РТ Балкан истражује: У чему је чар БРИКС-а и зашто сви желе да се учлане

Хондурас је поднео званичан захтев за улазак те земље у Нову развојну банку БРИКС-а, објавила је пре неколико дана влада ове земље на Твитеру.

То је једна од 19 земаља које су најзаинтересованије да се придруже организацији коју чине Бразил, Русија, Индија, Кина и Јужноафричка република, а евентуално проширење чланства биће једна од тема предстојећег самита организације у августу у Јужној Африци.

Почетком јуна објављено је да ће руководство Нове развојне банке у августу гласати о чланству Аргентине у овој организацији, а према наводима званичника БРИКС-а 13 земаља од 19 заинтересованих званично је затражило да се придружи, укључујући Саудијску Арабију и Иран. Интересовање за чланство изразили су и Уједињени Арапски Емирати, Алжир, Египат, Бахреин и Индонезија, заједно са две државе источне и једном из западне Африке, како је то рекао амбасадор Јужне Африке при БРИКС-у Анил Суклал.

Пет економија држава окупљених у БРИКС-у већ сада чини више од 40 одсто светске популације и скоро четвртину глобалног БДП-а, а интересовање за удруживање у овом формату постало је све привлачније.

У чему је чар БРИКС-а?

Без идеолошких диктата

Привлачност је пре свега у томе што је то организација која није заснована на идеолошким принципима, каже за РТ Балкан новинар и спољнополитички коментатор Борислав Коркоделовић. Он додаје да нема тог идеолошког режима и чврстине каква постоји у оквиру Групе 7 која се све више упушта, нарочито последњих година, а поготову од почетка сукоба у Украјини, у политичке воде.

“У односима између пет чланица БРИКС-а влада слободна атмосфера, што је нарочито видљиво од почетка рата у Украјини. Види се да то није једно ригидно друштво и због тога све више земаља које не желе да се декларишу на којој су страни по украјинском питању опредељује се за БРИКС”, истиче Коркоделовић.

Он додаје да и сам БРИКС нема дефинитиван однос према сукобу у Украјини.

“Имате Индију и Кину које никада не гласају против Русије у Уједињеним нацијама, али и Бразил и Јужноафричку Републику, које нису увеле санкције Русији, али су гласали за резолуције о територијалној целовитости Украјине. Постоји слобода избора, што постаје све значајнији фактор у глобалној политици уопште”, наглашава Коркоделовић.

Правник Бранко Павловић истиче да је БРИКС привлачан због тога што је од почетка конципиран као организација која треба да обухвата државе из целог света, с различитих континената.

“Није регионалан него је планетаран по самој замисли. Квалитет рада БРИКС-а га је легитимисало као пожељну организацију у којој многи други желе да буду. Како се све те привреде развијају тако и сама организација пружа све веће и трговинске и финансијске могућности”, каже Павловић за РТ Балкан.

Ослобађање хегемоније Запада

Он напомиње да постоји константна привлачност према свим међународним организацијама у којима није Америка и у којима нису представници ЕУ и Британије, попут Шангајске организације за сарадњу и наравно БРИКС-а.

“Све те организације у којима нема Америке, у ствари су доказ функционисања и квалитета мултиполарности за који се од почетка залажу пре свега Русија и Кина. Те организације показују да то функционише, да се развија, даје резултате и да се све постиже консензусом”, каже Павловић за РТ Балкан.

Коркоделовић наводи да се западни свет све више, нарочито у контексту сукоба у Украјини, доживљава као нека нова колонијална сила која жели да наметне решења другима и која захтева од других дисциплину “ако нисте с нама онда сте против нас”.

“Због тога се низ земаља у развоју опредељује да интензивније сарађује с БРИКС-ом”, каже Коркоделовић.

Он истиче да државе чланице ове организације увелико сарађују с земљама у развоју, можда највише Кина кроз своју иницијативу “Појас и пут”, али да не постављају ригидне политичке услове да би дале економску помоћ. Уз то, кад је реч о Африци, Кина, Индија и Русија су помагале све те земље које су данас слободне у време колонијализма.

БРИКС плус

Пријем нових чланица значајно би повећао укупан БДП организације БРИКС, унапредио би сарадњу међу државама чланицама и допринео да се глас Глобалног југа јаче чује у међународним институцијама, каже Коркоделовић.

“Међу заинтересованима за чланство су велике вишемилионске државе, ту је најпространија афричка држава и велики произвођач нафте и гаса Алжир или Индонезија која је мерено паритетом куповне моћи девета највећа привреда у свету”, наводи Коркоделовић.

Привлачан је и начин рада БРИКС-а који није ограничен самитом једном годишње – много тога се дешава између тих самита, развијен је институционални оквир, комисије и различите структуре, које се састају на недељном нивоу, а некад и чешће, напомиње Павловић.

“Много тога се већ догађа у БРИКС-у на организован начин и то даје сигурност и другима да јасно могу да сагледају у којим све областима и на који начин могу да се укључе у ту сарадњу на бази принципа мултиполарности”, каже Павловић.

Независно од тога да ли ће или не бити донета одлука о примању нових чланица на самиту у августу, Бранко Павловић наглашава да је процес повећања значаја БРИКС-а незаустављив.

Заједничка валута

На предстојећем самиту биће разговора и о увођењу заједничке валуте БРИКС-а, што је поново одраз глобалног процеса који траје дуже време – процеса дедоларизације или смањења утицаја америчког долара у глобалној трговини. И на том пољу, земље чланице организације јачају своје капацитете, ослањајући се све више у међународној трговини на домаће валуте.

“Пекинг и Москва веома раде на плаћањима у јуанима који је сада четврта или пета глобална валута из корпе водећих валута који се користе у међународним плаћањима. А Индија има споразум са четрдесетак земаља у којима се индијска рупија користи за плаћања у међусобној трговини, не само са земљама у развоју, него чак и са Уједињеним Краљевством”, каже Коркоделовић.

Иза размишљања БРИКС-а о заједничкој валути, у ствари је настојање да се парира злоупотреби долара од стране Америке, наглашава Бранко Павловић.

“Није циљ да се поништи значај долара уопште него да се поништи онај део који долар данас заузима а који чини злоупотребу у трговини и у кредитно-монетарним односима. Ако је тај утицај као резервне валуте данас 57-58 одсто, онда да се то спусти на 32-33 што би било природно за снагу и величину Америке”, наводи Павловић.

Где је ту Србија?

Председник Србије Александар Вучић недавно је изјавио да БРИКС јача и да ако му се придруже и земље Персијског залива то ће променити ствари у свету.

Коркоделовић напомиње да је Србија у таквој политичкој ситуацији да може само да коментарише развој БРИКС-а, али да мисли да је и то добро и да идеја о БРИКС-у треба да постане присутнија овде.

“Србији би сигурно било много лакше да нађе заједнички језик са низом земаља које ће постати чланице БРИКС-а. На пример, има добре, вишедеценијске односе с Алжиром. Коначно, то може да буде рефлекс концепције о несврстаности која има међу овдашњим људима доста следбеника и даље. Испирање мозга бриселским концептом Европске уније и припадности златној милијарди још није у потпуности захватило српско друштво”, каже Коркоделовић.

Бранко Павловић наводи да би Србија могла у пуном формату да тражи да се прикључи БРИКС-у и да би само тражење да се прикључи овој организацији био врло добар политички сигнал да препознајемо куда свет иде.

“А то је одвајање од диктата Запада ка једном нормалном свету, заправо враћање на темељне принципе УН. И ако хоћете чак нешто што је наша баштина а то је из Покрета несврстаности активна мирољубива коегзистенција. Повећање значаја БРИКС-а је незаустављиво и Србија треба што пре да се придружи том делу света”, закључује Павловић.