Кина није презадужена

У нашој јавности се некритички преносе вести из западних медија о економији Кине, пa се тако између осталог тврди и да је „спољни дуг Кине 282 одсто БДП“. To je сасвим нетачно. Реч je о укупном дугу, који обухвата и домаће и стране повериоце, али оно што је најважније, то нема никакве везе са јавним дугом. Дуг Кине je око 45 процената БДП. Taj дуг Немачке je, поређења ради, 74,4, Француске 97,5, САД 103, Јапана 245 процената. У нашој јавности најпознатији је дуг Грчке од око 168,8, а ни Италија није далеко са 135,1 одсто.

Остатак структуре дуга, разлика између 45 процентних поена државног дуга и поменутих 282 одсто чине дугови локалних власти, банке и друге финансијске институције, хипотекарни кредити (грађани за некретнине) и привреда. Кина стоји одлично, не само када је реч о државном дугу, него и у категоријама хипотекарних кредита – грађани су мање задужени него у западном развијеном свету, а и у банкарском сектору, који је нешто испод просека задужености. Локалне власти дугују нешто више, али за њихове дугове не одговара Кина. Прецизније речено, за један део дуга посредно одговара држава, али je то само онај део који одобрава министар финансија. Локалне власти су се задуживале преко одобреног износа измишљајући правна лица која ће се задуживати и за тај део целокупан ризик сносе повериоци.

Највећа разлика између задужености развијених западних економија и Кине (поред њеног неупоредиво мањег државног дуга) јесте у томе што су класична привредна предузећа задужена знатно више од оних у развијеним државама Запада. Основни разлог је у томе што су та друштва, пре свега, у финансијском сектору, а Кина је пре свега у производњи. Друга разлика је у томе што у Кини постоји велики обим страних инвеститора у реалном сектору, па део тог дуга заправо отпада на компаније у власништву странаца.

Речју – Кина није презадужена нити за то постоји ризик.

У ком се сегменту те велике земље може говорити о томе? У делу те велике земље који се може подвести под локалне власти. Влада Кине им је већ одобрила нове кредите по знатно мањим каматама и на тај начин ће им омогућити да сервисирају своје обавезе, наравно за део дуга за који су тражили и добили одобрење. Други део дуга ће повериоци морати да наплаћују из фиктивних компанија, па како им буде.

Задужености привреде, суштински, нема све док се раст одржава на садашњих седам одсто, мерено јун 2015. у односу на јун 2014. године. У проблему нису ни држава ни банкарски сектор, мерено по било ком основу.

Пише се, такође, и о слому берзе, који је узгред био очекиван, јер је претходно берза „надувана“ за 60 одсто само ове године. Говори се о интервенцији Народне банке Кине, али се износи податак који нема везе са сломом. Наводно интервенисано је са 200 милијарди долара. Нетачно. Интервенисано је са 50 милијарди долара и то само у домаћој валути. Дакле нису диране девизне резерве које су, узгред, 3.690 милијарди долара.

О каквој је привреди и потенцијалу реч довољно је истаћи да међу 500 највећих компанија на свету, чак 106 је из Кине, 128 из САД и 54 из Јапана. Број кинеских компанија повећан је за шест ове године. Међу тих 500 највећих кинеских компанија и даље је већи број државних него приватних, али расте број приватних.

Ваља подсетити и почети с навикавањем да је СХИБОР (SHANGHAI INTERBANK OFFERED RATE), пандан ЛИБОР-у и ЕУРИБОР-у,  на високом нивоу од 1,879 процената, што је доказ да се тамо битно мање штампа новца без покрића.

Није небитно сазнање да је ПДВ у Кини шест, а три, односно четири процента за мала и средња предузећа. Микро су ослобођена овог пореза. То су фирме које имају годишњи приход до 300.000 јуана или око 46.000 долара (један долар = 6,4 јуана). Порез на добит је 25, а за микро предузећа десет одсто.

Да ли све ово побројано значи да у Кини нема проблема? Наравно да се не може извући такав закључак. У илегалним банкарским токовима у Кини већ је откривено око 67 милијарди долара. У току је нова кампања, што доказује да постоји велико црно тржиште које се мора сасећи.

Велике слабости у трошењу државног новца уочене су код грађевинских тендера, јавних набавки, ренти за државно земљиште и рудној ренти. Донет је програм увођења обједињене платформе, за све четири области, за све нивое власти, до средине 2017. Циљ је битно смањење корупције, оптимално коришћење државних ресурса, алокација капитала, већа ефикасност свих учесника и потпуна транспарентност.