Сада морамо пружити максималан отпор – Запад нема даха да нам ово ради још дуго

ФАКТИ, 15.02.2023.

НАША ОДБРАНА ПОВОДОМ УНУТРАШЊИХ ПИТАЊА МОРА БИТИ ЖЕШЋА НЕГО, РЕЦИМО, У НОРВЕШКОЈ

Бранко Павловић

* Покушаји спољног креирања политичког руководства Републике Српске су доживели тотални дебакл и слом на изборима, међутим, ни случајно не треба помислити да ће страни фактори стати. Њима су у Републици Српској, баш као и било где друго, потребне само марионете

* Са којим ћемо се обимом напада даље суочавати? Они ће се наставити у оној мери у којој Србија – не Република Српска, него Србија – буде држала своју чврсту позицију на тему “не дамо КиМ, не дамо Српску, нити ћемо да уводимо санкције Русији”!

* Колико Србија буде држала ту позицију, толико ће Републици Српској бити лакше и имаће довољно маневарског простора да са много мање проблема преброди период непрекидних напада. Тај период ће бити кратак… Морамо се супротставити рзборито и чврсто

* То није питање разрачунавања око унутрашњих разлика јер реално постоји спољни напад. Не треба се превише обазирати на универзалне стандарде. Њих свакако треба проучити и онда гледати да се на најблажи могући начин заштите општедруштвени и државни интереси. Ако је то “најблаже” заправо оштро, онда је –  оштро! Шта да радимо? Такве су околности. Кад буду друге околности, биће и други прописи

________________________________________________________

ПОЛИТИЧКИ представници српског народа не треба да се састају са Британцима јер упорно кроз историју чине да све подреде својим интересима и направе зло, нагласио је  председник Републике Српске Милорад Додик.

Притом је открио меру за коју се одлучио врх РС: ни он ни српски члан и председавајућа Председништва БиХ Жељка Цвијановић на своје инаугурације нису позвали новог британског амбасадора у БиХ Џулијана Рајлија.

Додиков наступ само је додатно актуелизовао питање: како Београд и Бањалука да парирају страним притисцима и ударима на виталне српске интересе. Како се постављати, које потезе вући, докле у томе ићи?

Ево како на све то гледа адвокат Бранко Павловић:

„Покушаји спољног креирања политичког руководства Републике Српске су доживели тотални дебакл и слом на изборима, међутим, ни случајно не треба помислити да ће страни фактори стати, да ће нешто променити или да су извукли поуке из резултата избора. Не! Они сада само размишљају како да наставе исто.

Јер, њима је у Републици Српској, баш као и било где друго, потпуно неприхватљива политичка елита која би била изворно утемељена у вољи народа.

Зашто?

Па зато што они могу да баратају само марионетама и зато желе да имају само такве.

Према томе – неће стати, и само ће наставити.

Напади ће бити по истом шаблону као и до сада.

Клевете и лажи које су део специјалних операција хибридног рата, ту имају велику улогу, двоструку. Не само да нападају одређене институције и лица, него уплићу читаво друштво у атмосферу свеопште неверице и свеопште сумње. А потом, друштва која су разједена свеопштом неверицом, никако не могу да се организују да пруже отпор веома организованим спољним снагама које раде против земље, у овом случају – Републике Српске.

Дакле, није довољно борити се само санкцијама. Изузетно је важно својим мерама отклањати разне облике негативних појава: корупције, криминала итд, али, са друге стране, ни случајно се не сме бити наиван.

Треба сви да се навикну да Република Српска суверено доноси прописе за које сматра да јој могу помоћи у одбрани темељних интереса и уређења сопственог друштва.

Ту је под један: шта морају сви да прихвате. А под два: пошто знамо да се баш као оружје користе медији и кампање, онда у друштвима која су под нападом, одбрана поводом унутрашњих питања мора бити жешћа, ригиднија и строжа него у, на пример, Норвешкој. Јер, Норвешку нико не дира!

Који ће бити обим напада?

Они ће се наставити у оној мери у којој Србија – не Република Српска, него Србија – држи своју чврсту позицију на тему “не дамо КиМ, не дамо Српску, нити ћемо да уводимо санкције Русији”.

Онолико колико Србија буде држала ту позицију, толико ће Републици Српској бити лакше и имаће довољно маневарског простора да са много мање проблема преброди период непрекидних напада.

Тај период ће бити кратак јер Запад нема даха да ово ради још дуго. Треба имати свест да је ово тај тренутак када треба пружити максимални отпор.

Рaзборито и чврсто.

Колики тај максималан отпор треба да буде?

Не постоје универзалне мере које Република Српска може да “препише”, неке које би могле да се примене у свим друштвима, јер мере зависе од одређеног историјског тренутка и од околности – колико су држава и друштво под спољним нападом.

То није питање разрачунавања око унутрашњих разлика, него релно постоји спољни напад. И тада држава мора да прогласи мере и санкције која иначе, у другим околностима, можда и не би прописала. И, то такође треба прихватити као нормално.

У том смислу, може да буде замка ако се превише обазирете на универзалне стандарде. Њих свакако треба проучити и онда гледати да се на најблажи могући начин заштите општедруштвени и државни интереси.

Ако је то “најблаже” заправо оштро, онда је –  оштро!

Шта да радимо? Такве су околности. Кад буду друге околности, биће и други прописи”.