Ова врста анaлизе је веома важна, зато што нас упућује ка оним активностима које морају да се предузму, ако се жели почетак изласка из неоколонијалног стања.
Прво ћу изнети закључак, а онда прећи на доказивање: критика Вучића не може довести до смањења броја гласова које добија. Он се може победити само ако се освоји више гласова од његове коалиције.
Око 45% оних који гласају за коалицију око СНС-а имају нижу школску спрему, не користе интернет, лошијег су имовинског стања и информације добијају преко РТС и ПИНК-а.
То даље значи да њихови приходи нису умањени због споразума са ММФ-ом, па немају разлога да посебно испитују оправданост економских мера. О свим другим питањима сам Вучић их информише пет пута дневно, а у паузама његових појављивања на РТС-у и ПИНК-у, ту су водитељи и остали њихови гости да их обавесте како је Вучић најбољи и незаменљив. Других информација они немају, јер не користе интернет, а за новине пара немају.
Дакле, на тих 45% његових бирача није могуће утицати, јер опозиција нема реалан приступ на РТС и ПИНК-у, а да је све „добро да боље не може бити“ потрудиће се да објасне и коалициони партнери – од Карића до Љајића.
Око 25% оних који гласају за коалицију око СНС-а каже да данас живе боље него пре. И стварно живе. То су разни нивои партијских кадрова, који или пљачкају, или су заузели руководећа места, или су запослили неког свог, или се надају да ће га запослити. Укратко – интересна група.
Према томе ни на ових 25% није могуће утицати да престану да гласају за Вучића.
Теоријски максимум бирача који се опредељују за коалицију око СНС-а, а на које је начелно могуће утицати, је 30%. Проблем је у томе што значајан део тих бирача верује да треба да будемо уз Русију, пре него уз ЕУ, а Вучић добија од званичне Москве несумњиву подршку. Већу него било која друга политичка групација у Србији. Не само због Вучићеве умешности, него нарочито због те и такве подршке из Москве, овај део бирачког тела СНС-а сматра да је оријентација ка ЕУ само трик, лукавство, умешност скривеног вођења Србије ка Русији.
Да би цела прича била што убедљивија, ту су на листи Ненад Поповић и Мирослав Лазански који по цео сат непрекидно умеју на телевизијама да говоре изричито против уласка Србије у ЕУ.
Други, знатно мањи, део тих 30% се везује за СНС коалицију преко Карлеуша, Мацура, Гонцића и сл.
Докле год Москва подржава Вучића, горњи реални број бирача које је могуће одвојити од СНС не прелази неколико процената. Једном речју, на тој страни не вреди водити политичку борбу.
Вучићева листа уопште не добија број гласова који је немогуће превазићи. Пре свега, треба разумети да СНС без коалиционих пратнера добија око 1,4 милиона гласова, а као листа око 1,75 милиона. То је на нивоу који је Милошевић добио у паду 2000. године. Те исте године је ДОС (такође коалиција као и коалиција око СНС-а) добио око 2,3 милиона гласова. Сада је потребно освојити битно мањи број гласова, чак за 600 хиљада мање. О томе више у наредном тексту. Укратко, уопште се не ради о недостижном броју.
Анализе и критике су наравно важне, али не треба имати илузија да ће осветљавање истине непосредно „наудити“ Вучићу. Те анализе су драгоцене као темељ укупног разумевања политичких, привредних, културолошких и других друштвених проблема, да би се развила способност доброг вођења државних, привредних и других послова.
Оне су нарочито важне да би се што већем броју грађана показало шта може, а шта не може бити решење наших проблема. Ако не доводиш у питање неоколонијални положај Србије, као на пример Радуловић или Пајтић, онда шта год да предлажеш нема смисла. Али не важи и обрнуто. Ако разумеш да се мора поћи од неоколонијалног положаја Србије, онда тек мораш бити стручан и способан у различитим областима. Није довољно да желиш да будеш слободан, мораш умети да будеш слободан. И о томе накнадно.
Све то, међутим, није довољно. Да би се добио већи број гласова од Вучића, потребно је направити одговарајућу политичку понуду грађанима. Те и такве политичке понуде на овим изборима није било и зато су резултати овакви какви су.
Leave a Reply