Невидљива рука и теорија завере

Помислили сте – “шта је сад ово”, а реч је о тржишту које је регулисано, али не својим законитостима, и покушају да се из једног посебног угла осветли употреба етикете “још једна теорија завере”.

За стручну јавност, укључујући и западну, није спорно да привредне активности и у САД и у ЕУ и у Великој Британији већ у последњем кварталу ове године сасвим успоравају, или прелазе у рецесију, док се за следећу годину за ове економије рецесија предвиђа једногласно.

Као резултат смањене пословне активности по “невидљивој руци” (по непроглашним законима) тржишта акције свих тих компанија требало би да наставе да падају, како је то било у другом и трећем кварталу ове године. Акције, међутим, бележе вртоглави раст. Процена је да су инвеститори у последња два месеца упумпали око 10 хиљада милијарди долара у акције компанија.

Логика тржишта прегажена

Инвеститори, упркос томе што и сами верују да ће компаније имати значајне тешкоће у наредном периоду, што ће рећи да ће имати лошије пословне резултате, масовно купују њихове акције, и то по знатно вишим ценама од оних из септембра ове године. Што је директно супротно од логике “слепог” тржишта.

Истовремено, и тржиште обвезница се опоравља. Дошло је до пада камата на обвезнице код задуживања држава у највећим западним економијама. Било би то логично да су те државе у међувремену смањиле свој дуг, или направиле буџетски оквир без дефицита. Али ништа од тога. Оне су се, заправо, и додатно задужиле.

Тако да сада још више задужене државе плаћају мању камату од оне које су плаћале пре само пар месеци. Укључујући и државе чије је задужење таквог обима да је јасно да оне никада неће моћи да отплате тај дуг.

На пример Италија, али исто важи и за Француску, Шпанију, САД, Британију… Камате на њихове обвезнице се крећу од 1,85 одсто за Немачку (Швајцарска има 0.98 одсто, али она није презадужена) до 3,75 одсто за Италију (у Грчкој су 3,85 одсто).

Акције и обвезнице су два тржишта хартија од вредности на којим најмоћније финансијске институције и банке, а нарочито највећи фондови (и приватни и државни), највише инвестирају. У збиру, отприлике чак 80 одсто капитала којим управљају се усмерава на акције и обвезнице (у односу 3:1). Преостали део инвестиција (до 100 одсто) су некретнине, а онда и валуте и злато, сребро и слично.

Безусловна надмоћ финансијског сектора се (не)доводи у питање?

Највећи приватни фондови су у прва три квартала ове године изгубили преко 6.000 милијарди долара својих пласмана, због једновременог значајног пада тржишта и акција и обвезница.

Да се тај тренд наставио, као прво, не би било божићних бонуса за недодирљиве менаџменте ових финансијских џинова. Али, много значајније од тога, будући да су привреде (исказано БДП-ом) имале раст почетком године, па и у другом кварталу, тако да ће већина западних привреда укупно у овој години исказати  раст БДП-а, показало би се да су колосални губитак направили само ови “најпаметнији од најпаметнијих” из врха финансијске олигархије.

Читава конструкција која се заснива на безусловној надмоћи финасијског сектора над свим другим привредним активностима била би доведена у питање.

Зато се и приступило хитном поправљању стања – коришћењем свих расположивих средстава за куповину акција и обвезница. Не невидљивом руком тржишта, него нејавном руком финансијског олигопола.  Велике банке имају капитал у џиновским фондовима, који имају значајно учешће у власништву великих банака. То што је скоро немогуће утврдити ко је ту коме власник никако не значи да та нејавна рука није изузетно моћна. И опасна.

Следеће године ће привреде бити у стрмоглавом паду. У тим околностима ће медији објашњавати да чак ни финансијски магови не могу да остваре профите.

На тај начин ће перцепција јавности о битности и надмоћи финансијског сектора бити у већој мери очувана.

Теорија завере или реалност?

Неће вас зачудити ако се оваква и слична размишљања означе као “још једна теорија завере”. Они нису завереници а нас, који се потпишемо именом и презименом, проглашавају за некога ко плански манипулише јавним мњењем.

Уосталом, ако је истина на њиховој страни, зашто уопште користе етикету “теорија завере”? Пошто имају и скоро све медије, а на Западу све највеће, било би  довољно да изнесу аргументе којима би доказали да су они у праву. Могли би само да објасне како је тржишно оправдано скупо куповати акције компанија, и то по њиховом објашњењу само у наредној години (иако ће рецесија бити и дубља и дуготрајнија), за које се чврсто верује да ће имати лоше резултате пословања. И ствар би била решена. Ми бисмо научили што нисмо знали, а они би добили сатисфакцију да су паметни.

На питање зашто потежу “теорију завере” кад год се оголе њихови „подухвати“ могућа су два одговора. Или мисле да народ не може да схвати истину, или немају аргумената. Ако верују да је народ недорастао за разумевање ствари, онда они морају већ само због тога бити и против демократије. Недораслим личностима не може се допустити доношење битних одлука, то јест ,учешће у демократским процесима.

А ако немају аргумената, они су завереници; реч је онда о нејавном олигополу који диктира све на финасијском тржишту, и тек су тада против демократије. Зато су опасни.

И зато морамо да се бранимо. Глобалистички империјализам има много лица, делује на наш живот на много начина, тако да је важно да препознајемо све те путеве његовог утицаја. То је први ниво одбране.

Па све до изградње сопствених система ослоњених на све у свету који се такође боре против тог империјализма.

На томе можемо да изградимо стабилну државу и омогућимо развој и срећнији живот сваког појединца.