ЕУ је кренула против Резолуције 1244 – имамо пуно право да све вратимо у Савет безбедности УН

ФАКТИ, 10.12.2022.

ДА РЕЗОЛУЦИЈА 1244 НЕ ЧУВА НАШ СУВЕРЕНИТЕТ – НЕ БИ ЗАПАД ТРАЖИО ДА СЕ ТО ИЗМЕНИ

* Погрешни потези српских власти према Албанцима на КиМ су разматрани у јуну 1999. у Савету безбедности УН и тада је Резолуцијом СБ УН 1244 одлучено да Албанци немају право на самоопредељење. Тада је потврђен суверенитет и територијални интегритет СРЈ, а правни следбеник је Србија

* Када се разматра право Албанаца да прогласе независност, има се разматрати само период од друге половине јуна 1999. до 2008. када су прогласили независност. А у том периоду нема ничега што им иде на руку

* Кад је Урсула фон дер Лајен рекла да ће предлог Немачке и Француске бити основа будућих преговора Приштине и Београда, то је постало сврставање ЕУ на страну Косова – за његово чланство у УН. Од тог тренутка, ЕУ је као посредник у преговорима изашла из свог мандата који су УН пренеле на ЕУ

* На њих је пренет мандат у оквиру Резолуције 1244 да даље воде преговоре, а не да се сврставају на једну од страна и мењају оквир. То нама даје могућност да кажемо: нећемо уопште више да учествујемо у преговорима које ЕУ организује. Хоћемо да се преговори врате под окриље УН и увек смо отворени за непосредни дијалог са легитимним представницима албанског народа

__________________________________________________________

АДВОКАТ Бранко Павловић  упозорава да Србија не може, све и да хође, да настави преговоре са Приштином при посредовању ЕУ, јер нова платформа Брисела (заснована на немачко-француском предлогу) није статусно неутрална, а мандат које су УН пренеле на ЕУ је подразумевао искључиво статусно неутралну улогу посредника.

Павловић је ово упозорење изнео у емисији „Без устручавања“, а тај део разговора је протекао овако:

* После Осме седнице, на Косову је успостављено полуванредностање, са тенковима,сва четири услова (за право на сецесију) су ту – демонстрације са мртвима, дакле – кршење права домицилног становништва, временски период 1989-1999 када ствар кулминира, плански рад  пошто је тамо био политички резервоар СПС и политички елемент – Милошевић је фигура која је обележена да је кривац за крвави распад Југославије, а управо се у Декларацији о независности 2008. наводи да је независност Косова последица крвавог распада Југославије.

– Не можемо да се споримо да 2008. године нема ничега што би угрожавало Албанце.

* Али, до 1999-те? 

– Прво, када процењујете да ли неко има право на самоопредељење онда процењујете да ли неко у том тренутку има разлоге, а не да ли их је имао некад у историји.

Друго, погрешни потези српских власти према Албанцима на КиМ су разматрани у јуну 1999. у Савету безбедности УН и тада је Резолуцијом СБ УН 1244 одлучено да Албанци немају право на самоопредељење. Тада је потврђен суверенитет и територијални интегритет СРЈ, а правни следбеник је Србија.

Дакле, када се разматра право Албанаца да прогласе независност, има се разматрати само период од друге половине јуна 1999. до 2008. када су прогласили независност. А у том периоду нема ничега што им иде на руку.

Политички, не мислим да је Милошевић једини кривац за распад Југославије. Он јесте имао неке погрешне потезе према Албанцима – где је најгори тренутак хапшење Азема Власија, јер је Србија тако изгубила упориште међу оним Албанцима који јесу били за суживот са Србима -али ништа што би било толиког обима и значаја да би Албанцима било признато право на самоопредељење. Зато им СБ УН то и није признао, него је одлучио да потврди суверенитет СРЈ.

У правном смислу, Албанци немају никакве шансе да се 2008. позивају на оно што је било пре 1999-те!

* Међународни суд правде наводи да Резолуција 1244 предвиђа решење статуса Косова политичким процесом и да решење не гарантује интегритет Југославије. Тако 2006. имамо неуспешне преговоре у Бечу под окриљем УН. Представник УН Марти Ахтисари је као званични преговарач у име Бан Ки Муна тадашњег генералног секретара УН рекао да је једино одрживо решење и једини коначни статус Косова који је прихватљив за међународну заједницу независност…

– Ахтисаријев план никада није прихваћен, а сам није имао овлашћење да мења резолуцију СБ УН. Толико о њему, односно о значају нечега што је он рекао.

Када је реч о мишљењу Међународног суда правде, тај суд је у Образложењу навео изричиту констатацију да се Суд није изјашњавао у погледу права Албанаца на сецесију! Јер, он о томе није ни питан. Зато ни одлука тог Суда не говори ништа о томе да су Албанци на основу ње стекли право да се издвоје.

Када је реч о коментару поводом Резолуције 1244, сад ми се чини паметнија него 1999-те. Она формално каже да привремено уређује односе, а стране ће међусобно да утврде трајно. То је мудро: привремено! Зашто? Каже да се СРЈ гарантује територијални интегритет. А Албанцима каже да им се гарантује изузетно широка аутономија. И, сад преговарајте.

Ако смо то, рецимо, ви и ја, зашто бих ја одустао од најшире аутономије? Ја преговарам само за више. А зашто бисте ви одустали од суверенитета, што бисте га спуштали? То значи да резолуција само каже привремено, док објективно ставља обе стране у позицију да им је најмудрије да остану на позицији широка аутономија и суверенитет, а да операционализују у низу надлежности шта то тачно значи.

Дакле, Резолуција 1244 не даје никакву другу могућност него да свака страна остане на ономе што је имала.

* У Резолуцији се не наводи да решење мора да буде потврђено у СБ УН и није дефинисано да решење мора да поштује територијални интегритет Југославије. То је тако намерно урађено да би у том вакууму свака страна тумачила како хоће... 

Да резолуција 1244 не чува наш суверенитет, не би се сви на Западу толико трудили да ми пристанемо да се то измени. А то да договор мора бити верификован у СБ УН – то се подразумева јер другачије ни не може. Видите, ако нема независности, онда нема шта да се говори јер је Србија чланица УН. А ако има, то мора да иде на СБ УН.

Урсула фон дер Лајен

Дакле, изванредно јаком одбраном 1999-те смо успели да из једне потпуно посрнуле Русије и неупоредиво слабије Кине извучемо довољно снаге и довољно страха Америке од даље војне ескалације која би захтевала копнену операцију стотина хиљада војника и која би била потпуно другачија од свега што су планирали.

У тој пукотини, коју смо створили нашом одбраном, издејствовали смо довољно да имамо на чему да радимо. Ако Србија буде квалитетна, са променама на међународном плану, међу Албанцима ће доћи на смену политичари који ће бити за суживот са Србима, не угрожавајући интегритет Србије.

Концепт широке аутономије искључује владање Срба Албанцима. Шта брига Албнца за међународне односе? У ком смислу је Албанац у Приштини у свом животу угрожен тиме што је Дачић министар? Шта га брига што је војска на граници? Његов живот нема никакве везе са тиме.

* Ако га је та војска убијала и прогањала…

Албанац не живи на граници.

* Србима није било свеједно кад су се појавиле шаховнице у Книну, имају емотивни доживљај…

Да се разумемо, много је више Срба убијено од стране Албанаца. Више од 1500 људи – ненаоружаних цивила они су убили након јула 1999. А у периоду пре тога, за време Милошевића и пре – немате ни десетину тог броја.

* Зато су Албанци изгубили право да владају над Србима…

Нико не жели да влада Албанцима. Остаје плаћање у динарима – требало би да то буде на нивоу Београда, неће моћи да имају своју војску, а границу ће контролисати наша војска или граничне службе, међународни односи ће бити на нивоу Београда. А то за реални живот обичног грађанина који живи на територији КиМ, било да је Ром, Србин, Албанац, Бошњак или шта год, то нема са њиховим животом никакве везе. Све оно што је твоје – здравство, образовање, дозволе, медији пољопривреда, привреда – то је све на нивоу покрајине.

Нама Србима није стало да владамо Албанцима него да се спусте тензије, да имамо миран суживот, проходност роба и капитала, а не да ми неко уводи бесмислене таксе на робу. Ми смо за нешто што би уствари поспешило развој.

Проблем Албанаца је што изаберу страну неке велике силе за коју им се чини да ће под њеним окриљем моћи да изврше етничко чишћење над Србима. А кад погледате када су се они највише развијали, то је било током мирног суживота и верујем да ће се такви Албанци поново појавити.

Са Аземом Власијем си могао да се договориш да они воде одлучну борбу против оних који говоре “Косово – република”. Кад се говори о хапшењима Албанаца, који су била много масовнија од Милошевићевих, то су радили они. Азем Власи је имао огромну подршку у свом народу за своју позицију – чувај аутономију и развијај се.

Надам се да ће се са њихове стране појавити рационалан приступ.

А пошто нисмо ни ми увек били цвећке, и   ми морамо да кажемо да морамо да решавамо ствари на једини могући начин – а то је Резолуција 1244.

* Да ли Париз и Берлин сахрањују Резолуцију 1244 и хоће ли Вучић сахранити свећу на тој сахрани? 

Они покушавају, али им не успева зато што није у њиховој надлежности! Кад је Урсула фон дер Лајен рекла да ће предлог Немачке и Француске бити основа будућих преговора Приштине и Београда, тада је то постало сврставање ЕУ на страну Косова – за његово чланство у УН. Од тог тренутка, ЕУ је као посредник у преговорима изашла из свог мандата који су УН пренеле на ЕУ.

На њих је пренет мандат у оквиру Резолуције 1244 да даље воде преговоре, а не да се они сврставају на једну од страна и мењају оквир. То нама даје могућност да кажемо: нећемо уопште више да учествујемо у преговорима које ЕУ организује. Хоћемо да се преговори врате под окриље УН и увек смо отворени за непосредни дијалог са легитимним представницима албанског народа.

Ми хоћемо увек да преговарамо, али од тренутка када је ЕУ за преговарачку платформу узела оно што није статусно неутрално, она нема кредибилитет да се наставе преговори под њеним окриљем.

На жалост, Србија засад не користи ту могућност. Сада имамо правну оправданост, правну могућност, да тражимо повратак у УН. Да кажемо: хоћемо да преговарамо, али не можемо под ЕУ јер је изашла из мандата. Њима би остало само то да кажу да смо у праву. Тако бисмо отворили пукотину. Жао ми је што се та прилика не користи.