Политичке последице штампања пара у eврозони

Европска цeнтрална банка (ЕЦБ) је 10. марта донеле нове мере монетарне политике, од којих издвајамо да је месечни откуп обвезница повећан са 60 на 80 милијарди евра и да се од тог новца сада могу куповати и корпорацијске овезнице предузећа која имају седиште у еврозони.

Тако се ЕЦБ упустила у директну алокацију капитала у привреди и постала конкурент пословним банкама и у тој сфери.

Очигледно су стварни биланси и државни и банака и компанија такви да им је потребно даље масивно чишћење, уз потребу да се покрене привредни раст по сваку цену, све из страха да би иначе рецесија била неминовна.

Из данашњег угла Фикрет Абдић (старији читаоци нека објасне млађима) је пионир, а не криминалац како смо тада мислили. Сада ЕЦБ даје могућност компанијама да креирају новац.

У овом тексту желим да покренем једно друго питање. Добро, преко разних „инструмената“ ЕЦБ, а свако упумпавање пара има свој назив и скраћеницу (по принципу „родило се ваља га љуљати“), централна банка ће за две године постати поверилац по разним обвезницама, најчешће државним, али и корпорацијским, у обиму од око 4.000 милијарди евра. То је збир годишњих бруто друштвених производа Немачке и Шпаније. И шта онда?

Онда ЕЦБ постаје далеко најмоћнија институција ЕУ. Може да опрости дуг, може да не опрости. Може да одложи наплату, може да не одложи наплату. Ко је добар по мишљењу ЕЦБ биће награђен, а ко није биће кажњен. А грађани нек иду на изборе. Кога год да изаберу стваран моћ није код њега.

До сада се често указивало, по мом укусу недовољно често, да Европска Комисија пати од „недостатка демократског капацитета“. У преводу са ЕУ новоговора- Комисија никоме стварно не одговара за своје постукпе. Сматара се обично да је то грешка система ЕУ, а ја мислим да није никаква грешка него замисао од почетка. Али, оставимо то сада по страни. Како год Комисија била „недодирљива“ за грађане, она је есенција демокртатије у односу на ЕЦБ, на коју се корз упумпавање пара данас, колико већ сутра преноси огромна моћи.Поред великог утицаја који и иначе свака централна банка по својој функцији има. Изван сваке доступности било какве дмократске контроле. Буквално троје , четворо људи седне и нешто одлучи. И кад објаве, то је систем по коме се живи.

Тачно је да тако већ увелико функционише систем Федералних резерви у САД, али мени то није ништа утешно. Из те кухиње проблеми и настају.