У овом тексту објашњавам због чега Берни Сандерс, кандидат за председничког кандидата Демократске партије САД, има у досадашњој кампањи највећи проблем да придобије гласове црначке заједнице.
Они су „своју револуцију“ доживели 2008.и 2012.године гласајући за Обаму и код њих су трагови разочарања и апатије пристунији него код осталих бирача.
И обрнуто, за онај део тих бирача за које Обама није разочарање, Хилари Клинтон-противница Сандерса, је прва опција, управо зато што је била у Обамином тиму.
Реч је о популацији која или масовно нема запослење, или прима минималну плату, тако да се информише у знатно већој мери него остало становништво, искључиво преко великих ТВ станица ( оно што се у Америци назива „од обале до обале“). Нема пара ни закабловску телевизију ни за рачунаре преко којих би користили интернет.
А на тим медијима Сандерса готово да нема. У поређењу са процентима гласова које је освојио и у Ајови и у Новом Хемпширу, он је вишеструко мање заступљен од Хилари, а двадесетоструко мање од Доналда Трампа ( који се бори за номинацију међу Републиканцима).
Просто речено, црначки бирачи готово 30% уопште нису чули за Сандерса.
Несрећан стицај околности за Сандерса је и чињеница да су многи црначки активисти, несвесно, прогутали основну замку владајућег система и све своје захтеве формулисали „само нас питања положаја црнаца интересују“. И тиме своју заједницу додатно затворили у политичко-културолошки гето. Баш како естаблишменту и одговара.
Они од Сандерса захтевају да им искључиво говори о томе шта ће урадити за црнце, а он им објашњава да је значајан број проблема заједнички и за њих и за латиносе и за белце у сиромашнијим регијама Америке. То се коси са њиховим острашћеним идеолошким ставовима и као резултат тога они не преносе Сандерсову поруку довољно снажно црначким заједницама у којима делују.
Ово ће на једном „претерано снажном“ примеру бити јасније: наравно да је у концентрационом логору важно ко добија више хране, али је суштина да се уједине напори да би се из логора изашло. Чим се изађе, одмах је свима боље. То им у преносном смислу говори Сандерс. А позиција црначких активиста ( не наравно свих, али не ни занемарљиво малобројних) је да се може изностит само став о томе када ће црнци добијати исте порције у логору као и белци.
Ово је значајно и за наш политички живот: колико имамо људи и мањих организација спремних да се ангажују на променама, али само и искључиво ако се сва пажња усмери на оно што је њима важно, без суштинског осећаја да тек повезани у захтевима за свеобухвтним, суштинским променама имамо реалну шансу да промене и остваримо.
Клинтонова, пошто ионако не мисли да било шта стварно мења, одлично има припремљен приступ црначком бирачком телу, који се састоји од бескрајног набрајања неправди које им се наносе, пробуди им емоције и те емоције веже за себе. И када би дошао ред да се природно примети да је и она сам део тог естаблишмента, она искористи реторику и Трампа и осталих кандидата Републиканаца, са завршном поруком: морамо да их победимо ( пошто они јесу за црнце гори од Хилари), а то могу само ја! ( пошто за Сандерса не знају).
Наравно, ова предност Хилари се , како кампања одмиче и како све већи број и црначких бирача упознаје Сандерса, смањује, али је и даље изразита и вероватно ће јој донети победу у Јужној Каролини ( гласање 27.фебруара) у којој традиционално на гласањима за Демократе учествује велики проценат црнаца.
Важније од Каролине је предстојеће гласање у Невади ( 20.фебруара) у којој Сандерс има реалне шансе да победи, упркос чињеници да је Хилари пре само 40 дана тамо имала предност од 23%. Структура бирача која се очекује у Невади је: 70% белци, 20% латиноси и 10% црнци. Ако после убедљиве победе у Хемпширу ( скоро 22%, а реч је о држави у којој је Хилари 2008.тукла Обаму), успе да победи и у Невади,или макар буде изједначен као у Ајови, Сандерс ће показати да је у правом налету и да у наставку кампање „време“ може само њему ићи у прилог.
Наравно, све ће бити много јасније већ 2.марта када стигну резултати из 10 држава у којима ће се гласање одржати дан раније. Тада ћемо имати податке за 14 држава од почетка гласачког процеса и коначан исход ће бити лакше предвидети. Оно што је сада већ извесно, то је да је Хилари изгубила огромну предност коју је имала још пре само два месеца и да је Сандерс у налету.
Leave a Reply