Предлог ЕУ садржи 4 одредбе које значе ДИРЕКТНО признање државности тзв. Косова (први део анализе предлога Споразума)

БРИСЕЛ У 11 ПРЕДЛОЖЕНИХ ЧЛАНОВА УНЕО И 5 ОДРЕДБИ КОЈЕ САДРЖЕ ИНДИРЕКТНО ПРИЗНАЊЕ (1. ДЕО)

Преко Брисела би да им отворе врата НАТО

* Пошто уговор третира тзв. Косово као државу и то, како је изричито написано, у складу са Повељом УН, то би потписивањем Србија пркатично онемогућила Русију и Кину да блокирају у СБ УН улазак тзв. Косова у УН

* Својим потписом Србија би угрозила СПЦ на тзв. Косову, на начин да би је довела у сличан положај у коме је Црква била у Црној Гори пре литија

* Прихватање би значило да ми морамо да останемо код свих спроведених обавеза по Бриселском споразуму, а тзв. Косово тек ако се Уговор потпише улази у нову процедуру дефинисања садржине ЗСО

* Да све буде још горе, успоставили бисмо надлежност ЕУ мимо УН и 1244 и губили право да доказујемо да се ЕУ не држи мандата који је добила од УН за вођење преговора

____________________________________________________________

Аутор: Бранко ПАВЛОВИЋ

НАКОН обраћања председника Вучића – 27. 2. 2023. године на првом каналу РТС – јасно је да Србија није прихватила предлог Уговора који је припремио, или презентовао, Брисел.

Председник је недовсмислено том приликом рекао да Србија неће прихватити било какво признање, као ни признање у УН за Косово.

Са тим делом проширења и појашњења позиције Србије, да никакав облик признања државности за тзв. Косово није прихватљив, сада можемо имати пуну сагласност у Србији (не рачунам оне који просто мрзе Вуића или навијају за НАТО) да је то црвена линија Србије.

Нема никаквог пристајања на државност тзв.Косова.

 

Овим текстом кроз анализу предлога Уговора, објашњавам разлоге за овакав став Вучића.

Сумирано, основне замке предлога Уговора су:

– предлог садржи 4 одредбе које значе ДИРЕКТНО признање државности тзв.Косова,

– предлог садржи 5 одредби које значе ИНДИРЕКТНО признање државности тзв. Косова,

– Србија се обавезује да има усклађену међународну политику са ЕУ као да је већ чланица ЕУ и тиме сама себи уводи правни основ по коме би ЕУ могла да јој уводи санкције уколико закључи да политика Србије одступа од политике ЕУ, што би се одмах и догодило због неувођења санкција Русији,

– Пошто уговор третира тзв. Косово као државу и то, како је изричито написано, у складу са Повељом УН, то би потписивањем Србија пркатично онемогућила Русију и Кину да блокирају у СБ УН улазак тзв. Косова у УН.

Када је тако нешто прихватљиво самој Србији, онда би свако инсистирање Русије и Кине да њима то није прихватљиво било основ за напад Запада на њих да желе ратове на Балкану где су се народи напокон око неког решења сагласили, што би наравно била неодржива позиција за њих,

 

– својим потписом Србија би угрозила положај СПЦ на тзв.Косову, на начин да би је довела у сличан положај у коме је Црква била у Црној Гори пре литија,

– предлог значи да ми морамо да останемо код свих спроведених обавеза по Бриселском споразуму, а тзв. Косово тек ако се Уговор потпише улази у нову процедуру дефинисања садржине ЗСО,

– успостављамо надлежност ЕУ мимо УН и 1244 и губимо право да доказујемо да се ЕУ не држи мандата у вођењу преговора који је добила од УН,

– предлог од укупно 11 чланова има једну статусно неутралну одредбу и једну одредбу која се односи на будући документ (мапа пута) који сада не постоји.

НАПОМЕНА: Под “одредбом” се не мисли само на чланове, него и на ставове у оквиру једног члана (наравно тамо где члан има више ставова).

У даљем тексту преносим предлог Уговора у целини са коментраима на одговарајућим местима.

Уговорне стране

Свесне своје одговорности за одржање мира,

Посвећене да допринесу плодној регионалној сарадњи и безбедности у Европи и да превазиђу наслеђе прошлости,

Свесне да су неповредивост граница и поштовање територијалног интегритета и суверенитета и заштите националних мањина основни услов за мир,

Полазећи од историјских чињеница и без предрасуда о различитим погледима страна на основна питања, укључујући и на питања статуса,

(КОМЕНТАР: Треба приметити у преамбули да се не говори о томе да се неће « прејудицирати статусна питања » него се користи формулација «… предрасуда о различитим погледима страна…” чија је једина сврха да личи као да штити Србију, а суштински значи “за потребе унутрашње политике ви наставите да причате шта год хоћете, а шта је статусно договорено – то пише у овом уговору.

 

Пошто се статус утврђује сагласношћу странака (не појединачним мишљењима) то се питање статуса даље регулише овим уговором.

Јасно је одређено да је ово уговор у коме нема никаквих напомена да му приступају ентитети различитог статуса, другим речима нема назнака да је Србија држава а да Косово то није. И наравно опет као и у свим претходним споразумима нема позивање на 1244.)

У жељи да створе услове за сарадњу између страна у корист народа,

договориле су се о следећем:

Члан 1

Стране ће развијати нормалне, добросуседске односе једни са другима, на основу једнаких права.

(КОМЕНТАР: Добросуседски односи постоје само између држава. Чим Србија пристаје на добросуседске односе са тзв.Косовом тиме индиректно признаје њену државност. Јесте принцип да се државе имају третирати са једнаким правима без обзира на величину и снагу. Дакле и тај део « на основу једнаких права » је формулација из Повеље УН који се односи на државе , па према томе Србија би на тај начин индиректно признала државност тзв. Косова.)

Обе стране ће међусобно признати документе и националне симболе, укључујући пасоше, дипломе, регистарске таблице и царинске марке.

(КОМЕНТАР: Као што сваки устав сваке државе дефинише грб, заставу, химну, свака има свој пасош,царину итд.-апсолутно све у складу са претпоставком да је што се Србије тиче  тзв.Косово држава као и Србија. И овом одредбом се индиректно признаје државност тзв. Косову.)

Члан 2

Обе стране ће се водити циљевима и принципима утврђеним у Повељи Уједињених нација, посебно оних о једнакости суверенитета свих држава, поштовању њихове независности, аутономији и територијалном интегритету, праву на самоопредељење, заштити људских права и недискриминацији.

 

(КОМЕНТАР: Овом одредбом би Србија директно признала да је тзв. Косово држава са пуним капацитетима као и Србија у  складу са Повељом УН, што би у даљим корацима веома отежало и Русији и Кини да спрече чланство тзв. Косова у УН, како смо већ објаснили.)

Члан 3

  У складу са Повељом Уједињених нација, странке ће решити све међусобне спорове искључиво мирним средствима и суздржати се од претње или употребе силе.

(КОМЕНТАР: Реч је о принципу који регулише односе једне државе према другој држави. У унутрашњем праву не постоји обавеза државе да спорове решава само мирним средствима, а када је реч о претњи или сили, онда је у унутрашњем праву формулација «уздржаће се од прекомерне употребе силе или претње». Прихватањем овог члана Србија би индиректно прихватила да је за њу тзв. Косово држава исто као и Србија.)

Члан 4

Стране ће наставити да делују полазећи од претпоставке да ни једна од њих не може да представља другу у међународној сфери нити да делује у њено име.

Србија се неће противити чланству Косова у било којој међународној организацији.

(КОМЕНТАР: Ова одредба је формулисана на начин да би пристајање Србије на њу значило директно признање државности тзв. Косова.)

Члан 5

Ниједна страна неће блокирати, нити охрабривати друге да блокирају напредак друге стране на путу ка ЕУ, на основу сопствених заслуга. Обе стране ће поштовати вредности из Члана 2 и 21 Уговора о Европској унији.

(КОМЕНТАР: И ова одредба је формулисана на начин да би пристајање Србије на њу значило директно признање државности тзв. Косова.)

– Невоља код ове одредбе је и у томе што је слична формулација садржана и у чл.14.Бриселског споразумна из 2013.

– Додатак о поштовању чл.2 и 21 уговора о ЕУ се односи : чл.2 на људкса права  и демократија и нарочито важно чл.21 који значи прихватање да усагласимо своју политику у међународним односима са ЕУ. Односно ако то не урадимо онда би ЕУ имала правни основ за увођење санкција Србији. Дакле, убацивање чл.21 је од капиталне важности, пошто су у ЕУ схватили да не могу да нађу за Србију  правни основ за увођење санкција због не увођења санкција  Русији, па су смислили да у овом предлогу за регулисање односа са тзв.Косовом убаце као кукавичије јаје ту одредбу. Прихватањем овог става Србија би сама себи створила правни основ за могуће будуће санкције ЕУ према њој због неусаглашене спољне политике Србије са ЕУ.

Члан 6

Иако овај споразум представља важан степен нормализације, обе стране ће наставити са новим подстицајем, процес дијалога који води ЕУ, који би требало да доведе до правно обавезујућег споразума о свеобухватној нормализацији односа.

Стране се слажу да ће продубити будућу сарадњу у областима економије, науке и технологије, транспорта, односа из области спровођења закона, поште и телекомуникација, здравства, културе, религије, спорта, заштите животне средине, несталих особа, расељених и других сличних области закључивањем одређених споразума.

 

Нови колонијализам

  (КОМЕНТАР: Изостављање области војске, јавне и државне безбедности, монетарне политике, међународних односа и фискалне политике код чињенице да је много тога набројано, такође би се тумачило као индиректно пристајање Србије да се тзв. Косово сматра посебном државом. Код тумачења норми које имају бројна набрајања о чему ће се преговарати, опасност се састоји у томе што онда даље тумачење дела „…и других сличних области…“ мора много уже да се тумачи, него да су наведене две или три области. И у том случају је веома важно шта све није набројано. А све што није набројано су функције Србије по резолуцији 1244 и пратећим документима. Баш тога нема.

Нема ни просвете, што је изузетно важно. Када има науке и здравства, онда се изостављање просвете не може накандно подвести под „друге области“ јер је то баш слична област, веома важна, а изоствљена. Дакле  и хтело се да просвета не буде обухваћена. А ту је питање српског језика, по ком програму нам деца уче историју и да ли је искључена родна идеологија из наставног програма итд.)

Детаљи ће бити договорени у додатним споразумима, у оквиру дијалога под покровитељесвом ЕУ.

(КОМЕНТАР: Овом одредбом би се Србија обавезала да дијалог води ЕУ, што значи да легалитет за преговарање ЕУ више не би црпла из УН и резолуције 1244.)

Члан 7

Обе стране се обавезују да ће успоставити посебне аранжмане и гаранције, у складу са релевантним инструментима Савета Европе и ослањајући се на постојећа европска искуства, како би се обезбедио одговарајући ниво самоуправе за српску заједницу на Косову и могућности за пружање услуга у одређеним областима, укључујући могућност финансијске подршке Србије и директан канал комуникације српске заједнице са Владом Косова.

(КОМЕНТАР: Ова одредба претпоставља да се тек има договарати  у погледу надлежности  ЗСО.)

Стране ће формализовати статус Српске православне цркве на Косову и пружити снажан ниво заштите српским местима верског и културног наслеђа, у складу са постојећим европским моделима.

(КОМЕНТАР: Ова одредба претпоставља да се СПЦ, која је на Косову и Метохији присутна 800 година и регистрована у Србији, има пријавити неком органу тзв. Косова који не постоји ни данас, па ће ти органи одлучивати о статусу СПЦ на тзв. Косову, као да регистрација у Србији не важи. Што би такође било индиректно признање државности тзв. Косова (о бројним другим проблемима да не говорим после искуства са Ђукановићевим замислима у ЦГ.)

Члан 8

Стране ће разменити сталне мисије. Оне се оснивају у седишту одговарајуће Владе.

(КОМЕНТАР: Ова одредба је формулисана на начин да би пристајање Србије на њу значило директно признање државности тзв. Косова.)

Практична питања у вези са успостављањем мисија биће обрађена посебно.

Члан 9

Обе стране узимају у обзир посвећеност ЕУ и других донатора да успоставе посебан пакет инвестиција и финансијске подршке за заједничке пројекте Страна у економском развоју, повезивању, зеленој транзицији и другим кључним областима.

Ово им треба

(КОМЕНТАР: Ова одредба може да се тумачи као статусно неутрална.)

Члан 10

Стране ће успоставити заједнички комитет, којим председава ЕУ, за праћење спровођења овог споразума.

Обе стране потврђују своју обавезу да примењују све претходне споразуме Дијалога, који остају важећи и обавезујући.

(КОМЕНТАР: Други став ове одредбе значи суштински обавезу Србије да не одустаје од већ спроведеног по Бриселском споразуму, обзиром да је за обавезу тзв. Косова у погледу ЗСО овим предлогом предвиђен нови поступак испочетка ст.1, чл.7., па се не може сматрати да је тзв. Косово по овом основу већ обавезно да успостави ЗСО.)

Члан 11

Обе стране се обавезују да ће поштовати Мапу пута за имплементацију која је приложена овом споразуму.

Како смо обавештени, мапа пута у овом тренутку не постоји.

У односу на тврдње представника ЕК Стано, да је предлог договорен, такву изјаву треба схватити као покушај даље дестабилизације Србије.

  (следи наставак)