Суштина подвале Запада: Где ће се налазити Заједница српских општина?

У сусрет разговорима Александра Вучића и Аљбина Куртија мислим да је важно да још једном разјаснимо суштину концепта „Заједнице српских општина“ (у Бриселском споразуму означене као „асоцијација општина са већинским српским становништвом).

О правном аспекту нећу говорити овом приликом из два разлога. За разлику од других струка, правничка струка је била на висини задатка када је у питању критичка анализа Бриселског споразума. Објављено је преко двадесет радова наших најистакнутијих професора, доктора уставног права и других истакнутих правника и сви су га негативно оценили из угла очувања суверенитета Србије. Томе треба додати и издвојена мишљења четири судије Уставног суда који се нису сагласили са одлуком да суд не разматра уставност Бриселског споразума, јер је тобоже реч о политичком, а не правном акту.

Други разлог је у томе што није сада време да дајемо Приштини идеје које све аргументе може да користи у процесима који трају.

На политичкој равни се подижу тензије око тога да ли ће ЗСО уопште бити установљена и, ако хоће, која ће овлашћења имати. Такав приступ је погрешан.

Кључно је, наиме, да се разуме да то уопште нису одлучујућа питања када се говори о ЗСО. Од највеће важности је питање да ли је ЗСО у оквиру широке аутономије Косова и Метохије, које је у саставу Србије, или је „решење“ за ЗСО нађено у оквиру самосталне државе ”Косово”.

Ако се у предстојећим преговорима планира да ЗСО буде у оквиру тзв. независног Косова, онда овлашћења те заједнице могу слободно да буду на нивоу Републике Српске, што се западних ментора Приштине тиче. Говорим, наравно, хипотетички, и у техници преговарања ће се увек инсистирати да то не може да буде тако.

Али, да бисмо се ми разумели, ево, нека је наш преговарачки тим био изузетно успешан и обезбедио за ЗСО такве надлежности. Па шта? Оне секунде када се Србија сагласи са тиме да је тзв. Косово посебна држава, све ће бити поништено. Косово одмах улази у НАТО, а у неком даљем кораку уједињује се са Албанијом.

Највећи и једини прави страх Срба на Косову и Метохији – да Србија одустане од своје државности на КиМ, у случају да се задовољимо ширим овлашћењима ЗСО – обистинило би се и преостали Срби би се масовно иселили са Косова и Метохије.

Према томе, свако одустајање од суверенитета Србије на КиМ, односно свако саглашавање са државношћу тзв. Косова чак и када се не користе речи „столица у УН“, води ка завршетку етничког чишћења Срба са КиМ.

Никаквим брзим успостављањем ЗСО и никаквом садржином овлашћења ЗСО се не може избећи катастрофални исход по Србију и српски народ уколико би се одустало од Устава Србије и Резолуције 1244 Савета безбедности Уједињених нација.

Због тога мислим да је неопходно да се сви утицајни субјекти у нашем друштву, пре свих СПЦ, изјасне поново у погледу овог предлога који успоставља државност тзв. Косова, пошто грађанима није довољно јасно да је концепт „столица у УН“ (што је народу јасно и оштро одбацује такву идеју по било коју цену) суштински исто што и „прихватити предлог ЕУ о нормализаији односа Београда и Приштине”.