавају Вучићев „дијалог о Косову“ одмах у наставку, у истом даху, су и за улазак Србије у НАТО и за безусловно поклоњење „жртвама геноцида“ у Сребреници. То је управо оно што до сада гласачи Вучића нису знали. И обрнуто, сви који се супротстављају том тзв. дијалогу су против НАТО-а и против тврдње да је злочин у Сребреници геноцид.

Сасвим супротно идеји због које је Вучић покренуо овај циркус, подршка коју добија га разоткрива као издајника више од било ког текста или наступа нас који смо доследно против његове политике коју води већ шест година.

То је одлично уочио Душан Јањић и зато и грми против „дијалога“. Какво сад расправљање? Све је потписано и сад само спроводи. Иначе све може да оде бестрага. Да се у расправи и оспоравањима разјасни Вучићевим бирачима да је он издајник који је издају већ учинио и шта ћемо онда?

У овом тексту ћу да изнесем аргументацију којом побијам неке од ставова заговорника „светог тројства“ из наслова, које они користе као кључне разлоге зашто је добро да нестанемо. Наравно прво држава, па идентитет, па онда и физички – одумирањем и расељавањем. То они зову модернизацијом нашег друштва. Сви други то виде данас, као што су наши очеви видели јуче и уназад хиљаду година, као сигуран пут у нестајање.

Академик Теодоровић нас је данас са Н1 телевизије суочио са, по њему, великим разлогом да се не залажемо за територијални интегритет Србије. Каже, ако у томе будемо успешни, онда ће Албанци имати 25% представника у парламенту.

Ја сам заиста у дилеми, да ли је овај његов став расистички или шовинистички. Зашто бих ја или било који други Србин имао против било ког припадника друге нације који је по законима Србије изабран у парламент? Па пошто ми имамо и данас припаднике свих нација у парламенту, онда је ово ипак изгледа расизам код академика Теодоровића. Он је нешто нарочито против Албанаца.

Сасвим супротно, нарочито ћу поштовати Албанца у парламенту, као представика највеће мањинске заједнице, зато што ми је учешће Албанаца у политичком животу Србије најважније за стабилност. Баш је важно да се јавно показује поштовање према Албанцима који поштују Србију, њен Устав и законе, српску историју и културу. Исто тако ћу и ја јавно исказивати поштовање Албанцима.

Детаљ је, али пошто се та неистина упорно понавља, упорно је треба демантовати – на Косову и Метохији не живи толики број Албанаца да би били заступљени са 25%. Проценат би био нешто око 15%. Нека их је и 25, па то је одлично за Србију, али ово сам навео само да се држимо реалности.

Господин Јањић нас је обавестио да уколико се одустане од Бриселских споразума, онда морамо да вратимо паре ЕУ. Где сте то прочитали Јањићу? Нигде наравно. Па није ЕУ толико наивна да напише „плаћам ти за издају“.

А још је занимљивије, где то г. Јањић види силне новце које смо реално добили од ЕУ? То је све 80% финансирање њихових предузећа која из буџетских средстава ЕУ или појединих држава, добијају много више новца од реалних цена за послове у Србији и тако остварују прикривене субвенције.

И за крај, каже академик Теодоровић да је рат 1999. године довео до тога да од тада на Косову више нема наше војске и полиције. Неистина г. Теодоровићу. Рат је довео до тога да се противник обавезао пред УН да ће наше војске и полиције бити на Косову и Метохији. Кршећи међународно право, избегавајући да спроведу оно на шта су се обавезали – Американци, Британци и Немци пре свих, као последицу те преваре и бахатости, имамо да наше војске и полиције нема на КиМ јужно од Ибра. Све до Бриселских споразума и њиховог спровођења наше полиције је било на КиМ северно од Ибра г. Теодоровићу. Толико би морали да знате.

Наравно, у свим тим подлостима Американаца и њихових сателита, велику улогу одиграла је наша потпуно погрешна и неодговарајућа дипломатија, често и сама окупирана директним шпијунима тих истих страних сила. Крешендо те и такве политике Србије су Бриселски споразуми и споразуми са НАТО пактом, за време Вучићеве власти.

Добро је што је дошло време јасног разграничења. Какав год исход био данас, остаће забележено ко се борио за Србију, а ко против ње, које био за НАТО, а ко против, ко је био за истину и правду, а ко за шовинизам и нарочито ауто-шовинизам. Сви смо дужни да данас узмемо учешћа у тој борби. Нема другог пута до победе.

фотографија: Дарко Војиновић/АП