Година трпљења

Да остане забележено, тачно је Вучић проценио ситуацију и позвао на смиреност Срба на северу Косова и Метохије.

Као што је Кијев добио сигнале да хитно треба да ескалира сукоб у Донбасу, тако је и сецесионистичка Приштина добила исте такве сигнале, да ескалира сукобе на КиМ. Вишедеценијска владајућа политика запада по сваку цену жели да спречи најављено побољшавање односа између САД и Русије, након доласка Трампа на место председника.

По цену насилног рушења потпорног зида на северној страни моста на Ибру у Косовској Митровици, треба остати миран. Огорчен, али миран. Време ради за нас.

Новој администрацији у Вашингтону реално треба неколико месеци да би овладали оним нивоима који се оперативно баве стањем на Балкану. Ту мислим и у државној структури која се баве у међународним односима, безбедносним структурама и војној структури. Реч је, наравно, о трећим и четвртим нивоима бирократије свих тих институција. Тек након тога ћемо имати праве саговорнике и тек тада ћемо моћи, са сигурношћу, да прихватамо оно што долази као став САД као нешто што заиста представља Трампову спољну политику према Балкану и Србији.

Брисел убрзава процес озваничења сецесије на КиМ, добро процењујући да у самој ЕУ долазе снаге које битно другачије виде односе на Балкану од досадашње владајуће парадигме. И у Аустрији и у Холандији, Француској, Немачкој, Италији. Зато са своје стране и они охрабрују албанске сецесионисте да ескалирају сукоб, као метод притиска на Вучића да потпише формално признање независности Косова.Подразумева се да они, уз одлучујући утицај Немачке у том правцу, такође желе да до побољшања односа Америке и Русије не дође, али имају за ескалацију сукоба на КиМ и додатне специфичне разлоге.

Идентичне поруке Приштина добија и од НАТО-а. Потпуно је реално очекивати да Трамп иде на смањење буџета за НАТО и отуда та отуђена структура мора да инсценира неопходност свог постојања у Европи.

У овом тексту, зато што је такав тренутак, потпуно остављам по страни значење самог Бриселског споразума. Не коментаришем Вучића.

Шта сада треба радити?

Нашој дипломатији су хитно неопходни нови снажни аргументи, а то су:

Ребаланс буџета и знатно повећање издвајања за Војску Србије,

Увођење обавезног војног рока,

Хитна набавка недостајућих система против-ваздушне одбране,

Хитно окупљање тимова наших стручњака (ми ту памет имамо без икаквих проблема) ради технолошког унапређења свих система артиљеријско-ракетних јединица,

Одмах, пре набавке ПВО система из тач.3, слање официра на обуку руковањем тим системима (потребно је од 1,5-2 године додатне обуке),

Брза набавка савремених ПВО система који се испаљују са рамена или се лако монтирају на оклопна пешадијска возила – 3.000 комада,

Опремање специјалних јединица полиције Српске са 500 таквих ПВО система (једноставна је обука) и целокупним лаким пешадијским наоружањем,

Љубазним, бираним речима, топло се захвалити свим странцима и замолити их да више немју приступ ни у један објекат Министарства војске Србије или Министарства унутрашњих послова Србије, БИА, ВБА или ВОА,

Извршити хитне смене на РТС-у како би то заиста постао јавни сервис грађана, а не сервис проклинтоновске спољне политике,

Издвојити додатна средства за културу како би се на примерени начин промовисале све светле традиције српског народа и додатно развијала толеранција на међуетничкој и међуконфесионалној основи у правцу усвајања дубоког и искреног поштовања српских традиција од стране свих грађана Србије,

Прекид састанака у Бриселу са представницима КиМ, макар на високом нивоу. Тај ниво је потребан само и искључиво ако Брисел планира потписивање новог документа, а он може бити само формално признање независности Косова,
Повлачење свих представника Срба из свих институција тзв. Косова,

Хитно процесуирање одговорних за Савамалу и смену целог руководства полиције Београда, зато што само на тај начин и тим потезима можемо унутрашње стабилизовати друштво, а онда и затворити спољне нападе на тој основи,

Одмах најоштрије осудити увођење санкција председнику Републике Српске Милораду Додику,

Одмах направити посебно тело које би се бавило проблемима Срба и српства у Црној Гори и одмах прекинути сваку сарадњу са Милом Ђукановићем.

У међувремену трпљење. Паметне анализе. Јачање духовне повезаности. Солидарност у дневним проблемима живота суграђана. Отвореност у сучељавању ставова. Спремност на личну жртву. Тако ће и дипломатија онда имати боље резултате.

Бранко Павловић / Фонд стратешке културе

Фото: Sputnik/ Руслан Кривобок