Сандерс је бољи кандидат, али не за естаблишмент

победом у Висконсину и готово сигурном победом у Вајомингу у суботу 9. априла, Берни Сандерс улази у одлучујућих десет дана кампање за Њујорк.

Сада је резултат у победама у државама 17 : 15 за Хилари, дакле биће 17 : 16 пред изборе 19. априла.

Предност коју Хилари има у делегатима за које се гласа мања је од разлике у броју делегата које је у своју корист остварила у седам јужних држава. Дакле, њена предност се у целини заснива на подршци у државама у којима демократе немају никакве шансе да победе у новембру на председничким изборима зато што у тим државама увек побеђују републиканци. У осталим државама Хилари губи од Сандерса.

Сандерсова тактика се састоји у томе да укупно освоји већину изборних делегата, а да онда изврши притисак на суперделегате у државама у којима је победио с великом разликом, да подрже њега. Да би та тактика успела, ако претходно победи у изборним делегатима, довољно је да на своју страну „пребаци” само 40 одсто оних суперделегата који су сада за Хилари. Због тога Сандерс већ сада покреће ту тему, да би крешендо био у периоду од 7. јуна до конвенције крајем јула. Унапред подиже тему да би подигао температуру и у завршници остварио огроман притисак на суперделегате.

Ако суперделегати ипак остану на страни Хилари, она сигурно губи изборе у новембру, зато што већина оних који су гласали за Сандерса неће изаћи на изборе, а постоји могућност да Сандерс тада иде као независни кандидат, и у том случају Хилари такође нема шансе. Сандерс је потпуно прихватљив гласачима Хилари Клинтон, али Хилари није прихватљива за више од половине Сандерсових гласача. Занимљиво је да у великим медијима Америке има небројено сати расправе који је кандидат бољи за републиканце на изборима у новембру, а нема ни секунде времена који кандидат је бољи за демократе. Разлог је што је убедљиво бољи кандидат Сандерс, а естаблишмент то неће.

Стога је за целу кампању Њујорк изузетно важан. За Сандерса је важно да Хилари не победи са више од пет одсто разлике. У том случају, он може да је претекне. Ако победи Сандерс, макар са 0,1 одсто предности, Хилари сигурно губи изборне делегате до краја и вероватно губи номинацију. Наиме, она је била сенатор из Њујорка шест година и уобичајено је да сенатор потуче ривале у „својој” држави. У Вајомингу је Сандерс (где је сенатор) тукао Хилари 86 : 14. Ако Хилари не може да „одбрани” Њујорк, шта може?

Након пораза у свих пет држава средином марта, када су сви велики медији известили да је трка суштински завршена и да је Хилари сигуран победник, Берни Сандерс је у следећих осам одмеравања снага победио у седам. То се никада није догодило.

У фебруару, Сандерс је прикупио донације за 43,5 милиона долара (Хилари око 31), што је био рекорд. У марту, дакле и када губи, он има тако снажну подршку да је поставио нови рекорд од 44 милиона наспрам 29,5 Хилари. То је први пут у историји да кандидат који не води средином кампање има веће донације од водећег. А Сандерс не само да добија више него 50 одсто више донација од Хилари! Ни то није великим медијима занимљиво – зашто се нешто догађа први пут у историји.

Ове чињенице нам говоре о друштвеним променама у САД. За значајан део Американаца живот какав воде је неподношљив и јасно им је да се без крупних промена то стање не може променити.

На другој страни, код републиканаца сценарио је следећи: Трамп неће бити кандидат. Ту је сустизање у броју делегата релативно лакше због тога што у највећем броју држава они делегате деле тако што победнику припадају сви делегати, без обзира на то што није добио апсолутну већину гласова.

Круз, иначе слаб кандидат, има предност у односу на Хилари за изборе у новембру, али губи од Сандерса. То практично значи да суперделегати који подржавају Хилари, када дође до краја ове трке за номинацију, заправо омогућују Крузу да победи. И то ће бити главна тема коју ће Сандерс распламсати крајем јуна међу демократама. Ако Сандерс добро прође у Њујорку.