“Заједничка визија” – Котор 2024.

Шта је ту “заједничко” за  Србију? Државе региона признале независност тзв. Косова и припремају се да гласају за резолуцију у Генералној скупштини УН да је у Сребреници био геноцид и да тај догађај треба да буде парадигма за геноцид у свету после Другог светског рата.

Истовремено не виде проблем са положајем Срба у региону, ни тада ни данас. Све су за санкције Русији и све су у НАТО-у ( осим БиХ због Српске и тзв. Косова због Србије) што је супротно политици Србије и ставу 90% Срба у региону. Укратко, може нам бити заједничко само то да нам од битних националних питања ништа није заједничко.

Шта је “заједничко” Западном Балкану и ЕУ? Само бесконачно време у коме им ми приступамо, а они нас одбијају, уз то нас жестоко експлоатишући, што се од миља зове модернизација и сарадња.

А што се тиче “визије” то баш личи на “Евровизију”. Чиста перверзија. Успоставили контролу над нашим финансијским системом, трговини, ресурсима и обезбедили да се то у нашој јавности пропагира као визија развоја. Визија се користи само у позитивном смислу, као вредност којој треба тежити, као стање коме треба тежити, као нечему што је корисно и што се на предложени начин може у будућности остварити. Све до ових времена нико израбљивање није називао “визијом” (ако изоставимо оно стравично “рад ослобађа”).

Шта је то тачно визија ЕУ? Па то очигледно не постоји. Постоји визија САД како контролисати Европу, па и ЕУ. То постоји. Али визија ЕУ не постоји. Наша развојна визија такође уопште не постоји изван интереса западног капитала. Читај САД. Одатле следи да је “заједничко” само то што ни ЕУ ни Западни Балкан ни Србија немају визију. Визија је одсуство визије, монтипајтоновски речено.

Заједничко нам је и то што смо ми привезак ЕУ који је привезак САД.

И заједничко нам је  што у региону постоји апсолутна већина и у парламентима и у стручној јавности оних који хвале тај неоколонијални систем као добар. То кад Запад све контролише – то је развој.

У скупштини Србије економски интерес САД (скраћено изражавање, мисли се на интересе финансијског глобалистичког империјализма) брани најмање 220 посланика. Владајућа коалиција и СПН за почетак. И онда расправљамо. О заједништву и визији. Такорећи о смислу живота.

Да је организатор САД, онда би све имало неког смисла. То је стварно визија, али њихова. Заједничко би остало као превара, али би макар нешто било тачно. Осим у смислу “сви смо ту у Котору”, па је утолико заједничко.

Заједничко по дефиницији мора имати неки заједнички именитељ. Морају се подастрти неке цифре, неки ставови, неке вредности из којих може настати нешто добро за Србију.

А тај именитељ гласи: дуг је већи од раста, отимају Косово и Метохију, укидају Републику Српску, укидају право да говоримо како мислимо, укидају право да се може пристојно живети од свог рада.

Једино делотворно заједништво може бити само бунт против њихове визије. У Србији за почетак да се освести у јавности да амерички амбасадор има већу подршку у парламенту од председника Србије по свим економским питањима. Да би се стигло до визије, треба почети од непобитних чињеница. Визија је борба за слободу. У прелепом Котору те борбе није било. И не може је ни бити под покровитељством ЕУ (САД). Али је мора бити у Србији, са или без региона.